Cena ponovnog zapošljavanja

Na osnovu iskustava iz zemalja Evropske unije, uveren sam da je i kod nas najvažnije zadržati postojeća radna mesta, jer je veći trošak za državu kad neko ko je imao radno mesto treba ponovo da se nađe na tržištu rada

U budžetu Republike Srbije za 2009. godinu za aktivne mere zapošljavanja odvojeno je tri milijarde dinara, dakle isto kaoi u 2008.

Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ), struktura prestanaka radnog odnosa u Srbiji nije se bitnije promenila u poslednja četiri meseca. Ukupan broj prestanaka, u periodu januar–novembar 2008. iznosi 553.983, a samo u novembru je 56.041. Međutim, u istom razdoblju registrovano je ukupno 681.310 zasnivanja radnog odnosa, a u novembru 59.184! Još uvek je, dakle, veći broj zapošljavanja od broja prestanaka radnog odnosa.

Najveći broj prestanaka - u novembru prošle godine - odnosi se na završetak rada na određeno vreme – 31.515 (56 odsto), zatim na zaključivanje sporazuma s poslodavcem o prestanku radnog odnosa 11.559 (21 odsto). U pet odsto slučajeva (2.787) imamo pismenu izjavu zaposlenog da želi da prekine radni odnos, dok je prestanak potrebe za radom zaposlenih zbog ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena registrovan kod 2.443 radnika (4,4 odsto). Podaci iz oktobra su slični.

NSZ ima čitavu listu programa za nezaposlene i one koji su ostali bez posla. Najpre, sa svakim nezaposlenim pojedinačno utvrđujemo plan zapošljavanja, na osnovu kojeg se definiše način na koji možemo da pomognemo određenoj osobi. Nezaposleni se uglavnom upućuju na obuku, prekvalifikaciju ili im se nudi novac za samozapošljavanje.

U centru našeg interesovanja su i poslodavci kojima je potrebno obezbediti povoljnu poslovnu klimu kako bi započeli ili proširili posao. Cilj nam je da se poveća broj onih koji rade kod poslodavaca za platu, a smanji ili bar ne povećava broj zaposlenih u državnoj administraciji.

U slučaju izrazito nepovoljnih kretanja na tržištu rada, vlada bi trebalo da razmotri mogućnost dodatnog smanjenja poreza i doprinosa na zarade, koji u ovom trenutku i te kako opterećuju kase poslodavaca. Takva mera bi bila neophodna, jer pritisnuti potrebom da smanje troškove poslovanja poslodavci najčešće pribegavaju smanjenju broja zaposlenih.

Budući da je važno pomoći mladima, ali i starijima od 45 i 50 godina, osobama sa invaliditetom, licima romske nacionalnosti – Ministarstvo ekonomije i Nacionalna služba zapošljavanja su ponudili poslodavcima olakšice prilikom zapošljavanja ovih kategorija ljudi. Reč je o smanjenju ili oslobađanju plaćanja poreza i doprinosa za pomenute grupacije nazaposlenih. Poslodavcima se nude i subvencije za svako novootvoreno radno mesto – u rasponu od hiljadu do dve hiljade evra – u zavisnosti od razvijenosti područja na kojem posluju.

Na osnovu iskustava iz zemalja Evropske unije, uveren sam da je u ovom trenutku i kod nas najvažnije zadržati postojeća radna mesta, jer je veći trošak za državu kad neko ko je imao radno mesto treba ponovo da se nađe na tržištu rada i kad mu je potrebno ponovo pomoći da se zaposli. Naročito zato što nezaposleni tada ima pravo na korišćenje novčane naknade, a politika zapošljavanja je zasnovana na aktivnom traženju posla i što manjemkorišćenju sredstava iz budžeta.

To ne znači da po svaku cenu treba sačuvati neprofitabilna radna mesta i stvarati još veće ekonomske probleme već poslodavcima treba pružiti podršku da na zdrav način održe postojeća radna mesta.

Direktor Nacionalne službe zapošljavanja