Odlazak legendarnog doajena srpske džez scene

Povodom odlaska kompozitora, aranžera i dirigenta Vojislava Bubiše Simića (1924-2025), za naš list se oglasio Ivan Ilić, nekadašnji dirigent Big benda RTS rekavši da je Simić bio   jedan od naznačajnijih stvaralaca i pregalaca u oblasti džeza i zabavne muzike u Srbiji. 

– Ostavio je neizbrisiv trag u muzici, kao kompozitor, aranžer, dirigent i muzičar, ali se njegov rad i doprinos oslikava i u velikoj posvećenosti prema kolegama i profesiji kroz izuzetno angažovanje na polju organizovanja i obrazovanja džez muzičara.  Bubiša je bio osnivač Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije koje danas obeležava 72 godine postojanja.Lično sam zahvalan Bubiši što me je predstavio beogradskoj publici kada sam u Martu 1999.  godine prvi put stao kao dirigent pred Big Bend RTS-a.  Imao sam tu privilegiju da me je muzičkim, prijateljskim i roditeljskim savetima vodio i pratio kroz ceo moj period u Big Bendu, a i kasnije kada sam prešao na FMU – rekao je Ilić i dodao:

– Velika je stvar imati pored sebe uzora kao što je Bubiša.  Nadam se da ćemo imati snage, ljubavi i upornosti da nastavimo njegovu zaostavštinu, kako muzički, tako i kroz rad Udruženja.  Da kao on ostavimo nekim budućim generacijama u nasleđe veliku ljubav, poštovanje i odgovornost koje osećamo prema njemu.

Dragoslav Fredi Stanisavljević, džez trubač i direktor Muzičke produkcije RTS, ispričao je za naš list jednu anegdotu:

– Bio sam možda jedini koji ga je zvao „šefe”. Kad sam kao mlad muzičar počeo da sarađujem sa njim devedesetih, prvo sam mu govorio „maestro”, pa „gospodine Simiću” i on se bunio. Nije to dozboljavao. Počeo sam onda da ga zovem „šefe”, a znate zašto? Zato što je on kad je preuzeo Big Bend pokazao jednu snažnu lidersku komponentu. Zahvaljujući njoj, on je od pedesetih godina do daljnjeg sačuvao naš orkestar. Bio je pravi vođa našeg džez orkestra i sačuvao ga je zauvek.

Tihomir Jakšić, odgovorni urednik Džezer kanala RTS, za naš list se takođe se prisetio legendarnog Bubiše rekavši:  

– Još za života je postao legendarni doajen i personifikacija domaćeg džeza brojnim generacijama, kako slušaocima, tako i kolegama. Za svoj umetniki rad dobio je najviša domaća priznanja i nagrade – srpskoj kulturi ostaju njegova brojna dela, snimci, kompozicije i aranžmani, koje su deo stalnog repertoara Big Benda RTS i naših drugih ansambala. Imao sam sreću da sa njim sarađujem, sviram i družim se više godina, i u našem Big bendu i u njegovom orkestru „Stari lavovi”, radosno čekajući svaki sledeći susret, probu, nastup – koji su  pored muzike bili i divno, jedinstveno sentimentalno putovanje, kroz veliko i čarobno polje njegovih priča, doživljaja, anegdoti, istorije nekadašnjeg Beograda, ...  Nama muzičarima, bio je uvek i ostaće zauvek u sećanjima i srcima kao „naš Bubiša“ - vedri, kreativni, nasmejani gospodin i beskrajno zanimljivi kozer, dragi i voljeni maestro, kolega i prijatelj. Kao što je bilo i do sada, veselo putovanje i nadalje, dragi Bubiša.

Na Tanjugu se oglasio Branimir Lokner, muzički kritičar koji je rekao da je Bubiša Simić bio izuzetno važan za proboj džez muzike u komunističkoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata.

 – Tu je njegova uloga neprekosnovena da se u partijskim krugovima njegovim autoritetom, znanjem i činjenjem prelazilo iz ruske, u američku, zapadnu priču. On je to putem džeza uspeo da ostvari – rekao je Lokner Tanjugu.

Prema njegovim rečima, Simić je bio cenjen u krugovima komunističke partije i „uspeo je da bezbolnije prođe prelazak iz agende Informbiroa u drugi sistem – tu je njegova jako bitna uloga”.  Lokner je dodao da je Simić bio intelektualac, koji je završio muzičku akademiju, a pored džeza je radio više formi muzike, kao i scensku, za decu i muziku za serije.

„Napisao je četiri knjige, ne tri kako pišu. On je 1978. godine snimio dvostruki album 'Jazz Orhestra Radio televizije Beograd', koji je mnogo godina kasnije postao strašno cenjen u svetu”, naglasio je Lokner.

Prema njegovim rečima, album na kome je Simić bio dirigent se smatra jednim od definisanju gruva kao žanra kroz džez i fank formu. Lokner je dodao da je Simićevo vođenje džez orkestra Radio-televizije Beograd „iznedrilo nenormalnu količinu poznatih džez muzičara”, ostavivši potom zdrav koren u ansamblu i „sve bolje i bolje, sve kvalitetnije i kvalitetnije muzičare”.

„Pisao je povremeno i putopise i kritike, bio je jako cenjen u svetu. Radio je muziku za horove, često je dirigovao predstavama u Pozorištu na Terazijama i povremeno na Kolacu”, podsetio je kritičar i dodao da je Simić imao ogromno znanje u muzici i bio  odličan pedagog.