Tramp Evropi: Idete u pakao — ali sami

Sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp uputio je Evropi poruku koja je odjeknula daleko izvan Njujorka: „Vaše zemlje idu dođavola.“ Za mnoge je to bilo više od još jednog političkog efekta — signal da se američka politika prema evropskim saveznicima ubrzano menja.

U istom ambijentu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je da Rusija „neće čekati kraj rata u Ukrajini“, već da je spremna da otvori novi front protiv druge evropske države. Njegova poruka bila je da se Evropa mora pripremiti na eskalaciju i prihvatiti da je rat već ušao u novu fazu.

Dok je Zelenski pozivao na jedinstvo i otpor, Tramp je Evropljanima ostavio manje iluzija, ako žele da brane Ukrajinu ili sopstvene granice, to treba da čine sami. Sjedinjene Države će im, poručio je, prodati oružje — ali neće preuzeti teret rata. Takav pristup, izmešan sa retorikom o „paklu“ koji čeka evropske zemlje, zapravo otkriva novi prioritet Vašingtona - posmatranje saveznika više kao tržište, a manje kao zajednički front.

Upravo zato je Trampova rečenica odjeknula kao politička prekretnica, Evropa je ostavljena da se pita koliko je spremna da ide „sama“ i da li je spremna za realnu cenu takve odluke.

Moskva i scenario oko Moldavije

Istovremeno, Moskva kroz svoje službe šalje drugačije upozorenje. Ruska Spoljna obaveštajna služba tvrdi da se NATO sprema za okupaciju Moldavije, da se u Rumuniji koncentrišu vojne jedinice i da je deo britanskih i francuskih snaga već u Odesi. Po toj verziji, scenario predviđa provokacije protiv Pridnjestrovlja i ruskih trupa stacioniranih u tom regionu, a kao kritičan termin pominje se kraj novembra, kada su zakazani izbori za Vrhovni savet Pridnjestrovske Moldavske Republike.

Iako nezavisni analitičari upozoravaju da su ovakve tvrdnje često deo informativnog rata, nije sporno da u regionu postoji napetost koja može postati povod za ozbiljnije sukobe.

Ko žuri u „pakao“

Najglasniji zagovornici oštrijeg kursa prema Moskvi i danas su baltičke zemlje i Poljska. Njihove vlade insistiraju da NATO mora oboriti svaki ruski avion koji „povredi vazdušni prostor“, iako za takve tvrdnje često nedostaju dokazi. Upravo u ovim državama histerija oko „misterioznih dronova“ dobija najviše prostora, bez obzira na činjenicu da se ponekad pokaže da je reč o lokalnim lakim letelicama.

Sa druge strane, „Stara Evropa“ — pre svega Nemačka i Francuska — deluje obazrivije. Njihova logika je da Rusiju treba najpre iscrpeti u ukrajinskom ratu i istovremeno pokrenuti sopstveni vojno-industrijski kompleks, pa tek onda razmišljati o otvorenoj konfrontaciji.

Opasnost od iluzija i ćutanja

Najveća opasnost možda nije u samim rečima koje su izgovorene u Njujorku, već u činjenici da o ključnim pitanjima javna diskusija kod Rusa počinje tek kada ih spolja neko izgovori. To je već viđeni obrazac iz istorije — iluzije koje se ruše tek kada je kasno. Podsećanje na početak Drugog svetskog rata i cenu obmane nije slučajno, opet postoji iskušenje da se složeni problemi prikrivaju pod formulom „sve je u redu“.

Jesen pod znakom neizvesnosti

I Trampova oštra poruka i alarmi Zelenskog, kao i odgovori iz Moskve, stvaraju okvir u kome je „jesenje rasplamsavanje“ daleko od prazne šale. Napetosti se prelivaju iz Ukrajine ka Moldaviji, Baltiku i širem evropskom prostoru. U takvom okruženju, odgovorna politika podrazumeva odsustvo iluzija, transparentno informisanje javnosti i pripremu za sve scenarije.

Svaka neodgovorna izjava ili skrivena slabost mogu postati poluga u rukama velikih sila. A upravo to je pouka koju ne bismo smeli da zaboravimo.