Rušenje mosta na Neretvi

U najboljoj dokumentarnoj TV seriji do sada o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji „Jugoslavija u ratu 1941–1945”, koju je proizveo i u više navrata emitovao RTS, istoričar prof. dr Branko Petranović, koji je važio za jednog od inicijatora, stručnog konsultanta te i jednog od glavnih govornika pomenutog dokumentarnog filmskog projekta, izneo je podatak da se decenijama u vojnoj istoriografiji smatralo da je rušenje mosta na Neretvi kod Jablanice za vreme nemačke operacije „Vajs” bilo izvanredna strateška varka Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije na čelu s Titom, u nameri da se Nemci zbune, tj. da pomisle da se partizanska operativna grupa divizija, umesto prema jugu i istoku, ponovo vraća na sever, s ciljem da potisne nemačke jedinice i povrati delove nekada slobodne teritorije.

Međutim, na osnovu usmenog kazivanja pokojnog generala Velimira Terzića, dodaje prof. dr Branko Petranović u pomenutom dokumentarnom TV serijalu, a o tome je nešto ranije, kako se ističe, govorio i preminuli general Radovan Vukanović, proizlazi da je rušenje mosta na Neretvi ponajmanje bilo strateška varka VŠ NOV i POJ. Naprotiv, to je bio rezultat dejstva panike najužeg partizanskog rukovodstva usled nadiranja četničkih snaga preko reke, te je stoga izdato hitno naređenje Vladimiru Smirnovu da uništi most, kako se četnici ne bi našli na drugoj strani Neretve, gde se u blizini nalazio Tito s minornim delom svog obezbeđenja.

O ovom događaju govorio je krajem osamdesetih godina prošlog veka i komandant Druge proleterske divizije Koča Popović u razgovoru s Aleksandrom Nenadovićem, autorom knjige „Razgovori s Kočom”, ističući između ostalog:

„Na kraju krajeva cela ta stvar logički je apsurdna. Ko je tada, u tadašnjim ratnim uslovima, uz tako oskudne tehničko-inženjerske snage mogao izvesti operaciju takve delikatnosti, da miniranjem sruši most, a da njegov kostur ostane u položaju pogodnom za prebacivanje ljudi preko plahovite reke, takoreći usred zime? Stručnjaka koji bi mogli da pripreme i izvedu takvu pirotehničku operaciju nismo imali u to vreme. Jedina namera, nema sumnje, bila je da se most potpuno onesposobi. Siguran sam da nije bila u pitanju neka promišljena varka.”

Postoji i neproverena tvrdnja koju je izneo publicista Momčilo Jokić, koja govori da Titova pisana naredba o rušenju mosta na Neretvi za vreme rata nije ni postojala. Sročena je tek posle oslobođenja, takoreći nakon što je oduzeta pisaća mašina Titove ratne sekretarice, preminule Davorjanke Paunović, koju je njena majka, nesrećna starica, čuvala kao uspomenu. Tek nakon tog čina, zapovest o rušenju mosta preko Neretve navodno je otkucana na Davorjankinoj pisaćoj mašini i pohranjena u arhiv.

Vujadin S. Gudelj