Obama spreman za razgovore s Hamasom?

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. januara – Ovde strasno, a i širom sveta, u toku je jedno od najvećih „klađenja” modernog doba: na sve strane se tipuje – hoće li Barak Obama da se usudi da ubrzo načini smeo spoljnopolitički zaokret i tako ispuni obećanje da će poboljšati globalno razumevanje i međunarodni imidž Amerike?

Bliski istok ostaje glavni poligon za testiranje – ambicioznih prognoza. Postizanje održivog rešenja koje bi okončalo tamošnju istrajnu krizu, dugu šest decenija,nagovestilo bi „svašta” pa i – da su „čuda moguća”, da je Amerika bitno promenila svoj kurs, da svet može da računa na smanjenje terorističkih i energetskih udara…

Posebnu pažnju stoga je izazvala teza londonskog „Gardijana”, uz pozivanje na izvore u ovdašnjem štabu za prenos vlasti, da je Obamin tim „spreman da razgovara s Hamasom (palestinskom grupacijom koja je upravo u žestokom sukobu sa Izraelom) i tako napusti doktrinu sadašnjeg predsednika Džordža Buša kojom je izolovana ta islamistička organizacija”. Po toj verziji, počelo bi se „tajnim i na nižem nivou kontaktima”, kakve bi ostvarili „pripadnici američkih obaveštajnih službi, nalik tajnom angažmanu Vašingtona, 1970-ih, s Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO)”.

Iz Obamine ekipe – nema potvrde za iznetu pretpostavku. On lično je posvećen predlozima za ublažavanje ovdašnjih ekonomskih trauma, a spoljopolitičke planove ne obelodanjuje, uz obrazloženje da „imamo samo jednog predsednika” (Buša) pa da će odnose sa svetom precizirati kad preuzme kormilo države (20. januara).

Obama je, podsećaju hroničari, tokom izborne kampanje kritikovao Bušovu spoljnu politiku kao kontraproduktivnu jer je „povećala snagu protivnika a smanjila podršku saveznika”. Nagovestio je i uspostavljanje dijaloga s „neprijateljima” (za kakve ovde važe Iran, Severna Koreja, Kuba) da bi posle kritike unutrašnjih oponenata da je „suviše popustljiv”, donekle odstupio od najavljenih smernica, naknadno uveravajući, primera radi, Izrael da ga vidi kao ničim osporivog glavnog partnera na Bliskom istoku.

Činjenica je, međutim, da je Obama kao jedan od svojih prioriteta istakao, u više navrata, proširenje međunarodnih kontakata, kako bi osnažio oslabljena savezništva i potisnuo narasla antiamerička raspoloženja. Razgovori njegovih predstavnika sa Hamasom predstavljali bi mu vanredni izazov. Ta organizacija je ovde evidentirana kao teroristička, pa je za objavu razgovora s njom potrebno, ukazuju poznavaoci, da ona dokaže da to nije, a što bi bilo najuverljivije „priznavanjem postojanja Izraela, odricanjem od oružane borbe i uključivanjem u postojeći međunarodni poredak”.

Delikatnost eventualnog kontakta s Hamasom, povećava i okolnost da su ovdašnji protivnici Obamu „ocrnili” kao „prikrivenog muslimana”, s pozivanjem na to da su mu i otac (Kenijac) i očuh (Indonežanin) iz islamskih sredina. Ostao je „neodređen” povodom najnovijih bliskoistočnih krvoprolića. Najavio je samo da će težiti da reši tamošnje sukobe, da ga „duboko zabrinjavaju civilne žrtve u Gazi i Izraelu” i da će o tome „reći sve” – kad postane predsednik.

Prevladavaju dijagnoze da će se Amerika, sa Obamom na čelu, potruditi da koriguje pristup svetu. Pa i prema neprijateljima, kao što je Hamas, ali bez štete po svoje saveznike, kao što je Izrael.

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

Hilari zadržava Bernsa, vraća Holbruka

Verovatna buduća šefica američke diplomatije, njujorška senatorka i bivša „prva dama” Hilari Klinton uveliko komponuje svoj tim u Stejt departmentu. Uz već objavljene izmene, sada se ističe da bi na položaju podsekretara za politička pitanja zadržala Vilijama Bernsa, isprobanog već u odnosima sa Rusijom i na Bliskom istoku.

Vratila bi na značajne dužnosti, ujedno, dvojicu izaslanika iz predsedničkih mandata njenog muža Bila Klintona. Denis Ros bi ponovo bio zadužen za Bliski istok, a nekadašnjem operativcu za Balkan Ričardu Holbruku poverila bi se misija na prostoru zaoštrenih odnosa južnoazijskih nuklearnih sila – Indije iPakistana.

-----------------------------------------------------------

Izrael odbacio rezoluciju SB

Tel Aviv – Izraelski premijer Ehud Olmert odbacio je juče rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom se poziva na prekid vatre u pojasu Gaze, označivši je neizvodljivom, preneo je Tanjug.

On je saopštio da su Palestinci juče tokom dana ispaljivali rakete na Izrael i da će vojska nastaviti da brani Izraelce. „Ispaljivanje raketa samo pokazuje da je odluka UN neizvodljiva i da je neće poštovati ubilačke palestinske organizacije”, naveo je Olmert.

Premijer je podsetio da „Izrael nije nikada pristao da spoljni faktor odlučuje o njegovom pravu da brani svoje građane” i najavio da će vojska nastaviti da brani izraelske građane i da će ispuniti sve ciljeve koja je postavila u operaciji.

Nekoliko sati nakon što je SB UN usvojio Rezoluciju 1860, kojom se poziva na momentalan prekid vatre u izraelskoj ofanzivi na pojas Gaze, šef izraelske diplomatije Cipi Livni je rekla da će Izrael nastaviti da deluje u skladu svojim interesima i prema svojim bezbednosnim potrebama.

Prema tvrdnjama Izraela, na jug te zemlje ispaljeno je najmanje 28 raketa, a izraelska vojska je u četvrtak i petak pogodila najmanje 50 ciljeva u Gazi, ubivši najmanje 10 Palestinaca.

-----------------------------------------------------------

UN: Namerno granatiranje civila

Tel Aviv – Ujedinjene nacije juče su optužile izraelsku vojsku da je prošlog vikenda evakuisala 110 Palestinaca, od kojih su polovina bila deca, u stambenu zgradu u kvartu Zejtun u gradu Gazi, rekla im da tamo ostanu, a 24 sata kasnije granatirala tu zgradu više puta, ubivši pri tom oko 30 ljudi.

„Mi nemamo pristup tom području. Naši izveštaji su zasnovani na očevicima, preživelima koji su kontaktirali našu kancelariju iz bolnice i rekli šta se dogodilo”, rekla je portparol kancelarije UN Alegra Pačeko za Bi-Bi-Si, prenosi Tanjug.