Sudu Bosne i Hercegovine nije mesto u bivšem logoru za Srbe

Banjaluka – Savez logoraša Republike Srpske, u saradnji s Ministarstvom pravde u Vladi RS, pokreće inicijativu da se Sud i Tužilaštvo BiH izmeste iz prostora nekadašnjeg logora za Srbe, to jest nekadašnje kasarne JNA „Viktor Bubanj” u Sarajevu. Samo u Bosni i Hercegovini moguće je nekadašnje mučilište za Srbe, pretvoriti u sudnicu, izvestili su mediji.   

Podseća se da je kroz ovaj logor tokom rata prošlo oko 5.000 ljudi, uglavnom Srba iz Sarajeva. Mnogi su posle rata raseljeni kako ne bi svedočili o zločinima. Osuđena su samo dvojica stražara na minimalne zatvorske kazne, podseća Radio-televizija RS.   

Predsednik Saveza logoraša RS Anđelko Nosović podsetio je da su u sarajevskom logoru bile zatvarane i trudnice, žene, stariji... „Tu nikada nije ni trebao da bude smešten sud, bez obzira na to ko je bio da u logoru kroz koji je prošlo 5.000 Srba, od čega je ubijeno više od stotinu ljudi. Daleko više njih je nakon rata imalo posledice ili je preminulo od torture koju su tamo preživeli. To zdanje je mesto gde se ponovo sudi Srbima, što samo potvrđuje da je ova Bosna nesretna država. Sama simbolika da se u nekadašnji logor smeste dve pravosudne institucije BiH razumemo kao jasnu poruku srpskom narodu, iako nam je prilično jasno kakvu će sudbinu imati naša inicijativa za njihovo izmeštanje”, rekao je Nosović za „Politiku”.   

Pravosudni kompleks BiH već dve decenije smešten je u nekadašnjoj kasarni „Viktor Bubanj”, to jest otkako je početkom dvehiljaditih pod pritiskom Pedija Ešdauna doneta odluka da na tom mestu budu smešteni Sud BiH i Tužilaštvo BiH. Kako povodom ove incijative navode mediji, torture, fizička iživljavanja, silovanja i ubistva bila su svakodnevica u ovom sarajevskom logoru, jednom od brojnih koji su tokom rata postojali u ovom gradu. Po svedočenju preživelih, logor je posećivao i Alija Izetbegović i drugi bošnjački ratni zvaničnici.  

Borislav Šušić, Srbin iz Sarajeva, svedočio je da je i sam bio zatvoren u ovom logoru: „U podrumu ovog zatvora su bili zarobljeni i srpski vojnici. Ja nisam bio u podrumskim prostorijama, ali sam svakodnevno čuo krike i jauke zatvorenika. I danas imam posledice zlostavljanja i mučenja.” 

Neposredno nakon što su uspostavljeni Sud BiH i Tužilaštvo BiH, srpski logoraši pokušali su 2003. godine da postave ploču kao podsetnik na ratne događaje u tom objektu, ali to federalne i kantonalne vlasti u Sarajevu nisu dozvolile. Član porodice ubijenih i bivši logoraš Brano Vučetić, koji je kao ranjeni devetogodišnjak bio zatvoren u muslimanskom logoru u Srebrenici, inicijativu Saveza logoraša smatra potpuno ispravnom, jer je, kako ističe, poražavajuće da u zgradi nekadašnjeg logora budu tužilaštvo i sud koji nisu učinili ništa da nekadašnji logoraši i porodice ubijenih Srba dočekaju pravdu.

„U ratu mi je ubijena kompletna porodica. Još niko nije odgovarao za smrt moje porodice niti moje zatvaranje. Kad planiraju da me pogledaju u oči i da kažu da neko treba odgovarati za smrt moje majke, brata i oca, da neko treba odgovarati za moje rane na telu, ali i one koje su i dalje otvorene na mom srcu”, istakao je Vučetić za banjalučke medije.   

Predsednik Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice Branimir Kojić kaže da zgrada gde su danas dve pravosudne institucije treba da bude mesto u kojem će se Srbi okupljati i dostojno obeležiti mesto srpskog stradanja, mučenja i patnje. „Naivno je verovatni da je to slučajnost, svesno su želeli da prikriju priču o brojnim logorima za Srbe u, kako oni kažu, okupiranom Sarajevu”, kaže Kojić.  

U knjizi „Živim da svedočim” logoraš Strahinja Živak pisao je o iživljavanjima, silovanjima i ubistvima srpskih zatvorenika u kasarni „Viktor Bubanj”. „U zatvoru je bilo i žena. Kroz rešetke sam video 33 žene koje su izvodili u šetnju. Bilo je i trudnica. Bilo je i čitavih porodica. Jednu devojčicu sa posebnim potrebama strašno su maltretirali, a optuživali su je da je snajperista. Policajci su uveče pili i posle 22 časa odvodili žene”, navodi Živak.

Kako su izvestili banjalučki mediji, brojna su svedočenja o prebijanju ljudi kundacima, cokulama, bejzbol palicama, daskama... Žene su svedočile da su iz logora „Viktor Bubanj” silom odvođene u centar Sarajeva u hotel „Zagreb” gde su silovane. O zlostavljanju i ubistvima u logoru postoje i svedočenja insajdera i ona su bila godinama poznata javnosti i Tužilaštvu BiH koje do danas na njih nije reagovalo.

Mladen Kremenović