Praznični problem vremena

U vezi sa novogodišnjim i drugim aktuelnim praznicima, od stručnjaka u psihološkim i srodnim naukama očekuje se da daju svoj doprinos razumevanju, pa i lečenju prazničke psihopatologije. Godišnjice, koje god bile, podsećaju nas da život ne teče sukcesivno pravolinijski i da postoje ciklusi koji podrazumevaju kraj, povratak u sebe i mali završni račun. Međutim, dovde su stvari još uvek dovoljno racionalne i još ne moraju da se pojave depresija i druga negativna osećanja. Ona se ipak javljaju zbog neumitne sklonosti našeg razuma ka asociranju i uopštavanju, pa ovaj mali račun ima nesvesne i skrivene primese i najave velikog obračuna, konačnog podvlačenja crte na kraju svakog individualnog životnog ciklusa. Tu se za većinu ljudi pojavljuje svest (ili nesvesni uticaj na svest) negativnog bilansa, gubitka, a ovaj se smatra dovoljnim razlogom nastanka svake vrste depresivnosti, umerene ili jake, prolazne ili trajne.

Psihološki problem praznika je, u suštini, vremenski problem. Jer osim prethodno pomenute forme cikličnosti života, koja se suprotstavlja nadi u večni uzastopni tok, praznik sadržinski označava, bez obzira na eventualnu izvornu etimologiju, prazno vreme, ono koje nije ispunjeno uobičajenim aktivnostima. Sa ovim gubitkom sadržaja neki ljudi se na težak način suočavaju i češće, u takozvanoj vikend-neurozi, kada ne znaju šta će sa sobom, odnosno sa slobodnim vremenom. Ne vidi se, na prvi pogled, zašto bi ostajanje sa samim sobom moralo da znači boravak u lošem društvu jer je, na primer, u antičkoj Grčkoj kreativna dokolica smatrana najispunjenijim načinom života. Veća je nejasnoća na suprotnoj strani ovog problema, naime u tome što mnogi ljudi imaju iluziju da im je vreme, kao i život inače, u drugim periodima ispunjeno – tada kada su uključeni u svakodnevne programirane poslove, kao šrafovi u navodno sigurnom i smislenom svetskom poretku.

Suočavanje sa sobom u toku praznika opterećujuće je i anksiogeno samo ukoliko je ličnost prethodno i suštinski prazna i takva ostaje kada se silom prilika odstrane sadržaji, motivi, interesovanja, emocije i vrednosti koje su radnim danima definisane i nametnute spolja.

Zbog toga postoji razumljiva psihološka težnja da se praznici ipak ispunjavaju tradicionalnim i zajedničkim sadržajima, koji umiruju anksioznost i depresivnost individue, koja sama ne zna i ne može da odredi šta se od nje u tim prilikama očekuje. Izgleda da je razlika u ubedljivosti takvih umirujućih rituala razlog tome što se neki praznici, kao Božić, ili Srpska nova godina, kod nas lakše podnose nego novogodišnji. Jer čujemo da je mera prazničkog smirenja na Zapadu otprilike 200-300 dolara, koliko se prosečno troši na poklone bližnjima. To je preveliki zahtev za domaće platežne mogućnosti i, osim toga, na sreću, on ne bi dao većini Balkanaca utisak da su se približili svojim korenima, a time i doživljaju ispunjenosti. Mnogo efikasnije su u našim uslovima religijski i običajno prebojene svečanosti sa odlaskom na liturgiju, badnjakom, slamom, ribom i prasetinom...

Kako se, dakle, leči praznična depresija? Zavisi od pacijenta. Kod staloženih ljudi novog efikasnog poretka, narcistički gubitak dobre slike o sebi povoljno reaguje na prirodne lekove: neki poklon, organizacija dočeka, malo samokontrole u svađi sa bližnjima koji imaju nerealna očekivanja, strpljenje da se dočeka kraj praznika, rituali koji manje koštaju nego što doprinose, kao što su plastična, sukcesivna jelka, koja služi u više navrata, ili odlazak na gradsku proslavu na ulici, oko ponoći. Po svemu sudeći, srećniji su i lepše provode praznike oni koji se oslanjaju na tradicionalno, u njemu imaju jače uporište, znaju da je i Bog praznovao nakon šest dana rada na početku vremena, i važno im je sećanje na pretke koji su praznovali uz istu ikonu. Na svu sreću, ove dve grupe ljudi nisu striktno podeljene i mnogi nezadovoljnici iz prve grupe, povoljnim pravoslavnim redosledom praznika koje slave jedan za drugim, uspevaju da se oporave od zahteva koje im postavlja onaj prvi, formalni i kalendarski.

Neuropsihijatar, Institut za mentalno zdravlje Beograd