U Briselu već polako otpisuju Makrona

Da li se posle pada pete francuske vlade za nepune dve godine nazire i prevremeni kraj evropskog državnika kojeg su zbog načina vladavine često poredili sa Jupiterom, kraljem bogova?

Emanuel Makron, čiju ostavku sada traže i njegovi dojučerašnji saborci, ima tri opcije, ali pitanje je da li neka od njih može da Petu republiku brzo izvuče iz egzistencijalne krize. Makron bi mogao da imenuje novog premijera, raspusti skupštinu ili raspiše vanredne predsedničke izbore.

Dok zabrinuti investitori još nagađaju šta će Makron učiniti kako bi se izborio sa budžetskim deficitom i političkom krizom, u Briselu pojedine diplomate već sastavljaju političke nekrologe francuskom predsedniku kojem formalni mandat ističe 2027. godine. Nakon što je 2017. godine došao na vlast kao najmlađi predsednik i preokrenuo tok francuske politike, Makron sada više deluje kao lider na zalasku, nego kao moderna verzija „kralja Sunca” koji je pre svih sanjao strateški autonomnu Evropu.

Eventualni prevremeni predsednički izbori, na koje Makron ne pristaje, mogli bi da ugroze sledeći dugoročni budžet EU. Vlade evrobloka koje raspravljaju o budžetu postavile su neformalni rok za postizanje dogovora pre francuskih predsedničkih izbora 2027. godine. Pogotovo što bi na njima mogla da pobedi desničarka Marin le Pen, pod uslovom da bude usvojena njena žalba povodom petogodišnje sudske zabrane kandidovanja za javne funkcije.

Zbog odnosa snaga u parlamentu Jelisejska palata se našla pred nemogućom misijom. Da li da pravi koaliciju sa levicom koja bi tražila reviziju Makronove teško donete penzione reforme ili da se dodvori populističkoj krajnjoj desnici koja traži Makronovu „političku glavu”. Francuski predsednik se plaši da bi oba pristupa samo dodatno podelila zemlju. Od reizbora 2022. godine, Makron je pokazao nepokolebljivu odlučnost da izabere uglavnom premijera sa desnog centra kako bi ujedinio Francusku. Ali uprkos tome postigao je suprotan efekat. Da li je vreme za levičarskog predsednika vlade?

I dok se čeka da Makron objavi ime novog čelnika izvršne vlasti, Socijalistička partija, ekolozi i Francuska komunistička partija pozvale su juče Makrona „da konačno imenuje premijera koji će formirati levičarsku i zelenu vladu”. U zajedničkom saopštenju tri stranke su poručile da su „spremne da vladaju zajedno”, s ciljem sprovođenja politike socijalnog i ekološkog napretka i fiskalne pravde, uz vraćanje „pune uloge parlamentu”, preneo je francuski BFM. Sastanak je održan bez učešća pokreta Nepokorena Francuska Žan-Lik, Melanšona, najjače pojedinačne stranke u levičarskom savezu Novi narodni front. 

Liderka Nacionalnog okupljanja, Marin le Pen je, posle ostavke premijera Sebastijana Lekornija, poručila da se pred predsednikom Francuske otvaraju samo dva puta ‒ ili ostavka, ili raspuštanje parlamenta. Na istom političkom tragu je i bivši francuski premijer Eduar Filip. Nekada blizak saveznik Makrona u vreme njegovog prvog mandata, Filip je rekao u intervjuu za radio-stanicu RTL da smatra da su novi predsednički izbori neophodni.

Za razliku od njega Gabrijel Atal, koji je bio osam meseci premijer, izjavio je juče pred svojim poslanicima da ne želi ostavku Makrona. Šef poslaničke grupe partije Preporod, koju je osnovao Makron, juče je poručio da bi cela demokratska ravnoteža bila dovedena u pitanje ukoliko bi demokratski izabran predsednik koji ima legitimitet da iznese svoj mandat, bio primoran na ostavku. Zbog političkog previranja u Francuskoj, u Briselu i evropskim prestonicama, zvaničnici i diplomate ne kriju svoje svoje strahove da bi eventualni Makronov pad oslabio EU. Pogotovo što se Evropa, kako piše „Politiko”, već suočava sa nizom izazova, ratom u Ukrajini, pritiscima predsednika SAD Donalda Trampa na međunarodnu trgovinu i rastom populističkih snaga. Takav eksplozivni koktel bi mogao da ugrozi celu ekonomiju evrozone.

„Nije dobro za EU da se jedna od njenih najvećih članica nalazi u krizi, pogotovo u trenutnoj bezbednosnoj situaciji”, rekao je jedan zvaničnik iz evrozone.

Francusko-nemački tandem, tradicionalno ključan za funkcionisanje EU, teško je zamisliti u ovakvim okolnostima, uprkos nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu, koga u Briselu vide kao dinamičnijeg od njegovog prethodnika Olafa Šolca.

„Francuska će biti odsutna baš kada Rusija vrši pritisak na evropske granice, Kina povećava industrijski pritisak, a Trampova Amerika se ponaša nepredvidivo. U ovakvim uslovima, Francuska ne može da pruži ono što je sposobna da da”, izjavio je francuski zvaničnik iz kabineta ministra u ostavci.

M. Pešić