Uskoro kreće setva žita u Srbiji

S prvim danima oktobra počinju pripreme za novu setvu pšenice u Srbiji. Dr Vladimir Aćin, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, kaže da nema informacija da je setva krenula, ali da će problem predstavljati kvalitet obrade zemljišta iako se narednih dana očekuje kiša koja bi mogla da popravi površinski sloj zemljišta.

Otprilike će biti potrebno 50 litara po metru kvadratnom padavina da bi se pokvasio oranični sloj do dubine od 30 centimetara jer postoji veliki deficit vlage. U Srbiji setva pšenice počinje u optimalnom roku od 5. do 25. oktobra, ali se taj period može pomeriti u zavisnosti od vremenskih prilika, sorte i mehanizacije. Ključno je sejati kada se zemljište prosuši, i to je obično moguće od početka do kraja oktobra.

– Ceo oktobar je optimalan, pa i prva dekada novembra, ali se u tom slučaju povećava rizik. Savet ratarima je svakako da prethodno urade analizu zemljišta – kaže Aćin.

Inače, prinosi žita u Srbiji u mnogim žitnim regijama približni su rekordnoj 2021, ali je otkupna cena na globalnom nivou relativno niska zbog velike konkurencije i odličnih rezultata kod većine država velikih proizvođača pšenice. Stručnjaci su i ranije isticali, još sa prvim procenama, da je 2025. jedna od uspešnijih godina što se tiče prinosa, dok je kvalitet zrna takođe bolji nego prošle godine.

To potvrđuju u nedavno objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima ukupna količina proizvedene pšenice u 2025. godini, sa stanjem na dan 5. septembra, iznosi 3.681.000 tona što je za 26,9 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024), proizvodnja žita veća je za 27,6 odsto, a suncokreta za 2,4 procenta. Zato je zbog loših vremenskih uslova soje manje za 44,3 odsto, kukuruza za 27,2 odsto i šećerne repe za 16,8 procenata.

Prošle jeseni pšenica je posejana na oko 600.000 hektara, a za sada se može samo pretpostaviti da će se i ove sezone ratari voditi istom logikom pri izboru setvene kulture koja je najmanje rizična s obzirom na neizvesnosti oko vremenskih uslova koji prate proizvodnju žitarica.

Stručnjaci ističu da kada najvažniji jari usevi podbace (kukuruz, suncokret…), ratari obično povećavaju površine pod ozimim kulturama, opredeljuju se češće za pšenicu jer računaju na kišu, veće padavine tokom proleća, pa samim tim i sigurnije prihode. Istovremeno, niža cena žita za neke bi mogao da bude i odbijajući faktor.

Iako su zarade sigurnije, pitanje je kako će se pšenica nadalje kotirati na evropskim berzama jer od toga zavise i cene koje mogu da ostvare domaći ratari.

Prema sadašnjim pokazateljima sa evropskog tržišta, pad cene pšenice trenutno ne uspeva da pozitivno deluje na izvoz jer kupci ipak biraju pšenicu iz regije Crnog mora.

Kako navodi ekonomista Petar Jovičić sa portala „Agroinfonet”, pšenica se nudi po 227 dolara za tonu u lukama Odese. Napominje da kupci najviše kupuju pšenicu iz regije Crnog mora i SAD. Izvoz iz Rumunije i Bugarske još može da im konkuriše. Prema njegovim rečima, prvi put je i cena durum pšenice na 240 evra za tonu, jer stigla je ponuda iz SAD – a po 201 evro po toni po FOB uslovima trgovanja (prodavac mora da utovari ocarinjenu robu na brod koji je odredio kupac).

Poslednji izveštaj sa Produktne berze u Novom Sadu pokazuje da je prošle nedelje kukuruz na tržištu bio skuplji od pšenice iako je cena žita zabeležila blagi rast. Kako navode berzanski stručnjaci, primat u trgovanju zauzeo je upravo kukuruz – čineći 76 odsto ukupnog nedeljnog prometa, ali je ponuda bila veća u odnosu na tražnju. Količinski, najviše ponude bilo je u Bačkoj, dok su u pojedinim delovima Banata i u Sremu nuđene izuzetno male količine ove žitarice, uzrokujući značajnu razliku u ceni za isti kvalitet robe.

U prvoj polovini nedelje na tržištu pšenice primetna je bila slaba aktivnost kupaca i ograničena ponuda. Zaključen je samo jedan berzanski ugovor po ceni od 20,8 dinara za kilogram bez PDV-a (22,88 dinara sa PDV-om), što ujedno predstavlja i srednju cenu. U odnosu na sedam dana ranije, cena je bila viša za 0,92 odsto.