Rat u Ukrajini seli se u sferu propagande

Rat Rusije u Ukrajini ponovo je ušao u sferu propagande. Promenu je, na neki način, inicirao američki predsednik Donald Tramp nedavnom izjavom da bi ukrajinska armija mogla da povrati sve teritorije izgubljene u ratu koji se vodi od februara 2022, uključujući i Krim, izgubljen referendumom tamošnjih žitelja 2014. „Rusija je potrošila milione i milione dolara na bombe, projektile, municiju, na ljudstvo, a nije osvojila, praktično, nikakvu teritoriju”, preneli su njegove reči mediji.

Na ovo se nadovezao i potpredsednik Džej-Di Vens konstatacijom: „Rusi moraju da se probude i prihvate stvarnost. Previše ljudi gine, a rezultati nisu za pohvalu.”

Prema poslednjim procenama, Rusija trenutno pod svojom kontrolom drži petinu ukrajinske teritorije, što iznosi oko 114.500 kvadratnih kilometara. I taj broj se svakim danom povećava. Podaci sa fronta nigde ne ukazuju na povlačenje ruske vojske. Naprotiv, izveštaji o okupiranju novih predela, sela, pa i manjih gradova svakodnevni su. Podrška predsedniku Vladimiru Putinu i dalje je bezmalo 80 procenata. Sa druge strane, naklonost evropskih saveznika Ukrajini ozbiljno je dovedena u pitanje zbog domaćih problema... Pa ipak, mogućnost velikog preokreta udarna je tema zapadnih medija.

Ono što svakako pada u oči je činjenica da Donald Tramp ne odustaje od namere da rat u Ukrajini u potpunosti prebaci na leđa NATO-a i Evropske unije. Jasno naglašavajući da bi uloga SAD kao lidera zapadne vojne alijanse trebalo da bude isključivo posredna, tj kao isporučioca neophodne vojne opreme, uključujući i najsavremenije raketno naoružanje. Naravno, po tržišnoj ceni.

Ne treba posebno naglašavati da Evropljani nikako nisu oduševljeni ovakvom raspodelom nadležnosti. Ali u protekla 43 meseca, koliko rat traje, ispostavilo se da to jeste u suštini njihov problem, a ne tuđi. Za njega su zainteresovani pre svih Velika Britanija, Francuska i pojedine zemlje Baltika, pa donekle i Nemačka i Poljska, ali je oduševljenje Nemaca i Poljaka vidno splasnulo nakon isporuke ukrajinskoj vojsci naoružanja zaostalog iz doba Varšavskog pakta. 

Podsetimo da je Tramp koliko pre neki mesec, tačnije u vreme pred i posle susreta sa ruskim predsednikom na Aljasci, savetovao ukrajinskom šefu države Volodimiru Zelenskom da digne ruke od daljeg ratovanja i prihvati podelu zemlje. Verovatno nadajući se da će takvo rešenje odgovarati i ruskoj strani. Ovakvo razmišljanje činilo se potpuno racionalnim pošto je otvaralo mogućnost neograničenog ulaska američkog kapitala u obnovu neruskog dela Ukrajine, slično onome što se po okončanju Drugog svetskog rata dešavalo u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Problem je nastao onoga trenutka kada je Putin jasno stavio do znanja da neće prihvatiti članstvo Ukrajine u NATO-u, ili bilo kakav status ove zemlje kao oružane sile. Sem toga, uporna podrška Londona Kijevu (setimo se stogodišnjeg dogovora o saradnji) nedvosmisleno je pokazala Trampu da američki planovi u drugoj po veličini evropskoj zemlji mogu da budu u velikoj meri dovedeni u pitanje.

Usled saznanja da trenutno ništa konkretno nije moguće uraditi, posebno na frontu, ponovo je u prvi plan isturena propaganda. Kako sa jedne, tako i sa druge strane. Iako izveštaji sa bojišta kazuju da Rusi svakodnevno napreduju, u prvi plan se ističu procene da je vojska već umorna, da su gubici veliki, a moral poljuljan. Kakva je situacija na strani protivnika, ne pominje se. Pri tome, u zapadnim medijima uglavnom se navode stavovi analitičara i krugova koji su od samog početka rata u Ukrajini jasno iskazivali protivljenje ruskoj akciji. 

Analize vojnih stručnjaka, jednako onih iz Vašingtona kao i iz Moskve, sve više padaju u senku. Osim ako neko ne iskoči od zvaničnog mišljenja. Naravno, ne bez razloga. Dugotrajnost rata na dozvoljava ni Rusiji ni Americi da se u potpunosti posvete lokalnim problemima, ali i ubrzanim globalnim promenama, pojavi novih velikih igrača poput Kine, Indije, Irana, Turske..., buđenju juga naše planete, tehnološkom ujednačavanju. Medijski prostor, oslobođen svih stega i normi, prepun je kvalifikovanih, nekvalifikovanih i tendencioznih saopštenja sračunatih da pažnju javnosti preusmere sa stvarnih događaja, i promene koje nam slede barem malo odlože, ili ih za prvo vreme ‒ ublaže.

Procene da se rat u Ukrajini ne odvija onako kako bi to želeli u Moskvi, što svakako ima osnova, nigde nisu potkrepljene realnim podacima sa terena. Naprotiv, oni se kriju. Sa obe strane.