Užasnuta sam i to je ponižavajuće

73. SAN SEBASTIJAN

San Sebastijan – Priznajem, prestravljena sam ratom u Gazi i to je ponižavajuće. Ono što se dešava nije ništa manje nego genocid i to je neprihvatljivo. Prestravljena sam za svoju decu, za svu našu decu. Svi treba da zapamte da kada ignorišete šta se dešava na jednoj strani sveta, neće proći dugo dok se to ne dogodi i na vašoj strani – rekla je holivudska zvezda i Oskarovka Dženifer Lorens (35), najmlađa dobitnica počasne nagrade „Donostija” u dugoj istoriji San Sebastijan festivala.

U dvorani Kursal dočekale su je i ispratile ovacije, ona je miljenica i španske i međunarodne publike koja je voli i zbog uloga u filmovima poput: „I u dobru i u zlu” (za rolu Tifani Maksvel 2012. osvojila je Oskara), „Američka prevara”, „Ne gledaj gore”, „Džoj”, „Ravnica u plamenu”, „Zima do kostiju” i onih iz trilogije „Igre gladi” (lik Ketnis Everdin), ali i zbog njenog aktivizma i srdačnosti. Na 73. SSIFF njoj u čast prikazan je i film „Umri, moja ljubavi” Lin Remzi, koji je svetsku premijeru imao u maju na Kanskom festivalu, a sada doživeo i svoju špansku premijeru.

Reč je o intenzivnom psihološkom trileru koji istražuje postporođajnu depresiju. Mladi i zaljubljeni par, Grejs u tumačenju Dženifer Lorens i Džekson u tumačenju Roberta Patinsona, pun nade seli se iz Njujorka u nasleđenu kuću na selu gde Grejs pokušava da pronađe svoj identitet majke male bebe u izolovanom okruženju. Tema postporođajne depresije u ovom filmu, u kojem ostarele roditelje para igraju legende poput Sisi Spejsik i Nika Noltija, na neuobičajen način je istražena i predstavljena kroz neukrotivu maštu i živost glavne junakinje za čije tumačenje Lorensova može biti ponovo nominovana za Oskara. „Umri, moja ljubavi” je inače zasnovan na istoimenom argentinskom romanu koji je lično Martin Skorseze poslao na čitanje producentskoj kući koju je svojevremeno Lorensova osnovala tako da se njen producentski potpis našao i na špici ovog filma.

U kontekstu sopstvenog roditeljstva (Dženifer je i majka dvoje dece), Lorensova je ulogu u ovom filmu Lin Remzi rekla: „Imati decu menja sve, menja ceo vaš život, to je brutalno i neverovatno, jer ne samo da učestvuju u svakoj odluci o tome da li radim, gde, kada, već nisam ni znala da mogu toliko da osećam. Promenili su mi život nabolje i promenili su me kreativno. Toplo preporučujem da imate decu ako želite da budete glumac.”

U poslepodnevnim satima, a pre dodele nagrade „Donostija” Lorensova je imala i kratak susret sa novinarima tokom kojeg se, osim na tragična zbivanja u Gazi i stradanje palestinske dece, osvrnula i na američku mladost. Njen fokus je bila podela među Amerikancima oko politike „što rizikuje otuđenje među mladima”. Lorensova je na ovu temu još rekla: „Ono što me čini toliko tužnom je to što će ovo nepoštovanje i diskurs u američkoj politici upravo sada biti normalni za njih. Mislim na decu koja sada glasaju sa 18 godina. Za njih će biti potpuno normalno da politika nema integritet. Političari lažu, nema empatije!”

Lorensova je takođe podsetila novinare da ne bi trebalo da budu protiv umetnika da bi rešili svetske političke probleme. „Volela bih da postoji nešto što bih mogla da kažem, nešto što bih mogla da uradim da popravim ovu izuzetno složenu i sramotnu situaciju. Slama mi srce, ali stvarnost je da se plašimo da previše govorimo ili odgovaramo na previše ovakvih pitanja, jer bi naše reči mogle biti iskorišćene samo samo za dolivanje još vatre i retorike nečemu što je u rukama naših izabranih zvaničnika”.

Kasnije, uz reči zahvalnosti po prijemu nagrade, Dženifer Lorens je podsetila publiku da je važno što se na festivalu vide filmovi koji pričaju priče iz svih krajeva sveta, jer „nas to može naučiti mnogo jedni o drugima, okupiti nas radi zajedničkog emocionalnog iskustva i, ponekad, podsetiti nas u pravom trenutku da smo možda svi povezaniji nego što se ponekad čini”...