Albanac predsednik Makedonije?

Od našeg dopisnika
Skoplje – Kad je početkom prošlog meseca u Makedoniji „otvoren konkurs” za predsedničke kandidate, uz dilemu ko bi na prolećnim izborima zamenio aktuelnog predsednika Branka Crvenkovskog, postavljeno je i pitanje dali bi to mogao biti i jedan Albanac.

Ono je svakako proizašlo iz planetarne debate koja je u vezisa izborom Baraka Obame za predsednika SAD, a makedonsku dilemu o mogućnosti da šef države postane pripadnik najbrojnije etničke grupacije, dakle Albanac, odagnala je anketa Centra za istraživanje i kreiranje politike iz Skoplja. Ona je pokazala da čak 54,5 odsto anketiranih građana Makedonije ne bi imali ništa protiv da predsednik bude pripadnik bilo koje nacionalne manjine koji ispunjava „sve potrebne kriterijume”.

U potonjim javnim debatama i političari i analitičari su rezultate te ankete označili „zrelošću demokratije” u zemlji koja, inače, još kuburi sa narušenim međuetničkim odnosima.

Ovih dana, među najozbiljnije kandidate za šefa makedonske države uvršćen je i Imer Selmani, doskorašnji ministar zdravlja i lider nedavno osnovane Nove demokratije. I ma koliko bilo pretenciozno, istina je da je upravo Selmani „razlog” pomenutog ishoda ankete, jer su nealbanci i u prethodnim anketama i debatama njega izdvajali kao političara kakav je potreban Makedoniji.

Selmani se pročuo kao gradonačelnik „nezgodne” skopske opštine Saraj, koja je pre njega bila pribežište kriminalnim grupama i epicentar nereda u vreme izbora. Šefu njegove tadašnje partijeArbenu Džaferiju nije promakla politička umešnost naočitog doktora, pa je ovoga najpre uveo u uže rukovodsto Demokratske partije Albanaca, a zatim ga promovisao za ministra zdravlja u prvoj vladi premijera Nikole Gruevskog.

Selmani je kao ministar na prvoj konferenciji za novinare zadobio simpatijemakedonske javnosti. Markantan i urođene skromnosti, ministar zdravlja je stavom, elokvencijom i iskrenošću na javnim nastupima osvojio sve dobronamerne građane, posebno Makedonce, primoravši ih da zaborave da je Albanac.

Njegovom imidžu multinacionalnog političara kumovali su njegovi saradnici, ali i rukovodioci zdravstvenih ustanova javnim pohvalama njegovim zahvatima u rascepkanom i korumpiranom zdravstvu.

Upravo takav Selmani zasenio je svoje partijske šefove Džaferija i Menduha Tačija tako i toliko da ga je ovaj potonji stavio na listu za odstrel. Selmani je priznao da nije zadovoljan autokratskim ponašanjem lidera Tačija i da će ukoliko ovaj ne koriguje tu svoju manu napustiti partiju.

Razlaz je usledio dva meseci posle takvoj javnog priznanja ministra Selmanija, koji se nije, kako se pretpostavljalo, priklonio taboru protivničke DUI partije i Aliju Ahmetiju već je sa istomišljenicima osnovao novu partiju. Time je dvostruko naštetio Tačiju, poljuljao je njegov autoritet neprikosnovenog naslednika Arbena Džaferija i što je još važnije prepolovio je članstvo njihove zajedničke partije.

Sve ostalo je sled okolnosti koje su se tako namestile da se Imer Selmani sada pominje kao jedan od najozbiljnijih kandidata za predsednika Makedonije.U izjavi za ovdašnje medije iskreno je priznao da je zatečen „kandidaturom”, da nikada nije razmišljao o funkciji predsednika države, ali da će „razmisliti pre nego što o takvoj mogućnost iskaže svoj sud”.

Nije na odmet napomenuti da je upravo Imer Selmani jedini od četvorice „istaknutih” kandidata za predsednika Makedonije za kojeg bi bez zazora glasali i Albanci i Makedonci, ali i pripadnici drugih nacionalnih manjina. Svi koji nacionalnu i naročito partijsku pripadnost ne dovode u vezu sa funkcijom predsednika države i svih njenih građana.