Možeš da budeš na vrhuncu moći i da sutra dobiješ dijagnozu

Gošća novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“  bila je Nastasja Nedimović, influenserka i nekadašnja reprezentativka naše zemlje u vaterpolu. Dan nakon porođaja u 27. godini saznala je da pati od raka koštane srži, ostala je nepokretna, učila je da ponovo hoda… Iz važne životne borbe izašla je kao pobednik. I postala je uzor velikom broju ljudi koji se suočavaju sa sličnim izazovima, kao i članovima njihovih porodica. Na društvenim mrežama stekla je popularnost kao „kencer influenser“.

Za svoju dijagnozu saznala je dan nakon porođaja. Teške vesti saopštili su joj brat i suprug.

– To je sve bilo u dogovoru sa lekarima. I ja sada devet godina kasnije zaista smatram da je to bio dobar potez. Ja sam prevežena, pošto sam bila nepokretna, u bolnicu na hematologiju. Zaista sam osećala da tu ne pripadam. I tu su mi rađene analize, nadala sam se da se neću tu dugo zadržati, da će to brzo da prođe, ali prolazili su dani, ja sam tu ostajala i ginekolog je došao i samo rekao da treba da se porodim. Suštinski, nisam znala šta mi se dešava, a u isto vreme sam bila svesna da nešto nije u redu. Usledio je porođaj, trpela sam ogromne bolove, jer sam imala u stvari prelome za koje nisam znala i radili su mi carski rez. Kada se setim tog momenta kada su mi stavili masku za anesteziju, osećala onako kao da me neko spašava, toliko me je sve bolelo, plakala sam i vrištala od bolova da mi je to bio i neki spas – naglasila je Nedimovićeva.

Kada je saznala od čega boluje, misli joj, kaže, bile pomešane…

– Tu se desio taj prvobitni šok, pa sam krenula i da plačem, pa onda zatim je usledila i neverica, ljutnja… Mislim da i naš mozak pokušava nas da odbrani u nekoj takvoj situaciji. Neverovatno je koliko veliku igra ulogu to saopštavanje dijagnoze i zaista smatram da je način na koji se to saopštava isto jedan korak ka izlečenju. Nažalost, kod nas u Srbiji i na Balkanu ta dijagnoza se smatra kao neki kraj. Bolest mi nije oduzela ličnost. Smatram da je moju ličnost, neke karakterne osobine rak iskristalisao, još pojačao, još više, ako je to i kako moguće. Ja jesam drugačija nego pre, ali moja suština se nikad nije izgubila. Samo je ljuštura bila u stvari drugačija. Čak u tom telu tako slabom, krhkom, bledom, kada sam bila nepokretna, prepoznajem svoje oči. Oči koje se smeju – rekla je naša sagovornica.

Ona je govorila i o tome da misli da su kroz istoriju ljudi patili na različite načine i da je na svakom čoveku da odluči da li će iz toga da nauči nešto ili neće.

– Ja i dalje učim iz toga kroz život. Devet godina je prošlo od kada sam se razbolela. Kako sam starija, kako me neke nove životne situacije  pogode - i dalje učim. Uvek kažem: „Ne treba nikad zaboraviti to što ti se desilo“. Neki ljudi mi govore da zaboravim to, da je to iza mene.

Jeste, to je iza mene, ali to je deo mene i to je moja prošlost. Ja je ne puštam u tom smislu, tu je uvek da me podseća kako mi je nekad bilo i u kojoj sam situaciji bila, jer onda drugačije posmatram ceo život i sve životne situacije. Možeš da budeš na vrhuncu neke moći i čega god. I da sutradan da dobiješ dijagnozu. Tako možeš i sutradan da dodirneš dno života i izgubiš sve. I tada ti ništa ne vredi drugo što imaš – smatra Nedimovićeva.

U podkastu je govorila o svojim životnim stavovima i navikama, zdravim receptima, važnosti boravka u prirodi, kako se ophodimo prema našem telu, zašto je važno biti zahvalan na onome što imamo…

POGLEDAJTE JOŠ