Oti­sci pr­sta za ula­zak u EU

Na­ša biv­ša za­pad­na „bra­ća” s ve­li­kim za­do­volj­stvom i iskre­nom ra­do­šću na­ja­vi­la su da će­mo od 12. ok­to­bra, pri­li­kom ula­ska u EU bi­ti ob­ra­đe­ni kao mo­gu­ći kri­mi­nal­ci uz da­va­nje oti­sa­ka pr­sti­ju. Ute­šno je što se to od­no­si i na ži­te­lje osta­lih ze­ma­lja iz­van EU, kao na pri­mer Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva, gde gra­đa­ni ne da­ju oti­sak pr­sta ni po­li­ci­ji, sem u slu­ča­ju te­žeg pre­kr­ša­ja.

Ali, Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo ni­je na­ša bri­ga. Sna­ći će se već ne­ka­ko. Pi­ta­mo se da li će­mo mi, po­sle mno­go go­di­na i mu­ka, smo­ći sna­ge da upo­tre­bi­mo ne­što što se zo­ve re­ci­pro­ci­tet, po si­ste­mu „ka­ko oni na­ma, ta­ko mi nji­ma”. Do sa­da smo, ne sa­mo tr­pe­li raz­ne vi­do­ve „lu­pa­nja po pr­sti­ma”, već smo tra­ži­li još.

Bi­lo ka­ko bi­lo, re­do­vi na drum­skoj gra­ni­ci me­ri­će se de­se­ti­na­ma ki­lo­me­ta­ra, aero­dro­mi će do­da­va­ti kva­dra­te pro­sto­ra za sve ko­ji če­ka­ju ula­zak, uz po­slo­vič­nu gu­žvu u se­zo­ni. Cilj sva­ka­ko ni­je sma­nje­nje za­ga­đe­nja, a još ma­nje po­dr­ška ze­mlja­ma iz­van za­jed­ni­ce ko­je ži­ve od tu­ri­zma. Osta­je je­di­no da se cilj kri­je u bo­ga­toj ri­zni­ci srp­skih umo­tvo­ri­na po­čev od kom­šij­ske tra­ve, kra­ve, i slič­nih.

Ve­ra Mi­lan­ko­vić