Ishrana može da bude lek ali i otrov

Gošća „Politikinog” podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” biće dr sci. med Milka Popović, biohemičar. Diplomirala je medicinsku biohemiju na Kraljevskom koledžu Univerziteta u Londonu, gde je završila i doktorske studije kao najmlađi doktor medicinskih nauka. Bila je i asistent na istom univerzitetu na predmetu farmakologija. Postala je i sertifikovani praktičar funkcionalne medicine (FM) u kliničkoj praksi i nutritivni terapeut, poseduje sertifikat Instituta za funkcionalnu medicinu u Floridi za primenu FM u kliničkoj praksi. Postdiplomske studije iz nutricionalne terapije je takođe završila u Velikoj Britaniji. Bavi se funkcionalnom medicinom i specijalnom laboratorijskom dijagnostikom.

‒ Osim što se tretiraju simptomi nekog zdravstvenog problema i uopšte bolesti, ključno je da pronađemo uzrok tog zdravstvenog problema, bolesti. I jako je važno da stavimo pacijenta u centar i sagledavamo uopšte celog pacijenta. Na primer, u klasičnoj medicini obično se ona deli na specijalnosti. Kardiolog će gledati pacijenta koji ima neki kardiološki problem, oftalmolog neko ko ima problem sa očima itd. U funkcionalnoj medicini mi sagledamo sve aspekte, bez obzira na to što pacijent možda dolazi sa nekim zdravstvenim problemima koji su možda endokrine prirode, gledamo ga u celini.

Funkcionalna medicina ima svoju primenjivost najviše za hronične zdravstvene probleme. Moji najčešći pacijenti su oni koji imaju neki hronični zdravstveni problem i ne rešavaju ga baš najadekvatnije, možda piju neku terapiju, ne osećaju se još uvek da je to to i bili su manje-više svuda. Dolaze da nekako zajedno dublje uđemo u problem i da prosto pokušamo da nađemo šta još mogu biti dodatni problemi kako bi im se kvalitet života poboljšao. To su ljudi sa hroničnim problemima kao što su na primer razna autoimuna oboljenja, zatim deca iz autističnog spektra čine nekih 40 odsto mojih pacijenata, ranije je to bilo više, kao i ljudi sa hroničnim gastrointestinalnim problemima. Funkcionalna medicina jako puno može da pomogne u nekoj preventivi i uopšte u današnje vreme u antiejdžingu – naglasila je Popovićeva.

U podkastu je bilo reči i tome da li je šećer „okidač” za pojavu raka i da li slatkiši ubijaju zdrave ćelije...

‒ Sam šećer ne ubija ćeliju, kao što i sam šećer ne izaziva karcinom, ali rafinisani šećeri, prosti šećeri, ultraprocesovana hrana narušavaju razne mehanizme u našem telu, metaboličke, koji dalje mogu uticati na hormonske disbalanse, na promenu mikrobioma creva, promenu imunološkog odgovora, i mogu nas dovesti u razne neke nutritivne deficite zbog slabije apsorpcije nutrijenata. Tako da indirektno da, jer to stvara jedan opšti disbalans i nezdravo stanje tela. U tom smislu, ako imate recimo upalne procese u telu koje ne osećate trenutno, ako imate veću inflamaciju u telu, naravno da će to prouzrokovati oksidativni stres koji naravno narušava integritet ćelije – kaže Popovićeva.

Naš mozak ne može da funkcioniše bez glukoze, ali to ne znači da treba da jedemo kocku šećera ili slatkiše. Šećera, glukoze ima i u zdravim namirnicama.

‒ Razlika između glukoze koja potiče iz zdravih namirnica i glukoze koja potiče iz slatkiša jeste ta što je u slatkišima ta glukoza obično brže oslobađajuća. Na primer, to su rafinisani proizvodi koji izazivaju kaskadu metaboličkih biohemijskih procesa koji pogoduju zapravo kancerogenim ćelijama. Takođe lučenje insulina zbog brzog oslobađanja šećera, glukoze, podstiče isto i oslobađanje tzv. IGF1 hormona koji opet pospešuje rast kancerogenih ćelija. S druge strane, upalni procesi omogućavaju da se uništi naš DNK u ćeliji i onda je skloniji rastu kancerogenih ćelija. Narušavanjem mikrobioma, takođe se narušava i naš imunološki odgovor koji je užasno važan da suprimira razvoj kancerogenih ćelija. Ako kažem da svaki dan svi mi imamo neke kancerogene ćelije u našem telu, to je normalno i normalno je da zdrav organizam eliminiše te kancerogene ćelije. Šta se dešava kad karcinom nastaje, kada više nismo u mogućnosti da to uradimo? Nažalost, mnoge disfunkcije koje se dešavaju na tom metaboličkom, ćelijskom nivou, ljudi to ne mogu da osete. Tek kad imamo neke ozbiljnije simptome, tada je moguće da je već došlo do neke bolesti. Zato je danas laboratorijska dijagnostika otišla stvarno mnogo koraka napred i u tom smislu dosta toga preventivno možemo da uradimo – pojašnjava Popovićeva.

Istraživanja pokazuju da se 88 odsto našeg imuniteta krije u crevima…

‒ To je vrlo logično. Crevni trakt, to jest creva, najveći su organ posle kože koji nas deli između spoljne i unutrašnje sredine i nije čudno što u crevima cirkuliše jako puno imunoloških ćelija, jer nas štite od spoljne sredine, onoga što unosimo hranom, pićem… Tako da između 70 i 80 odsto imunoloških ćelija upravo tu cirkuliše. To znači da moramo da obratimo pažnju na ono što jedemo. Ako neko ima hronične zdravstvene probleme uvek je prva stvar što uradimo da gledamo šta se dešava u organizmu, kakvo je varenje kod te osobe, kakva su creva. To je jako važna, polazna tačka. Ishrana je stub opšteg zdravlja. Iako možda zvuči banalno, ali ishrana može biti lek kao što može biti i otrov – pojašnjava naša sagovornica.

Šta recimo možemo preventivno da uradimo?

‒ Svaki čovek treba jednom godišnje da ide na sistematski pregled. Uz taj sistematski pregled vrlo često se prate i određene laboratorijske analize. Jako je važno da ljudi to ne rade samoinicijativno. U Srbiji možete da uđete u bilo koju laboratoriju i da uradite niz laboratorijskih analiza za koje ste čuli da je dobro da se urade. A neke su bespotrebne i ne možete sami tumačiti svoje analize, morate slušati svog lekara ili zdravstvenog radnika koji vas upućuje na to. To je jako važno, zato u nekim zemljama Evropske unije, pa i u Americi vi ne možete doći u laboratoriju bez uputa, bez obzira što hoćete da platite.

Jednom godišnje svaki čovek treba da uradi analizu krvne slike, a osnovna biohemija uključuje glukozu, proveru funkcije bubrega u reakciji, proveru jetre, bilirubin, lipidni status, naravno, obavezno treba uraditi i proveru funkcije štitne žleze, TSH, FT3, FT4, gvožđe, vitamin De, jer mislim da je vrlo značajan. Rađene su studije 2006. godine u Srbiji gde je pronađeno da su ili u deficitu sa vitaminom De ili na granici oko 60 odsto populacije. Ali vitamin De nije samo važan za kosti, on je važan za mnoge procese u telu, tako da je važno to proveravati i za optimalan imunitet je jako važna ta analiza. Postoje naravno i dublje pretrage ukoliko ima indikacija za tim, kao što su analize hormona uopšte i polnih, stres hormoni, kortizol… Postoje neki specijalizovani testovi gde vi možete da identifikujete na metaboličkom ćelijskom nivou kako vam metabolizam funkcioniše, da saznate vaše funkcionalne nutritivne potrebe, možete da vidite razne disfunkcije u metabolizmu zato što je dobro da takve disfunkcije možete da prepoznate. Pre nego što nastupe bolesti prvo nastaju disfunkcije u metabolizmu. Možemo intervencijama koje su najčešće u vidu ishrane, ciljane, personalizovane suplementacije da intervenišemo i na vreme predupredimo da dođe do ozbiljnih problema. To je ta specijalizovana laboratorija koja nam pomaže u preventivi, kao i određeni neki genetski testovi koji mogu da nam ukažu na neke predispozicije ka bolestima. Genetska predispozicija nosi 40 odsto šanse za nastanak bolesti, a sve ostalo je ono kako živimo i šta nas okružuje. Tu možete dosta da utičete i da držite stvari u svojim rukama – navela je gošća našeg podkasta.

Ona napominje da je jako važno da jedemo celovitu hranu, što znači da vidimo njen prirodan oblik, pa naša ishrana treba da bude balansirana proteinima, kvalitetnim mastima, kvalitetnim kompleksnim ugljenim hidratima.

‒ Naravno, ako to sprovodimo u 90 odsto slučajeva, ponekad možemo da imamo i neki dan kada jedemo nešto što možda i nije najzdravije, ali opet znate da ste uradili pre toga kako treba. Mislim to treba da bude nekako inkorporirano u naš stil života. Ja izbegavam ultraprocesovanu hranu. Šta je to? To su sokovi, gazirani, sokovi koji nisu prirodni, brza hrana u svakom obliku, sva hrana koja sadrži aditive i koja nije u svom prirodnom obliku. Takođe i viršle, paštete, takve stvari, suhomesnate ultraprocesovane proizvode, zato što oni uništavaju zdravlje, a da toga nismo svesni – dodaje naša sagovornica.

Ona je naglasila da misli da je životna ravnoteža jako važna.

‒ Meni je važno da radim posao koji volim, koji me ispunjava i da provodim vreme sa dragim ljudima koliko mogu i kad god mogu. I gledam da svaki dan možda uživamo u nekim malim stvarima koje čine taj dan lepim, jer danas je danas i neće ga biti sutra u tom smislu. Trudim se i da živim zdravo koliko mogu – rekla je Popovićeva.

Ističe da se trudi da ne reaguje burno kada je neko iznervira.

‒ Zavisi ko me iznervira. Moja deca bi verovatno rekla da sam najnervoznija mama na svetu, jer kada su oni u pitanju, tu sam možda onako stroga. Ali ljudi iz mog okruženja i prijatelji nikada ne bi to rekli za mene. Ako me iznerviraju, obično se povučem i posle im kažem da sam se iznervirala, ali u kući pokažem to odmah – kaže Popovićeva.

Ističe da joj je žao što ranije nije naučila kako da „uspori”, jer je kad je bila mlađa provodila vreme učeći i radeći…

‒ Mada, s druge strane, ne mogu da kažem da mi je žao toga, jer opet sam neke stvari postigla i osoba sam koja sam danas zahvaljujući možda tome. Možda samo malo treba usporiti i uživati u životu – dodaje Popovićeva.

U podkastu je bilo reči i o tome kako možemo da znamo koji su nam vitamini neophodni, zašto treba uraditi analizu hormona stresa kortizola, o perimenopauzi i menopauzi, hormonskom disbalansu, metabolizmu estrogena…

Ima li smisla test intolerancije na namirnice

U kojoj situaciji bi trebalo da uradimo testiranje intolerancije na hranu?

‒ Volim tu analizu iako je mnogi imunolozi i alergolozi ne vole. Ovo su zapravo senzitivnosti na hranu. To su zakašnjene reakcije na hranu koje se mogu desiti i dobra stvar je što one dođu i prođu. Znači, to nije nešto što imate ceo život kao kad imate alergiju. Osobe imaju neke simptome kao što su gastrointestinalne tegobe, mogu da budu česte urinarne infekcije, mogu da se žale na slivanje iz nosa grla, ekceme, promene na koži, glavobolje… Puno simptoma tu postoji. Ali suština je u tome da neko ko ima senzitivnost na hranu, vrlo verovatno mora imati i crevnu propustljivost. Jer u protivnom ti segmenti hrane koju varimo, koji zapravo uspeju da prođu kroz crevni zid zbog crevne propustljivosti i zbog toga se stvaraju ta antitela IgG, što znači da imamo zaceljena creva kompletno ne bismo imali senzitivnosti. Ta analiza je vrlo korisna kad želimo da maksimalno personalizujemo ishranu i kad vidimo da su se pojavile neke baš jake senzitivnosti na određene namirnice, onda nam to pomaže da sa razlogom isključimo te namirnice na neki period. Obično je to šest meseci i onda pratimo simptomatologiju pacijenta i kasnije pacijent može to ponovo i da uvede. Crevna propustljivost se može desiti iz raznoraznih razloga, bilo da je to često upotreba antibiotika, nepravilna ishrana, neka hronična bolest, različite su uzroci. Problem nastaje ne samo zato što je došlo do crevne propustljivosti, već znači da je došlo do ozbiljnije disbioze crevne flore i onda one dobre bakterije koje su štitile tu crevnu sluznicu su praktično nestale i nakotili su se mikrobi koji verovatno narušavaju taj crevni zid. I osim što možemo da propuštamo i tu hranu koju jedemo, pa stvorimo senzitivnost, možemo da propuštamo razne toksine, tako da kasnije možemo postati i senzitivni na neke faktore okoline – pojašnjava Popovićeva.

Dijeta po krvnim grupa

Na pitanje da li dijeta po krvnim grupama ima smisla, Milka Popović kaže da ne postoje naučna istraživanja koja su dovoljno validna i koja upućuju na to da je to istina.

‒ Ja sam apsolutni protivnik toga, jer ne možemo staviti celu populaciju ove zemaljske kugle u četiri grupe. Moj cilj je uvek neka personalizacija i individualizacija tako da definitivno ne možemo po krvnim grupama kao što ne možemo ni po genetskom kodu da određujemo ishranu. Dijeta je samo promena, jer neko ko ne sme da jede gluten, on je već na nekoj dijeti. Ako je čovek zdrav, nema nikakvih zdravstvenih problema, onda treba samo da bude izbalansiran i to je ono što je najosnovnija preporuka – kaže Popovićeva.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU