Kultura sećanja najvažnija za imunitet jednog naroda

Ovde smo u Solunu, na Zejtinliku, da odamo poštu onima koji su izveli proboj Solunskog fronta i koji su u prethodnim vremenima, tokom boravka na prostoru Grčke, stradali i rasuli svoje kosti, rekla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski na jučerašnjoj komemoraciji srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu.

Državnoj ceremoniji povodom 107. godina od proboja Solunskog fronta na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku prisustvovali su i studenti Kriminalističko-policijskog univerziteta, kadeti Vojne akademije, kao i ministar odbrane Bratislav Gašić. Takođe, prvi put kao članovi delegacije bili su studenti i deca sa Kosova i Metohije.

„Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je organizovalo državnu ceremoniju i želim da istaknem da su prvi put studenti i deca sa KiM imali priliku da i oni budu deo državne delegacije zajedno sa kadetima, zajedno sa negovateljima naše tradicije oslobodilačkih ratova”, navela je Milica Đurđević Stamenkovski.

Prema njenim rečima, kultura sećanja je najvažnija za imunitet jednog naroda.

„To je nešto što nas čini narodom, nešto što masu pretvara u naciju. Kultura sećanja srpskog naroda je nešto što danas nastojimo da podignemo na najviši mogući nivo i da stvarajući zajednički kulturni prostor oplemenimo i obogatimo nas same kao potomke takvih slavnih predaka”, istakla je ministarka. Prema njenim rečima, srpski narod je u svojoj istoriji kosti rasipao na više kontinenata, ali nekako u Grčkoj ostao deo njegove duše.

„Najpre smo započeli sve državne protokole obeležavanjem iskrcavanja srpske vojske na Krfu, tamo gde je prvi put kročio srpski vojnik posle strahovite albanske golgote. Bili smo u obilasku grobova koje nikada niko nije obišao. Zapalili smo sveće nad humkama koje nikada niko nije posetio i poklonili se njihovim senima. Posebno je potresno bilo tamo gde se zaustavljaju galije carske na čuvanoj Plavoj grobnici gde je takođe bila sprovedena državna ceremonija”, navela je Milica Đurđević Stamenkovski.

Ona je najavila i da će biti pokrenuta rekonstrukcija i obnova mauzoleja kako na Vidu, tako i na Zejtinliku.

„Odnosi Srbije i Grčke su nešto što se ne može omeđiti u vremenu i prostoru. To je mnogo više od bilateralne saradnje, to je mnogo više od diplomatskih odnosa i od razgovora državnika”, navela je Milica Đurđević Stamenkovski.

Ministar odbrane Bratislav Gašić istakao je da je Zejtinlik hram i večna srpska kasarna koja svedoči o herojstvu i rodoljublju svakog srpskog čoveka.

„Na više od sedam hiljada kvadratnih metara počiva 22.000 vojnika, među kojima je čak 8.000 srpskih ratnika. Upravo na ovom mestu ti gorostasi svetske vojne istorije, dostojni divljenja, našli su večno utočište. Jedno im je svima bilo zajedničko – očuvanje vere u krajnju pobedu. Zejtinlik nije samo obično vojno groblje, on predstavlja mesto na kojem su okupljeni srpski, francuski, italijanski, engleski i ruski vojnici poginuli u proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Ovo je prostor na kome caruju tišina i sećanja i koje, poput večne straže, čuvaju visoki čempresi sa Hilandara”, naglasio je ministar odbrane.