Stvaranje nepostojećeg neprijatelja

Iz da­na u dan ra­ste broj vi­so­kih in­te­lek­tu­a­la­ca sa za­pa­da, voj­no-po­li­tič­kih ana­li­ti­ča­ra, pro­fe­so­ra uni­ver­zi­te­ta, pen­zi­o­ni­sa­nih am­ba­sa­do­ra, voj­nih li­ca s vi­so­kim či­no­vi­ma i dru­gih, ko­ji otvo­re­no go­vo­re o po­gre­šnoj po­li­ti­ci NA­TO-a i EU pre­ma Sr­bi­ji, od de­ve­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka do da­nas.

Pro­fe­sor isto­ri­je dr Dej­vid N. Gibs sa Ari­zo­na uni­ver­zi­te­ta, u svo­joj knji­zi „NA­TO la­ži o ra­tu u Ju­go­sla­vi­ji – rat je pla­ni­ran”, ne­dvo­smi­sle­no go­vo­ri da je na­mer­no stvo­ren pot­pu­ni ne­red u Ju­go­sla­vi­ji; da su ra­to­vi u Hr­vat­skoj i BiH pla­ni­ra­ni i da je ma­sa­kr u Sre­bre­ni­ci iz­nu­đen ra­di stva­ra­nja po­vo­da za in­ter­ven­ci­ju. Do­da­je da je i rat na Ko­sme­tu pla­ni­ra­no iz­nu­đen, što ja­sno po­tvr­đu­je bes­prav­no i ubr­za­no no­vo­stvo­re­na voj­na ba­za „Bond­stil” na Ko­so­vu. Da­kle, ako vam je po­tre­ban rat, mo­ra­te ima­ti ili stvo­ri­ti ne­pri­ja­te­lja, za­klju­ču­je on.

Struč­njak za bal­kan­ska, is­toč­no­e­vrop­ska i post­so­vjet­ska pi­ta­nja, prof. dr Su­zan L. Vu­dvord sa Nju­jork uni­ver­zi­te­ta, vr­lo ve­ro­do­stoj­no tu­ma­či in­te­re­se SAD i EZ/EU u Ti­to­voj i post­ti­tov­skoj Ju­go­sla­vi­ji. Kon­sta­tu­je da „de­lo­va­nje NA­TO-a i EU na Ko­sme­tu ne vo­di ka sta­bi­li­za­ci­ji pri­li­ka”. U svo­jim knji­ga­ma i in­ter­vju­i­ma vr­lo te­melj­no to ob­ja­šnja­va.

Da­glas Mak­gre­gor, pu­kov­nik ame­rič­ke voj­ske u pen­zi­ji, u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” 22. sep­tem­bra, iz­me­đu osta­log, ka­že da je je­dan od ci­lje­va NA­TO-a bio „da uklo­ni Mi­lo­še­vi­ća sa vla­sti i pre­tvo­ri Sr­bi­ju u sa­te­lit NA­TO-a”. „Ko­so­vo je”, ka­že on, „bi­lo la­bo­ra­to­ri­ja za eks­pe­ri­men­ti­sa­nje sa stra­te­gi­jom sme­ne re­ži­ma, ko­ja će ka­sni­je bi­ti pri­me­nje­na u Ira­ku, Li­bi­ji, Si­ri­ji i Ukra­ji­ni”.

Sr­bi­ja tr­pi iz­u­zet­ne pri­ti­ske sa svih stra­na na svo­joj te­ri­to­ri­ji, pod iz­go­vo­rom bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je, kri­mi­na­la, ne­u­sa­gla­še­no­sti prav­nog si­ste­ma sa EU i sl. Oči­gled­no se oče­ku­je da Sr­bi­ja u pri­stup­nim pre­go­vo­ri­ma sa EU ve­ći deo za­ko­no­dav­ne i sud­ske sa­mo­stal­no­sti pre­ne­se na prav­ni si­stem EU, či­me joj se us­kra­ću­ju mo­guć­no­sti da se na svo­joj te­ri­to­ri­ji sa­mo­stal­no bra­ni. To se već po­ka­zu­je kroz ak­tu­el­nu ne­e­fi­ka­snost jav­nih tu­ži­la­šta­va i su­do­va. Jav­ni te­ro­ri­zam se pod­sti­če i tre­ti­ra kao iz­ra­ža­va­nje slo­bo­da gra­đa­na, a sva­ka fi­zič­ka za­šti­ta dr­ža­ve kao pre­ko­mer­na pri­me­na si­le, dok ceo svet vi­di da to da­le­ko že­šće ra­de u Fran­cu­skoj, UK, SAD, Ne­mač­koj.

Mi­ro­tvor­stvo Za­pa­da ni­je ve­ro­do­stoj­no. Za­pad je srp­skom na­ro­du na ce­loj te­ri­to­ri­ji ne­ka­da­šnje SFRJ, svo­jom ak­tiv­nom zlo­na­mer­nom po­li­ti­kom i pu­tem sred­sta­va jav­nog in­for­mi­sa­nja, na­met­nuo ne­ku zlu auru re­me­ti­lač­kog fak­to­ra, ko­ji se gra­ni­či s na­ci­zmom. Na za­pad­nom Bal­ka­nu se od 1990. go­di­ne do da­nas odr­ža­va­ju na­pe­tost, na­si­lje i et­nič­ko či­šće­nje, uz lu­ka­vo na­me­ta­nje iz­mi­šlje­nih pra­vi­la igre. Na­mer­no se pri­me­nju­je pra­vo si­le, ume­sto si­le pra­va, u skla­du s te­o­ri­jom da cilj oprav­da­va sred­stva. Da­kle, oči­gled­no se oče­ku­je da Sr­bi­ja pri­hva­ti va­zal­ni od­nos pre­ma EU i SAD.

Naj­svi­re­pi­ji zlo­čin je ka­da se lju­di i ljud­ska pra­va pod­re­de po­li­tič­ko-rat­noj tr­go­vi­ni. Uvo­đe­nje de­mo­kra­ti­je na­sil­nim et­nič­kim či­šće­njem dr­žav­nih te­ri­to­ri­ja je ne­po­sred­ni udar na osnov­na ljud­ska pra­va. Dok Sr­bi­ja sa Za­pa­dom sa­ra­đu­je na svim po­lji­ma, sem ka­da joj se us­kra­ću­ju pra­va na su­ve­re­no de­lo­va­nje na svo­joj te­ri­to­ri­ji, Al­ban­ci po­ja­ča­nim na­si­ljem de­ce­ni­ja­ma pri­ti­ska­ju ne­al­ban­sko sta­nov­ni­štvo na Ko­sme­tu, a ovih go­di­na sa­svim otvo­re­no, čak i na te­ri­to­ri­ja­ma gde ne­ma­ju al­ban­skog sta­nov­ni­štva. Uz­ja­ha­li su za­pad­ni ve­tar i od­bi­ja­ju bi­lo ka­kvu sa­rad­nju, čak i po ce­nu su­ko­ba sa Sr­bi­jom. To za­di­re ne sa­mo u in­te­re­se Sr­bi­je već i u in­te­re­se Cr­ne Go­re, Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je, Grč­ke i BiH. Pre­kra­ja­nje dr­žav­nih gra­ni­ca je ve­o­ma opa­sno. Ta­kvom po­li­ti­kom se ne mo­gu sta­bi­li­zo­va­ti pri­li­ke na za­pad­nom Bal­ka­nu.

Ho­će li no­va ame­rič­ka re­pu­bli­kan­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja s EU okon­ča­ti plan­ski iz­mi­šlje­no ne­pri­ja­telj­stvo pre­ma Sr­bi­ji i Sr­bi­ma? Ho­će li po­ra­ža­va­ju­će učin­ke iz­nu­đe­nih ra­to­va (1990–1999) pret­hod­nih ad­mi­ni­stra­ci­ja ame­rič­kih de­mo­kra­ta i EU ko­nač­no pre­o­bra­ti­ti u me­đu­na­ci­o­nal­nu sa­rad­nju dr­ža­va pri­zna­tih u UN?

Ne­ka se SAD i EU osvr­nu na mi­šlje­nja i ana­li­ze svo­jih pro­fe­so­ra uni­ver­zi­te­ta, vi­so­kih in­te­lek­tu­a­la­ca, pen­zi­o­ni­sa­nih vi­so­kih ofi­ci­ra i am­ba­sa­do­ra, čak i pred­sed­ni­ka dr­ža­va, ko­ji slo­bod­no i is­kre­ni­je go­vo­re iz mi­ro­vi­ne. Re­zul­ta­ti „la­bo­ra­to­rij­skih eks­pe­ri­me­na­ta s Ko­so­vom” ni­šta do­bro ni­su do­ne­li Ira­ku, Li­bi­ji, Si­ri­ji ni Ukra­ji­ni. Pro­me­na ta­kve po­li­ti­ke ni­je vi­še pi­ta­nje vo­lje, već pi­ta­nje du­žno­sti i pre­u­ze­tih oba­ve­za iz 1999. go­di­ne, po Re­zo­lu­ci­ji 1244 SB UN i me­đu­na­rod­nih op­šte­ljud­skih pra­va. Ve­ge­ti­ra­nje na stva­ra­nju ne­po­sto­je­ćih ne­pri­ja­te­lja je i be­smi­sle­no i štet­no.

Mi­o­drag Sr­bljak,

Kra­lje­vo