Srbija ostaje posvećena naporima da proširenje EU ostane jedan od prioriteta, poručio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je učestvovao na samitu Procesa Brdo–Brioni, održanom u Draču. „Iako nas čekaju brojni izazovi, Srbija ostaje posvećena naporima da proširenje EU ostane jedan od prioriteta, a ne sporedna tema. Očekujem da Proces Brdo–Brioni donese jasne zaključke, jer samo iskrenost i doslednost u pristupu svih strana donose procesu trajnu održivost i poverenje zemalja regiona”, naveo je Vučić. Istakao je da je uveren da širenje unije treba da ostane jasno upisano u agendu zapadnog Balkana i da otvorene perspektive članstva u EU predstavljaju snažan pokretač reformi, dolazak novih investicija i ekonomskog rasta. „Na tom putu Srbija će uvek biti pouzdan i odgovoran partner EU”, naglasio je na „Instagramu” predsednik Vučić.

Predsednika Srbije su na samitu u Draču dočekali predsednici Slovenije i Hrvatske Nataša Pirc Musar i Zoran Milanović, kao i predsednik Albanije Bajram Begaj. Među učesnicima su, osim Aleksandra Vučića, bili i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, Denis Bećirović i Željko Komšić, predsednica Makedonije Gordana Siljanovska Davkova i predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani.

Na plenarnoj sednici u okviru samita, kako je preneo Vučić, ustanovljeno je da je evropski put strateški put za region. Predsednik je naveo i da je bilo nesuglasica između njega i Vjose Osmani. „Ovde nema država, već se ide samo s imenima, tako da je to nešto što je dobro nasleđe ovog procesa. Rekao sam i govorio o toj vrsti licemerja, dvostrukih standarda, gde svako od nas u stvari pokušava da na račun nekog drugog dobije nešto, a da malo zajedničkog pristupa imamo u rešavanju problema na zapadnom Balkanu”, rekao je Vučić u izjavi novinarima. Dodao je da se na samitu govorilo i o teritorijalnom integritetu, koji, kako je ukazao, svako tumači kako hoće.

„Zamislite kada dođe Vjosa Osmani i priča o teritorijalnom integritetu i zaštiti teritorijalnog integriteta. I onda vam se želudac okrene naopačke, a svi ostali slušaju, klimaju glavom... Tako da smo se prisetili njenih turističkih dana u Ujedinjenim nacijama, poželeo još mnogo turizma u životu, i to je to”, rekao je Vučić. Naveo je da je na samitu istaknuto da će se zajedno raditi na evropskim integracijama. Istakao je da je učesnike samita obavestio da je u Srbiji otvorena pruga od 180 kilometara, najbrža u regionu. „Pošto to nigde, ni u jednom od medija u Albaniji, u Prištini, u Zagrebu i Sarajevu, nisu mogli da pročitaju, da se bar informišu i da nam budu dragi gosti, da dođu da vide kako izgleda kad se vozite brzim vozovima i na brzim prugama”, naglasio je predsednik.

U izjavi novinarima kazao je da je pre nedelju dana na skupovima protiv blokada bilo 168.000 ljudi, a da je u najboljem danu blokadera bilo 7.800 ljudi na nivou cele Srbije i ukazao da to govori koji su skupovi doživeli debakl. Vučić je u Draču, na molbu da prokomentariše tvrdnje opozicionih medija da ove nedelje nisu održani skupovi protiv blokada jer su „svi prethodni doživeli debakl” i objavu studenata Pravnog fakulteta da će „odgovarati svi koji idu na te skupove”, rekao da se po brojevima vidi ko je uspešan, a ko je neuspešan. „Ako pogledate istraživanje javnog mnjenja, bolje i da ne govorim. Ali to je ta slika u koju oni počinju da veruju zato što žive u mehuru sopstvenih laži i neistina”, istakao je predsednik Srbije.

Vučić je primetio da slično izveštavaju i mediji u Hrvatskoj i da pišu o „hiljadama prosvjednika” na skupovima blokadera, a da o skupovima protiv blokada nema ni vesti. „Oni napišu u svim svojim medijima ’hiljade prosvjednika je tu i tu’, pa jesu hiljade – njih tri. A tamo gde ima stotine hiljada, to ne postoji kao vest. Moći ćete da vidite da sam jeo pasulj, ne grašak, a da je pasulj baš tog dana bio loš, ali nećete moći da vidite brzu prugu u Srbiji. Zato što niko od njih, od Slovenije do Albanije, nema takvu prugu i nema takve vozove. Ali to je sve logično, zato je potrebno srušiti i mene i mnoge bolje od mene unutar državnog sistema”, rekao je Vučić, prenosi Tanjug. Kazao je da objave studenata u blokadi Pravnog fakulteta o onima koji idu na skupove protiv blokada govore koliko su daleko od realnosti i da žive u svom svetu koji je, kako je ocenio, mnogo udaljen od stvarnog života.

Smatra da je čudno što državni organi nisu upućeni u postojanje snimka na kojem se predsednik udruženja „Budi heroj” Miša Bačulov vidi ispred Železničke stanice u Novom Sadu nekoliko sati pre pada nadstrešnice i upitao kako je moguće da taj snimak nismo videli 11 meseci. Vučić je novinarima rekao da ga ne interesuje baš mnogo što Bačulov nije rekao da je bio tu, ali da je, istakao je, za druge pitanje što prethodnih 11 meseci nisu to rekli ni pokazali te snimke. „I ono još važnije: Zašto te snimke nisu ni tražili? A zašto sam ja negde uveren u njegovu nevinost, naravno, ne isključujem mogućnost da grešim? Ali, ko god bi organizovao nešto tako loše i opasno, tako gadan i prljav posao, uzeo bi nekog pametnijeg od njega. Mora biti neko malo pametniji. Tako da sam ja uveren u njegovu nevinost. Ali nadležni državni organi će to pokazati u godinama pred nama”, rekao je Vučić.

Dodao je da je za njega mnogo važnije ponašanje nadležnih organa koji su, kako je rekao, krili snimak i nisu ispitali sve okolnosti. „Zašto niste ispitali druge aspekte, da li je neko prilazio tom objektu dan, dva, tri ranije? Vaš posao je da ispitate, neka je teorija zavere, neka su svi ludi na ovakav i onakav način, pa dajte ispitajte to. Mi smo nekada gledali snimke 42 dana unazad za određene kriminalne grupe, a što je vama bio problem da sagledate više dana, da vidite da li se nešto zbivalo, da li je neko negde stajao, da li je neko negde popravljao nešto, da li je neko stavljao neke uređaje ili ne?”, upitao je Vučić. Konstatovao je da je to ozbiljan problem za državu. „Taj čovek mi uopšte nije interesantan. Suština priče je u tome kako je moguće da mi nismo ovaj snimak videli i ko to krije 11 meseci”, istakao je predsednik Vučić.

Komentarišući navode Bačulova, koji je nakon objavljivanja snimka na kojem se vidi kako šeta na Železničkoj stanici u Novom Sadu nekoliko sati pre pada nadstrešnice, rekao da je Vučić objavio taj snimak jer ga se plaši i uputio pretnje Vučiću da se, kako je naveo, „neće izvući”, predsednik je rekao da je „mnogo uplašen i da je Bačulov izuzetno ozbiljan politički protivnik” i da je saglasan sa svim što je naveo. Prema rečima Vučića, optužbe opozicije na njegov račun pokazuju nedostatak znanja, ideje i programa, jer oni, kako je kazao, ne znaju šta će sa sobom jer vide da je sve propalo, samo ne znaju kako to da jave.

Odgovarajući na pitanje da prokomentariše izjavu predsednika stranke Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša da Vučić treba da objasni zbog čega ga je američki državni sekretar Marko Rubio pozvao u Njujork na sastanak, predsednik je naveo da je s Rubiom razgovarao o tri teme – o strateškom dijalogu Srbije i SAD, sankcijama NIS-u i regionalnim odnosima – a da je on pomenuo i kako su pojedini reagovali na ubistvo Čarlija Kirka i u još dve rečenice su razgovarali o EU. Naveo je da je s Rubiom najduže razgovarao o sankcijama NIS-u, 20 ili 25 minuta.

Istakao da su te teme bile jedine o kojima je razgovarao s američkim državnim sekretarom i da će, ukoliko neko bude pomenuo još neke, on to demantovati. Dodao je da opozicija odaje utisak u delu javnosti da su znali nešto što je bilo na sastanku, ali da zapravo samo, kako je kazao, izmisle budalaštinu. „Mogli ste danas ovde da vidite, mene poštuju kao sagovornika, kao što poštujem njih. Veoma poštujem gospodina Rubija, a on je pokazao na izuzetan način i poštovanje prema meni”, rekao je juče Vučić. Osvrćući se na to što je predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tražio zabranu SNS-a, Vučić je rekao da Đilas ne traži zabranu SNS-a zbog SNS-a, već zato što mora da se obračuna sa studentima, koji su Đilasa, kako je kazao, spustili do ivice cenzusa ili malo ispod cenzusa.

Na pitanje da li je na marginama samita razgovarao s liderima iz regiona o aktuelnim pitanjima, Vučić je rekao da je sa svima pomalo razgovarao, a da je najduži sastanak održao sa srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović. Kako je naveo, idući samit Procesa Brdo–Brioni biće održan u Hrvatskoj.

Proces Brdo–Brioni je regionalna inicijativa koju su pokrenuli predsednici Slovenije i Hrvatske s ciljem jačanja saradnje i dijaloga među zemljama zapadnog Balkana, kao i podrške njihovom približavanju Evropskoj uniji. Osnivači inicijative su nekadašnji predsednici Slovenije i Hrvatske Borut Pahor i Ivo Josipović, a naziv inicijative potekao je od mesta gde je održan prvi sastanak – Brdo kod Kranja (Slovenija) i Brioni (Hrvatska). Samit se smatra dopunom Berlinskom procesu i drugim međunarodnim inicijativama koje imaju za cilj integraciju zapadnog Balkana u EU, a pruža i platformu za otvorene razgovore o sporovima i izazovima unutar regiona. Sastanci u okviru Inicijative Brdo–Brioni održavaju se svake godine od 2013, a poslednji je održan prošle godine u Tivtu, u Crnoj Gori.

Da je Merkelova ostala kancelar, verujem da ne bi došlo do sukoba Rusije i Ukrajine

Na pitanje da prokomentariše izjavu nekadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel da su Poljska i baltičke države indirektno isprovocirale rat u Ukrajini time što su sabotirale pokušaj pronalaženja rešenja 2021. godine i sabotirale konstruktivni dijalog sa Rusijom, predsednik Vučić je rekao da misli da do sukoba Rusije i Ukrajine ne bi došlo da je Merkelova ostala kancelarka. Dodao je da ne zna zbog čega je Merkelova ovaj trenutak izabrala za te reči. „Da je ona ostala kancelar, ja verujem da sukoba između Rusije i Ukrajine ne bi bilo. To je moje mišljenje. Zato što je dovoljno dobro znala uvek kolika je cena rata, kolika je cena sukoba i neumorno bi uvek i u svakom trenutku insistirala na rešavanju tih problema. Ovo otkriva i jednu drugu stranu koja pokazuje slojevitost problema i koja pokazuje da nije uvek sto procenata krivica na jednoj strani i da neko mora da razume i potrebe onih drugih i da mora da sasluša i čuje, a što u savremenom svetu nije bio slučaj”, rekao je Vučić.

Cvijanovićeva: Važno je da otvoreno razgovaramo

Sastanak lidera Brdo–Brioni procesa uvek je dobra prilika da razmenimo mišljenja o regionalnoj saradnji i evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana, rekla je srpski član Predsedništva Željka Cvijanović. „Dijalog je ključ boljeg razumevanja i zato je važno da otvoreno razgovaramo o svim važnim temama za region i za sve nas pojedinačno”, napisala je Cvijanović na „Instagramu”.

Begaj: Balkan se suočava sa bezbednosnim izazovima

Predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio je na konferenciji nakon samita procesa Brdo–Brioni da se Balkan suočava sa bezbednosnim izazovima i pozvao na veću saradnju u regionu i koordinaciju pred bezbednosnim izazovima. On je ocenio da je samit vredan mehanizam za razmenu ideja i jačanje saradnje u regionu i da mu je cilj jačanje političkog dijaloga i evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana. Prema njegovim rečima na samitu se razgovaralo i o Planu rasta za koji je ocenio da je to konkretna prilika za ekonomski razvoj i izgradnju sigurnije budućnosti za mlađe generacije. Govoreći o Albaniji, rekao je da je ta zemlja u kratkom roku otvorila pet od šest pregovaračkih poglavlja.

Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar ocenila je na zajedničkoj konferenciji da napredak ne može da se postigne bez pomirenja i dijaloga i da će Slovenija nastaviti da podržava ovaj proces, koji smatra da bi trebalo da se ubrza. „Bez pravog dijaloga, bez rešavanja otvorenih pitanja i bez pomirenja, što je možda najteži orah u našem regionu, neće biti pravog napretka”, smatra ona, prenela je STA. Pirc Musar smatra da je evropska perspektiva zapadnog Balkana najefikasniji geopolitički alat za obezbeđivanje stabilnosti, mira i bezbednosti i naglasila da proces proširenja EU mora da se ubrza, ali bez snižavanja standarda, i uverila zemlje zapadnog Balkana u kontinuiranu podršku Slovenije.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da Hrvatska i Slovenija zemljama zapadnog Balkana nisu mentori nego podrška na putu u EU. „Hrvatska vlada pruža podršku državama regiona koliko to može, čini mi se da ne diskriminiše i verujem da će tako i da se nastavi. To je dijalog koji je pretpostavka bilo kakvih, a naročito dobrih odnosa. Nećemo da donesemo neke velike zaključke, pokrenemo nove inicijative, doneti novac, to ne možemo u ovom formatu”, rekao je hrvatski predsednik. Dodao je da je jedan od glavnih problema EU „nesposobnost ili nevoljnost da razgovaraju s igračima u svetu”.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je danas zvaničnike zemalja regiona na Samitu Brdo–Brioni u Draču da se prekine sa proglašavanjem persona non grata zbog različitih mišljenja jer to, kako je istakao, nije put ka jačanju regionalne saradnje i opterećuju dijalog. Milatović je poručio da je ovo savršena prilika da ponovi da je Crna Gora potpuno posvećena regionalnoj saradnji i da odnosi sa susedima nisu alternativa evropskoj integraciji, već su njen prirodan dodatak.

Aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH, hrvatski član Željko Komšić, rekao je da su evropske integracije i dalje cilj BiH bez obzira na različita obostrana razočaranja. „Čini se već neko vreme da EU i mi na zapadnom Balkanu često operišemo na različitim frekvencijama. EU kaže da želi da se pridružimo, mi kažemo da želimo isto, ali u stvarnosti se čini da pričamo i da razmišljamo o potpuno različitim stvarima”, kazao je Komšić.