Junački je izdržao kaznu

Niš/Aleksinac – Nebojša Pavković rođen je 10. aprila u Senjskim rudnicima, kod Despotovca, gde su mu u to vreme živeli roditelji. Otac mu je bio vojni oficir, a majka domaćica, ima sestru Gordanu, koja je danas penzioner i živi u Beogradu i brata Miroljuba, koji je preminuo pre tri godine. Zanimljivo je da mu u Haškom tribunalu nisu dozvolili da dođe iz Finske, gde izdržava kaznu od 22 godine, u Aleksinac na sahranu bratu. Celo detinjstvo, dečaštvo i školovanje „do uniforme” Nebojša – Neša proveo je u Aleksincu, gde ga i dan-danas pamte kao mladog i veoma talentovanog sportistu – igrao je paralelno fudbal i košarku.

U Aleksincu je završio Učiteljsku školu, posle čega je upisao Vojnu akademiju. Iza sebe ima četiri braka i četiri razvoda, najpre sa školskom drugaricom Gordanom, Aleksinčankom, sa kojom ima sina Darka i kćerku Dušicu, iz drugog braka ima ćerku Mariju i sina Vuka, potom je, u trećem braku bio sa Glorijom Marković, udovicom novinara „Politike” Milorada Mićka Markovića, sina političara Dragoslava Draže Markovića, i na kraju u četvrtom braku sa Majom Pavković dobio je kćerku Leposavu i sina Nebojšu. Sa poslednjevenčanom Majom razveo se kada je već bio u Hagu, avgusta 2012. godine. Ima u unuka Đorđa.

Vojnu Akademiju Kopnene vojske završio je 1970, a Komandno-štabnu akademiju (KoV) 1982. godine, dok je Komandno-štabnu školu operatike okončao šest godina kasnije kao prvi u rangu sa srednjom ocenom 10,00. Prve komandirske dužnosti obavljao je u Pešadijskoj školi rezervnih oficira u Bileći (u BiH), posle čega je bio Komandir pešadijskog bataljona u Desetoj pešadijskoj brigadi, da bi u Šesnaestom proleterskom pešadijskom puku bio najpre načelnik štaba, a potom i komandant.

Komandant Šesnaeste motorizovane brigade postao je 1988. godine, posle čega je prešao u Kabinet saveznog sekretara (kasnije ministra) za narodnu odbranu, u kojem je do 1993. godine bio načelnik odeljenja, zamenik načelnika i načelnik kabineta. Posle dužnosti načelnika Katedre operatike u Školi nacionalne odbrane premešten je 1994. godine u Prištinski korpus, gde je bio načelnik Odeljenja za operativne poslove i obuku, načelnik štaba i komandant korpusa. Za komandanta Treće (Niške) armije imenovan je decembra 1998. godine, a sve vreme do unapređenja i imenovanja na funkciju i dužnost načelnika Generalštaba naše armije (2000. godine) ocenjivan je najvišim službenim ocenama.

Saborac i njegov prijatelj general Vladimir Lazarević juče je za „Politiku” rekao:

„Kao komandant Prištinskog korpusa i Treće (Niške) armije Nebojša Pavković učestvovao je u nezaboravnoj i herojskoj odbrani naše zemlje punih šest godina – od 1994. do leta 1999. godine – u razbijanju separatističke pobune na Kosovu i Metohiji i očuvanju tadašnje SR Jugoslavije i naše Srbije od agresije NATO-a. Posle 20 godina provedenih u kazamatima tribunala predao se međunarodnom sudu kada i ja 2005. godine, junački je izdržao kaznu do sada i ako ima božje pravde dočekao je da visoko uzdignute glave izađe na slobodu”, rekao je general Vladimir Lazarević.

General Nebojša Pavković nosilac je najviših vojnih i državnih odlikovanja. Pored svih ostalih odlikovan je (16. juna 1999. godine) Ordenom slobode, odlikovanjem koje je dodeljeno do sada samo dva puta, što ga čini najređe dodeljenim jugoslovenskim priznanjima.

Tokom vojničke karijere general Pavković bavio se pisanjem – objavio je više knjiga, i slikarstvom za koje je dobijao brojna priznanja. Izlagao je svoje umetničke radove na nekoliko desetina samostalnih i grupnih izložbi.