Zahvaljujući hormonima, starenje može da se odloži

U cilju sprovođenja kontinuirane edukacije i održanja naučnih saznanja na najvišem svetskom nivou, Medicinski fakultet u Beogradu, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Endokrinološka sekcija Srpskog lekarskog društva, Multidisciplinarno udruženje za menopauzu i involutivni hipoandrogenizam i Srpsko udruženje za endokrinologiju pola organizovaće sutra u prestonici simpozijum pod nazivom „Izazovi u dijagnostici i terapiji endokrinopatija”.

Ovo je važna tema jer su polni hormoni prisutni na svim krvnim sudovima tela i na taj način utiču na pravilan rad brojnih organa. Cilj simpozijuma je da 38 vrhunskih predavača iz Srbije i inostranstva, kroz prikaz najtežih pacijenata, pokaže na koji način se mogu lečiti do tada neizlečive bolesti vezane za hipofizu, hipotalamus, štitastu žlezdu, pankreas, nadbubrege, jajnike, testise. Poseban značaj simpozijuma je ukazivanje na aktuelno pomeranje pojma starenja, sa akcentom na poboljšanje kvaliteta života i preko 100 godina i odsustvo bolesti za koje se donedavno smatralo da su „bolesti starenja”.

Prof. dr Svetlana Vujović, organizator simpozijuma, rukovodilac Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS-a, članica svetskog Borda ginekološke endokrinologije, svetskog Borda za menopauzu i evropskog Borda ginekologa, kaže da menopauza predstavlja period u životu žene koji se javlja godinu dana posle poslednje menstruacije i traje do kraja života. Prethodi joj klimakterijum u kojem menstruacije postaju neuredne, a javljaju se neki od simptoma koji do tada nisu postojali. Klimakterijum može da traje i do četiri godine. Savetuje se da se žene lekarima obrate već posle dve neredovne menstruacije i ispitaju šta je razlog tome. S druge strane, involutivni hipoandrogenizam kod muškaraca nastaje zbog pada testosterona (koji počinje od 40. godine, postepeno) i dovodi do istih simptoma koje imaju žene u menopauzi. Značaj sprečavanja bolesti je u tome što pad polnih hormona, i kod žena, i kod muškaraca, otvara vrata brojnim bolestima koje se mogu sprečiti. Ukoliko se terapija uvede na vreme, žene neće nikada imati menopauzu, a muškarci involutivni hipoandrogenizam.

– Tipične tegobe menopauze se dele na rane i kasne. Rane tegobe koje žena može da oseti su talasi vrućine, nervoza, razdražljivost, nesanica, depresivnost, gubitak koncentracije, dobijanje u težini, manja elastičnost, smanjena polna želja... Zabluda je da navedene tegobe brzo prođu, posle par meseci. Postoji grupa žena koja ima talase vrućine i sa 75 godina. Manji broj žena nema rane tegobe. Međutim, kasne će se ispoljiti u životu. Ukoliko se ne ispravi pad ženskih hormona, godinama kasnije dolazi do komplikacija kao što su metabolički poremećaji, uključujući dijabetes, oboljenja srca, infarkti, izlivi krvi u mozak, prelomi kukova i kičme, psihijatrijski poremećaji. Posebnu podgrupu čine žene koje uđu u menopauzu pre 40. godine. Njima je neophodno da se posveti posebna pažnja i terapija uvede na vreme – naglašava profesorka Vujović, koja je i načelnica Centra za infertilitet i endokrinologiju pola i predsednica Udruženja MUMIA.

U Srbiji menopauza nastaje oko 50. godine. Dijagnoza se postavlja na osnovu biohemijskih i hormonskih analiza koje se određuju iz krvi, ultrazvučnih pregleda dojki, stomaka, materice, jajnika, EKG-a, mamografije i slikanje gustine kostiju, osteodenzitometrijom. Obavlja se pregled ginekologa i interniste, endokrinologa. Muškarci imaju iste preglede i analize, uz pregled urologa. Po uvođenju terapije svim hormonima koji nedostaju, a uz prethodno isključivanje stanja kada terapija ne sme da se da, pristupa se individualnom doziranju terapije. Posle uvođenja terapije kontrole su u početku na šest meseci, a potom jednom godišnje. Po najnovijim stavovima Svetskog udruženja za menopauzu, terapija je doživotna, ako se primenjuje i prati na opisani način.

– Posebnu pažnju treba da imaju i žene koje požele da se u kasnijim godinama ostvare kao majke. Biologija je pre 20 miliona godina imala cilj da žene rode od dobijanja menstruacije, pa do 25. godine, to je bio optimalan period. Pre 30 godina smatralo se da je optimalno vreme rađanja od 20. do 25. godine. Međutim, objektivan razvoj civilizacije i realno stanje odlažu pojavu prve trudnoće, pa je ona sada u Srbiji od 30. do 35. godine. Tabui, okorela shvatanja, neprihvatanje novosti u medicini neke lekare vode do neprihvatanja žena koje bi želele da ostanu u drugom stanju posle 40. godine. Uspeli smo da se izborimo da RFZO plaća vantelesne oplodnje i ženama do 45. godine, ukoliko su ispunjeni svi uslovi. Postavlja se pitanje: šta sa ženama koje imaju od 50 do 60 godina, zdrave su, nemaju bolesti, neke imaju i preostali broj jajnih ćelija? Treba li ih apriori odbaciti jer imaju 50 godina? Moje predavanje na simpozijumu će biti upravo posvećeno pristupu ovoj grupi žena i načinima kako da dođu do trudnoće. Uspeh može da se postigne ukoliko se obavi kompletan pregled žene i isprave nepravilnosti koje su joj možda i prethodnih 20 godina onemogućavale da ostane u drugom stanju. Bez prethodne pripreme, koja obuhvata zajednički rad endokrinologa, ginekologa, hematologa, imunologa, psihijatara, menopauza koja nije lečena neće dopustiti trudnoću – smatra dr Vujović.

Srpsko znanje, nauka, endokrinologija, medicina, sa novim idejama i rešenjima ne samo da prate svetske tokove nego i pomeraju svetske granice, kaže naša sagovornica. Savremeni razvoj civilizacije, koji se odlikuje robotizacijom, s jedne strane, i potrebama očuvanja mentalnog i telesnog sastava jedinke, s druge strane, obavezuju nas na primenu novih dijagnoznih i terapijskih pristupa endokrinopatijama. Od adolescencije do kraja života polni steroidi imaju krucijalnu ulogu u očuvanju fizioloških funkcija organa, sprečavanju bolesti, smanjenju morbiditeta i mortaliteta. Cilj ovog simpozijuma je da prikaže najkompleksnije primere bolesti kod pacijenata kod kojih dijagnozni postupak, ili terapijski principi, nisu u domenu standardnih nego zahtevaju nove pristupe, najviši supspecijalistički stepen endokrinološkog znanja.

– Osnivači Medicinskog fakulteta u Beogradu i generacije uspešnih, uglednih profesora ostavili su nam u nasleđe dalje prenošenje znanja, uz čuvanje duhovne čistoće, negovanje učtivih reči, umerenog glasa i stvaranja lekara časnog obraza i patriotske svesti. Ove godine, kao omaž poznatim slavnim precima, a istovremeno na njihovom zadatku, u postizanju najviših svetskih i domaćih znanja održaće se simpozijum na kojem će 38 eminentnih predavača podeliti sa auditorijumom prikaze najinteresantnijih pacijenata u prethodnoj godini koji su predstavljali često enigmu za dijagnostiku i terapiju. Ovakvi prikazi pomažu lekarima kliničarima obogaćivanje znanja iz oblasti interne medicine, endokrinologije, kardiologije, ginekologije, urologije, seksologije... Biće ukazano na najnovija svetska dostignuća, ali i date ideje kako da ljudski organizam odnese pobedu nad brojnim stresorima – zaključila je profesor dr Svetlana Vujović.