Er­do­gan in­si­sti­ra na re­for­mi pre­va­zi­đe­nih Uje­di­nje­nih na­ci­ja

Pred­sed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan se na ovo­go­di­šnjem za­se­da­nju Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne Uje­di­nje­nih na­ci­ja iz­no­va za­lo­žio za ko­re­ni­te re­for­me te or­ga­ni­za­ci­je ko­ja ne mo­že da od­go­vo­ri na mno­ge iza­zo­ve sa ko­ji­ma se u po­sled­nje vre­me su­o­ča­va sa­vre­me­ni svet. To po­tvr­đu­je dvo­go­di­šnje kr­vo­pro­li­će u Ga­zi za ko­je u An­ka­ri op­tu­žu­ju izra­el­skog pre­mi­je­ra Ben­ja­mi­na Ne­tan­ja­hua ko­ji uži­va bez­re­zev­nu po­dr­šku Ame­ri­ke, jed­nog od pet stal­nih čla­no­va Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja ko­ji ima­ju pra­vo ve­ta.

„Te ze­mlje (stal­ni čla­no­vi SB) ima­ju neo­gra­ni­če­nu moć i uti­caj i hit­no je po­treb­na re­for­ma si­ste­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Svet je ve­ći od pet stal­nih čla­no­va tog te­la UN”, iz­ja­vio je Er­do­gan na za­se­da­nju Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne u Nju­jor­ku.

On ina­če na taj pro­blem uka­zu­je go­di­na­ma.

„Na­ša od­go­vor­nost je da ko­nač­no pre­du­zme­mo ko­ra­ke ko­ji će Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma vra­ti­ti nji­hov osni­vač­ki duh. Na­sta­vi­će­mo da se za­la­že­mo da se gra­di svet ko­ji je ve­ći od pet stal­nih čla­no­va Sa­ve­ta bez­bed­no­sti sve dok se ne us­po­sta­vi si­stem u ko­me po­be­đu­ju prav­da, a ne moć”, is­ta­kao je pred­sed­nik Tur­ske.

On po­na­vlja da je UN pre­ga­zi­lo vre­me zbog če­ga su če­sto na pe­ri­fe­ri­ji svet­skih zbi­va­nja ko­ja go­di­na­ma po­tre­sa­ju po­je­di­ne de­lo­ve pla­ne­te. To po­tvr­đu­ju i sa­da­šnji su­ko­bi u Ukra­ji­ni i na Bli­skom is­to­ku. Pre­ma is­tan­bul­skim me­di­ji­ma Er­do­ga­no­va po­ru­ka „Pra­ved­ni­ji svet je mo­guć” mo­gla je po­sled­njih da­na uz nje­go­vu fo­to­gra­fi­ju da se vi­di na Tajms skve­ru kao i u ne­ko­li­ko cen­tral­nih ave­ni­ja u Nju­jor­ku, gde je uče­stvo­vao u ra­du svet­ske or­ga­ni­za­ci­je.

„Po­treb­na je hit­na re­for­ma ka­ko bi Uje­di­nje­ne na­ci­je mo­gle da funk­ci­o­ni­šu kao efi­ka­sna me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja tre­ba da pro­na­đe pra­ved­na re­še­nja za mno­ge pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va svet. Sa­vet bez­bed­no­sti ko­ji je osno­van na prin­ci­pi­ma prav­de i jed­na­ko­sti, sa­da je do­no­še­nje od­lu­ka o re­gi­o­nal­nim glo­bal­nim pro­ble­mi­ma sveo na vo­lju i in­te­re­se sa­mo pet stal­nih čla­no­va tog te­la”, na­pi­sao je Er­do­gan u tek­stu ob­ja­vlje­nom u „Nju­svi­ku”, pre­no­se is­tan­bul­ski me­di­ji.

Osta­li su tu da sa­mo ne­moć­no sle­žu ra­me­ni­ma, da i ka­da se ne sla­žu ami­nu­ju od­lu­ke moć­ni­ka ko­ji ima­ju pra­vo ve­ta.

U An­ka­ri su po­zdra­vi­li od­lu­ke ne­ko­li­ko vo­de­ćih za­pad­nih ze­ma­lja da ko­nač­no pri­zna­ju pa­le­stin­sku dr­ža­vu: Fran­cu­ske, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Špa­ni­je... Ali to je mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru ka­da se na­đe na dnev­nom re­du SB, po­što tu od­lu­ku uvek mo­že da blo­ki­ra Be­la ku­ća ko­ja je to do­sad i či­ni­la vi­še pu­ta. To ni­je usa­mljen slu­čaj. Svet­ska or­ga­ni­za­ci­ja je go­di­na­ma ne­moć­na da re­ši kri­zu u Ukra­ji­ni, na Ki­pru, Ko­so­vu, Ko­re­ji...

Sa­vet bez­bed­no­sti ima 15 čla­no­va od ko­ji se de­set me­nja­ju, a pet su stal­ni i ima­ju pra­vo ve­ta ( Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Ame­ri­ka, Ki­na, Ru­si­ja i Fran­cu­ska). U An­ka­ri iz­no­va uka­zu­ju na manj­ka­vost tog si­ste­ma ko­ga je pre­ga­zi­lo vre­me. Uka­zu­ju se na ne­lo­gič­no­sti. Sta­tus stal­nog čla­na SB ne­ma ni­jed­na od 57 afrič­kih ze­ma­lja u ko­ji­ma ži­vi ukup­no mi­li­jar­du i 800 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka. U po­sled­nje vre­me mo­gle su da se ču­ju ide­je da ze­mlje tog kon­ti­nen­ta zbog to­ga na­pu­ste svet­sku or­ga­ni­za­ci­ju.

Ini­ci­ja­ti­va o re­for­mi Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN ni­je no­vi­jeg da­tu­ma, o to­me se raz­go­va­ra go­di­na­ma. Ali to je do­sad osta­ja­lo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, jer ne­ma po­dr­ške po­je­di­nih čla­no­va tog te­la ko­ji ima­ju pra­vo ve­ta.

To pi­ta­nje se oči­gled­no ne slu­čaj­no gu­ra pod te­pih jer ako bi ko­jim slu­ča­jem afrič­ki kon­ti­nent do­bio sta­tus stal­nog čla­na tog te­la – što bi bi­lo lo­gič­no – od­mah bi se po­sta­vi­lo i pi­ta­nje: a za­što taj sta­tus ne­ma i La­tin­ska Ame­ri­ka. Po toj lo­gi­ci taj sta­tus bi mo­gle da za­tra­že i naj­mno­go­ljud­ni­je ze­mlje na pla­ne­ti: In­di­ja, Bra­zil, Ja­pan, Ne­mač­ka, ili Arap­ska li­ga ko­ja oku­plja 22 ze­mlje Bli­skog is­to­ka kao i se­ver­na Afri­ka.