Osobe sa invaliditetom izložene višestrukoj diskriminaciji

Osobe sa invaliditetom i dalje predstavljaju jednu od najranjivijih društvenih grupa u našoj zemlji i često su izložene različitim oblicima diskriminacije. Životni položaj im je naročito otežan zbog stereotipa i predrasuda o njihovim kapacitetima i sposobnostima, siromaštva u kojem se nalaze, teškoća sa kojima se suočavaju u oblasti arhitektonske, komunikacione i informacione pristupačnosti, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite.

Poseban problem predstavlja uključivanje osoba sa hendikepom na tržište rada zbog niskog nivoa obrazovanja i neodgovarajućih obrazovnih profila, nespremnosti poslodavaca da ih zaposle, problema prilikom procene radne sposobnosti i nedovoljne zaštite prilikom otpuštanja, ističe se u Posebnom izveštaju poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, koji je podnet Narodnoj skupštini Srbije.  

U izveštaju koji je zasnovan na višegodišnjoj praksi institucije poverenika u radu po pritužbama građana, ali i organizacija civilnog društva u periodu 2015‒2024. godine, kao i rezultatima istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom na tržištu rada, naglašeno je da za mnoge osobe sa invaliditetom svakodnevni izazov i dalje predstavlja pristup objektima u kojima žive, ali i objektima javnih službi, pre svega uslugama socijalne i zdravstvene zaštite, što je osnovni uslov za ravnopravno učešće u svim segmentima života. Pored arhitektonskih barijera, mnogi od njih suočavaju se sa problemima i u pogledu pristupa informacijama i komunikacijama i participaciji u političkom životu.

Osobe sa invaliditetom teže dolaze do posla i pored mera aktivne politike zapošljavanja, a ostvarivanje prava na rad je ključno i za ostvarivanje drugih prava, ekonomsku samostalnost, izlazak iz siromaštva ili rizika od siromaštva i stvaranje porodice. U mnogim delovima naše zemlje značajan broj dece sa invaliditetom i dalje nema potrebnu podršku u obrazovanju, jer se ove mere ne organizuju i ne sprovode na istom nivou u svim opštinama i gradovima.

„Odnos društva prema osobama sa invaliditetom još je obeležen stereotipima i predrasudama, zbog čega su oni izloženi raznim vidovima neposredne i posredne, neretko i višestruke diskriminacije u mnogim oblastima javnog i privatnog života. Osobe sa invaliditetom neretko se smatraju manje vrednim, neko o kome treba brinuti i ko je bespomoćan, jer mnogi često prvo vide invaliditet, a ne ljudsko biće sa svim svojim osobinama, sposobnostima, potencijalima i kvalitetima. Želimo da ovaj izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom bude dodatni podstrek Narodnoj skupštini, drugim državnim organima i svim ostalim društvenim akterima da udruženim snagama još intenzivnije i efikasnije delujemo”, kaže poverenica Brankica Janković.

Lokalne zajednice u kojima osobe sa invaliditetom žive, kako je napomenula, prve su koje bi trebalo da spreče socijalnu isključenost. „Poslodavci bi trebalo da uvide mogućnosti i prednosti uključivanja osoba sa invaliditetom na tržište rada, a mi svi kao društvo moramo mnogo više uraditi na uklanjanju prepreka kako bi osobe sa invaliditetom bile vidljive i ravnopravne u pristupačnom okruženju koje pruža podršku u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, sportu… Osobe sa invaliditetom nisu bespomoćne, one nemaju nikakve specijalne potrebe, već ih zadovoljavaju na drugačiji način, kako bi mogle da učine više i za sebe i za zajednicu”, navela je poverenica.  

Prema zvaničnim podacima iz poslednjeg popisa stanovništva, 356.404 građana izjasnilo se kao osobe sa invaliditetom, što predstavlja 5,4 odsto ukupne populacije. Međutim, ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, jer se u periodu između dva popisa više od 200.000 ljudi tako izjasnilo. Ukupan broj osoba sa invaliditetom u našoj zemlji ne podudara se sa procenama Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima između deset i petnaest odsto ukupne populacije čine osobe sa invaliditetom. Sledeći značajan problem sa kojim se osobe sa invaliditetom suočavaju, a na koji ukazuje praksa poverenika, jeste diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja. Nizak nivo ekonomske aktivnosti osoba sa invaliditetom ukazuje da na tržište rada još nisu integrisani, iako je obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom u naš sistem uvedena još 2009. godine, donošenjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. 

Uprkos reformama koje imaju cilj da poboljšaju učešće na otvorenom tržištu rada, veliki broj osoba sa invaliditetom je i dalje nezaposlen, iako nisu dostupni podaci o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom. Prema poslednjim objavljenim podacima, ukupan broj osoba sa hendikepom prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje 2023. godine bio je 17.054, a u sve mere profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja uključeno je 8.505 osoba sa invaliditetom. Od ovih osoba, primera radi, u meru prilagođavanje radnog mesta uključeno je svega 35 njih, što ukazuje na potrebu aktivnijeg delovanja kada je u pitanju, kako planiranje, tako i realizacija mera aktivne politike zapošljavanja, unapređenje njihovog sprovođenja, kreiranje novih, kao i praćenje ishoda i uticaja tih mera.

Iako je inkluzivno obrazovanje uvedeno pre dve decenije, i dalje u praksi postoje brojni problemi, od sagledavanja stanja i kapaciteta dece do njihovog adekvatnog uključivanja u obrazovni proces. Brojni su primeri različitih problema u vezi sa sačinjavanjem i radom po IOP-a, u odeljenjima se nalazi više od propisanog broja dece koja se školuju po IOP-u. Takođe, sadržaji prijemnih ispita nisu prilagođeni deci sa invaliditetom, školski objekti su nepristupačni u većem broju slučajeva, a još je otvoreno pitanje školskih udžbenika i obezbeđivanja potrebnih usluga, pre svega ličnog pratioca, nedostatka javnog prevoza i neadekvatne ishrane.

Prema podacima iz izveštaja Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, broj korisnika u ustanovama za smeštaj odraslih i starih sa invaliditetom i drugim teškoćama godinama je na približno istom nivou, a usluga domskog smeštaja i dalje dominira u odnosu na ostale usluge koje zakon obezbeđuje za osobe sa invaliditetom. Usluge socijalne zaštite se ne obezbeđuju u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, u kontinuitetu i na teritoriji čitave zemlje. Tako se, na primer, usluge podrške za samostalan život korisnika obezbeđuju u ukupno 27 opština i gradova u 2021. godini, a najčešća usluga je personalna asistencija koja se u 2021. godini pružala u samo 18 lokalnih samouprava.

U izveštaju poverenika navedeno je da nema eksplicitnih podataka o radnom statusu i zapošljavanju, odnosno učešću na tržištu rada osoba sa invaliditetom. U Strategiji zapošljavanja u Srbiji za period od 2021. do 2026. godine navedeno je da je u 2020. godini bilo 39 odsto nezaposlenih osoba sa invaliditetom bez završene srednje škole, sa srednjim nivoom obrazovanja bilo je 55 odsto njih, dok je 6,6 odsto osoba sa visokim obrazovanjem takođe bilo nezaposleno. U statusu nezaposlenih nalazi se jedanaest odsto osoba mlađih od 30 godina, dok je 46 odsto nezaposlenih osoba sa invaliditetom starije od 50 godina, što ukazuje na potrebu aktivnijeg delovanja kada je u pitanju zapošljavanje.