Čovek po Milanu Blanuši

U maju ove godine napustio nas je Milan Blanuša (1943), naš poznati slikar i predavač, svestrani umetnik. Oktobar u Galeriji Rima – u oba izlagačka prostora, u Beogradu i Kragujevcu – biće u znaku sećanja na njega, a izložba koja je bila planirana i dogovarana kao njegovo četvrto samostalno predstavljanje u ovoj galeriji dobila je memorijalni karakter. Postavka će u Beogradu biti pred publikom od večeras u 19 sati i trajaće do 9. novembra, dok će u Kragujevcu otvaranje biti upriličeno 14. oktobra u 19 sati i dela će biti dostupna do 15. novembra. 

„U mesecima pred poslednji odlazak u bolnicu, Milan Blanuša je boravio u svom porodičnom domu u Vršcu koristeći ’dobre dane’ da silazi u atelje, smešten u adaptiranom vinskom podrumu te tradicionalne ’švapske kuće’. Između zasvođene tavanice i ciglenog poda, nalazili su se izvori njegove vitalnosti – prostor i objekti sveta umetnosti – grafička presa i alat, boje i četke, papiri sa uspelim i neuspelim otiscima, mape sa grafikama i crtežima, slike okrenute zidovima i skulpture koje su nalik minijaturnoj civilizaciji od zemlje tamo živele zajedno sa svojim tvorcem. Uglavnom bi sedeo na stolici, okružen novim gotovo dvometarskim platnima na kojima je sporo, ali uporno radio poslednje dve godine, pripremajući ih za dogovorenu izložbu.”

Ovaj pažljivo sročen i slikovit pasaž otvara prateći tekst u izložbenom katalogu, a na njega se zgodno naslanja informacija da je postavka proširena tako da pored poslednjih slika, nastalih 2023. godine, obuhvata i selekciju reprezentativnih radova iz prethodne tri decenije koji nisu mogle skorije da se vide. 

Rođen u Jagodini 1943, Blanuša se sa porodicom 1948. seli u Vršac, 1962. upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je na Slikarskom odseku 1967. u klasi prof. Ljubice Cuce Sokić. Master studije slikarstva završava na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu, u Nemačkoj (1967–1971), a specijalističke studije grafike pohađa 1978/1979. godine na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Frankfurtu na Majni. Kao asistent crtanja i slikanja započeo je svoju pedagošku karijeru na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je 2012. godine stekao zvanje profesor emeritus. Predavao je kao redovni profesor na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu (1992–1998) i Akademiji umetnosti na Cetinju (1999–2014). Bio je član ULUS-a od 1971. godine. Priredio je više od šezdeset samostalnih i učestvovao na velikom broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je značajnih nagrada među kojima je i „Politikina” nagrada (2001), a dela mu se nalaze u zbirkama najznačajnijih muzeja u Srbiji kao i u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Kako je jedna od ključnih vrednosti Blanuše kao umetnika bila ta što se sa jednakim uspehom izražavao u svim tradicionalnim likovnim oblastima, publika će moći da uživa u njegovim slikama, crtežima i skulpturama. Kako i sam naziv kaže – „Čovek po Blanuši” – izložba je posvećena viziji i predstavi čoveka u Blanušinom stvaralaštvu. 

– Od serije crteža, radnog naziva „Predator”, preko „Posmatrača pomračenja Sunca” i „Četvoronošca” do slikarskih grupa „Brijanje” i „Vezivanje kravate”, izložba se fokusira na centralni motiv u Blanušinoj umetnosti: ljudsku figuru, i još konkretnije figuru muškarca u poslovnom odelu preko koje je umetnik, kroz preko pet decenija svog rada, detektovao neuralgične tačke savremenog sveta i kritikovao društvenu stvarnost – objašnjava Nevena Martinović, istoričarka umetnosti i kustos ove galerije.

Kako ona dodaje, kuriozitet izložbe čini serija crteža iz 1988/1989. godine, koja se smatra prekretnicom u Blanušinom umetničkom izrazu i likovnom rukopisu. Ovi crteži naslovljeni „Akcija”, poput odabranih kadrova jedne pažljivo režirane scene, prikazuju kroz odnos klijenta i prostitutke, u izolovanosti hotelske sobe, konačnu otuđenost, gubljenje smisla i identiteta savremenog čoveka. Ovaj režiran prizor, koji započinje kao „skok predatora” i dominacija muškarca od moći i vlasti nad razoružanom obnaženom ženom, vodi tragikomičnom antiklimaksu u kome čovek u odelu ne uspeva da realizuje jedini preostali deo svog identiteta, onaj nagonski. 

– Od ove serije crteža Blanuša je nakon specifičnog realističkog postupka prešao na sirov ekspresivni crtež po kome je ostao do danas prepoznatljiv. Novina koja se prvi put pojavljuje u ovoj seriji radova, a koja je takođe postala Blanušin zaštitni znak, jeste upotreba teksta u slici sa trostrukom ulogom: u prizoru, likovnosti i značenju dela – reči su naše sagovornice.

Postavka uključuje i primere Blanušine prakse referisanja na umetnike prošlosti ili njegove savremenike, a koji su mu bili važni u razumevanju umetnosti i sveta, poput Bekmana ili Bazelica, u ovom slučaju. Posebno mesto upravo pripada Maksu Bekmanu, velikoj figuri istorije umetnosti, kojim se Blanuša bavio u okviru svog master rada na studijama u Nemačkoj početkom sedamdesetih godina prošlog veka, da bi mu se potom vratio kriznih devedesetih godina, prepoznajući u njegovoj sudbini izgnanog i izolovanog umetnika brojne sudbine svojih savremenika čija je stvarnost u tadašnjoj Srbiji podsećala na totalitarne režime iz Bekmanove epohe. 

– Uz dva crteža iz poznate serije „O Bekmanu” (1995), posebno mesto u postavci pripada Blanušinom skulptorskom remek-delu iz 1996. godine, Bekmanovom portretu, rađenom po čuvenoj fotografiji, snimljenoj u umetnikovom amsterdamskom ateljeu, u vremenu njegovog egzila (1937‒1947), a pre konačne imigracije u SAD – ističe kustoskinja. 

Zanimljivo je reći da postavke u Beogradu i Kragujevcu povezuju dve serije slika – „Brijanje” (Beograd) i „Vezivanje kravate” (Kragujevac), koje zajedno sa serijom „Šminkanje” (zbirka Gradskog muzeja u Vršcu), predstavljaju konceptualno jedinstven segment Blanušinog opusa. Predstave trivijalnih i ritualnih radnji, podeljene su na po 15 slika, kao na 15 kadrova iste scene, čime im je umetnik, primenom logike pokretnih slika, dodelio iluziju trajanja, odnosno posmatrača uvukao u jedan privatan higijensko-estetski ritual kao u događaj od posebnog značaja. 

– Konačno, kroz ovaj segment postavke, u koji će biti uključene fotografije i skice, posetilac će moći da se upozna sa specifičnom metodologijom Blanušinog rada koja podrazumevala složen proces od osnovnih idejnih nacrta i skica, preko fotografisanja modela uz režirane poze i kadrove, zatim selekcije foto-predložaka i tekstova do konačne likovne interpretacije ovako oblikovane ideje – kaže Nevena Martinović.