Šešelj u zaveri ili zavera protiv Šešelja

"Vratiću se iz Haga kao pobednik, jer je optužnica zasnovana na najobičnijim lažima", poručivao je Vojislav Šešelj 24. februara 2003. godine, kada je dobrovoljno otišao u Hag, gde je do juče čekao početak suđenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Na dizanje optužnice čekao je duže od deset godina: prvi zločini za koje je okrivljen dogodili su se još 1991. godine, dok je optužnica protiv njega podignuta tek 2003. godine. Optužnica je objavljena nekako upravo u vreme kad je Srpska radikalna stranka dosegla svoj najviši rejting posle katastrofalnih rezultata koje je postigla na decembarskim parlamentarnim izborima 2000. i kad je počela ozbiljno da ugrožava vladajući demokratski blok, čija je popularnost, pre svega zbog afera i međusobnih sukoba, bila u opasnoj silaznoj putanji. Čak su i ljudi iz druge, takozvane operativne garniture stranaka demokratskog bloka, još 2002. godine u kuloarskim razgovorima napominjali kako će problem sa Šešeljem rešiti Hag. Skoro je izvesno da pitanje političkih motiva za podizanje optužnice neće zaobići ni sam Šešelj, jer je kao svedok na suđenju bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, u septembru 2005, najavio da će na procesu koji se vodi protiv njega "demaskirati antisrpsku zaveru".

"Vaš motiv je bio da me uklonite iz srpskog političkog života, jer je zapretila opasnost da moja partija preuzme vlast u Srbiji", rekao je tada Šešelj.

Tužilaštvo će morati da dokaže neposrednu vezu između Šešeljeve eksplozivne, nacionalističke retorike i zločina koji su počinjeni (kako je to, na primer, postignuto na sudu za zločine u Ruandi). Na usluzi tužilaštvu nalazi se niz zapaljivih govora i izjava koje je Šešelj dao bezmalo od početka svog političkog delovanja. "U slučaju raspada Jugoslavije, Srbiji niko ne može negirati one teritorije koje je imala pre stvaranja Jugoslavije. U njen sastav ušla bi sadašnja južna Srbija, Kosovo i Metohija, Makedonija, Vojvodina, Crna Gora i Bosna i Hercegovina", govorio je lider radikala 1990. godine. Na pitanje šta bi uradio da je predsednik Srbije, 1991. godine odgovorio je: "Odmah bih mobilisao sve Srbe, munjevitim ratom amputirao Hrvatsku, a zatim međunarodnu zajednicu informisao o novim srpskim granicama".

Od njegovih "zapaljivih" izjava, ipak, najpoznatija je ona da "Hrvate ne treba ubijati nožem, nego zarđalom kašikom". A pamti se i ona izrečena na mitingu SRS-a u hali "Pinki" 1999. godine da "ako dođe do bombardovanja NATO, mi Srbi ćemo prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu neće biti". Iako je sve izjave u vezi s ratom u Bosni i Hrvatskoj dao kao opozicioni političar koji je dva puta zatvaran u Miloševićevom režimu i kao takav optužen pred Tribunalom, protiv Šešelja nije podignuta optužnica zbog izjava i govora koje je davao 1999. godine, uoči i tokom rata s NATO, i kad je zauzimao funkciju potpredsednika savezne vlade i , održao na mitingu SRS u Zemunu.

Tvrdeći da je streljanje Muslimana u Srebrenici inscenirano, Šešelj je kao svedok odbrane na haškom suđenju Slobodanu Miloševiću kazao da iznošenje netačnih stvari za koje cela javnost zna da nisu tačne, već duhovite, nije ni laganje ni iznošenje neistina. Tada se, na primedbu tužioca da nema izvore za svoje svedočenje uporedio sa američkim predsednikom Džordžom Bušom i njegovim tvrdnjama da u Iraku postoji biološko oružje: "Dok god ne budete smeli da kažete da je Buš lagao, to nećete smeti da kažete ni meni". Dalji tok suđenja Šešelju pokazaće da li je takvim izjavama u sudskom procesu protiv Miloševića ugrozio kredibilitet kao svedoka na sopstvenom suđenju, a sam je sebe najavio kao glavnog svedoka.