Trampov plan kao mirovna formula sa previše nepoznatih

Imamo veoma dobre šanse da postignemo dogovor i biće to trajni sporazum, poručio je juče američki predsednik Donald Tramp iz Bele kuće, dok su se u Šarm el Šeiku drugi dan zaredom odvijali indirektni pregovori između Izraela i Hamasa o okončanju rata u Gazi, uz posredovanje SAD, Egipta i Katara. Egipatski zvaničnici izjavili su za Bi-Bi-Si da je trenutna faza pregovora, na koju su obe strane pristale, usmerena na „stvaranje terenskih uslova” za razmenu koja bi obuhvatila oslobađanje 20 živih talaca koje drži Hamas, kao i predaju posmrtnih ostataka još 25 osoba. Zauzvrat, Izrael bi trebalo da pošalje u Gazu oko 250 Palestinaca osuđenih na doživotni zatvor i još 1.700 njih pritvorenih tokom rata.

Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed el Ansari izjavio je juče da bi predaja talaca od strane Hamasa značila kraj borbi, ali i da je Izrael, prema mirovnom planu američkog predsednika, već trebalo da obustavi vojne operacije.

„Očekujemo rezultate u narednim danima kada je reč o prekidu vatre”, rekao je Ansari. Ipak, kako je ocenio, još je prerano donositi konačne zaključke, budući da u Trampovom planu o budućnosti pojasa Gaze u 20 tačaka ostaje mnogo nerešenih detalja.

Nakon potencijalne razmene i prekida vatre, dve strane bi trebalo da razgovaraju o drugom delu Trampovog plana, koji iznosi viziju o upravljanju i bezbednosti Gaze nakon rata. To je, međutim, lakše reći nego ostvariti, ne samo zbog neslaganja između Izraela i Hamasa već i zbog sporova unutar palestinskog političkog spektra i između Palestinaca i njihovih arapskih saveznika.

Svi se slažu da Trampov plan ne može biti sproveden bez izmena, ali se ne slažu oko toga kako bi te izmene trebalo da izgledaju. Jedno od centralnih pitanja svakog primirja jeste razoružavanje Hamasa i obezbeđivanje Gaze. Većina svetskih lidera smatra da militanti treba da polože oružje, ali Hamas, za sada, ne deli to mišljenje. Jedan arapski diplomata uključen u pregovore rekao je za „Ekonomist” da će Hamas prihvatiti prekid vatre samo ako je formulacija o razoružavanju toliko neodređena da ne može biti sprovedena. Prvobitna verzija Trampovog plana za primirje koji je predstavio tokom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija prošlog meseca odgovarala je tom opisu. Sadržala je samo jednu kratku rečenicu u kojoj se od Hamasa traži da pokaže „punu posvećenost uništavanju i obustavljanju izgradnje svake ofanzivne vojne infrastrukture”.

Međutim, nakon nekoliko dana intenzivnih razgovora s Izraelom, verzija plana koju je američki predsednik predstavio u Beloj kući otišla je mnogo dalje. Hamas bi morao da se odrekne ne samo „ofanzivne infrastrukture” već i čitave svoje „vojne i terorističke opreme”, formulacije koja obuhvata sve, od lansera raketa do pištolja. Strani donatori bi finansirali program otkupa oružja od militanata, a nezavisni posmatrači bi nadgledali proces.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu tvrdi da to nije predmet pregovora. „Hamas će biti razoružan”, izjavio je 4. oktobra u televizijskom obraćanju. „To će se desiti ili diplomatski, kroz Trampov plan, ili vojno, našom rukom.” Ne iznenađuje što Hamas nije prihvatio tu formulaciju. Njegovi politički lideri, od kojih su mnogi u Kataru, mogli bi biti spremni na kompromis, ali vojni komandanti u Gazi žele da zadrže makar puške i lako naoružanje. Navodno, neki od njih strahuju da se obični borci neće složiti s predajom oružja i da bi mogli preći u manje militantne grupe poput Islamskog džihada ili Komiteta narodnog otpora. Takav scenario već ima presedan: pre deset godina, deo razočaranih pripadnika Hamasa pridružio se ograncima Islamske države, verujući da su oni odlučniji u borbi protiv Izraela.

Takođe, tu je i Palestinska samouprava (PA), koja vlada delovima okupirane Zapadne obale i koja bi, prema Trampovom planu, mogla uslovno dobiti ulogu u administraciji Gaze, ali uz međunarodni nadzor i kao deo tranzicionog režima. Ali ni Hamas ni Izrael to ne žele. Hamas je obećao da će vlast prepustiti „palestinskom telu nezavisnih ličnosti”, a ne svojim rivalima iz Ramale. Sa druge strane, izraelski premijer insistira da Gazom neće upravljati „ni Hamas ni PA”.

Takođe, Trampov plan predviđa međunarodne snage, delimično sastavljene od arapskih vojnika, koje bi obezbeđivale teritoriju. Ali to nosi rizik da arapske trupe dođu u oružane sukobe s palestinskim militantima, scenario koji nijedan lider u regionu ne želi da vidi. Ako dogovor ne reši pitanje razoružavanja Hamasa, obnova Gaze mogla bi postati nemoguća misija.

Svetska banka je u februaru procenila da bi rekonstrukcija koštala oko 53 milijarde. Tramp očekuje da bogate zalivske zemlje snose veliki deo tog troška. Međutim, lideri Zaliva mesecima mu poručuju isto: neće plaćati obnovu ako veruju da bi Gaza mogla ponovo biti razorena za nekoliko godina. U ovom trenutku, pregovori počinju da liče na Gordijev čvor. Toga su svesni i posrednici iz Katara. Iako je portparol njihovog Ministarstva spoljnih poslova juče pokazao optimizam u vezi sa prekidom vatre, izrazio je skepticizam prema tome šta dalje.

„Trenutno postoje prepreke u Trampovom planu, i one uključuju implementaciju”, poručili su iz Dohe i dodali da je još rano govoriti o alternativama ukoliko Trampov plan propadne.

Hamas nazvao 7. oktobar „dan slave i uspeha za palestinski narod”

Jučerašnji pregovori u Egiptu održani su na drugu godišnjicu napada Hamasa na festival „Supernova”, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi. Militantna grupa je to juče nazvala „slavnim danom uspeha za palestinski narod”. U saopštenju koje je objavljeno povodom godišnjice, Hamas je to označio kao „značajnu prekretnicu” u regionu, preneo je „Tajms ov Izrael”.

Sa druge strane, ova sumorna godišnjica pada na jevrejski praznik Sukot. Većina preduzeća u Izraelu bila je zatvorena zbog praznika, a vlada je odložila zvanične komemoracije za kasnije tokom meseca. Međutim, neki rođaci talaca okupili su se u ponedeljak uveče ispred rezidencije premijera Netanjahua, gde su održali prazničnu molitvu i pozvali na okončanje sukoba. Einav Zangkauer, čiji je sin Matan zarobljen u Gazi, obratila se američkom predsedniku Trampu putem video-poruke sa događaja. „Molim vas, okončajte ovu noćnu moru”, rekla je ona.

Izrael deportovao oko 170 propalestinskih aktivista

Oko 170 članova flotile „Global Sumud” deportovano je u ponedeljak iz Izraela i upućeno ka Grčkoj i Slovačkoj, a među njima su bili i državljanin Srbije Ognjen Marković, kao i švedska aktivistkinja Greta Tunberg, saopšteno je iz izraelskog Ministarstva spoljnih poslova. U saopštenju se navodi da su „sva zakonska prava učesnika u ovoj PR akciji poštovana i da će se sa tim nastaviti”, i dodaje da su „laži koje učesnici flotile šire deo njihove unapred pripremljene kampanje laži”.