UN po­vla­či „pla­ve šle­mo­ve"

Fi­nan­sij­ska kri­za za­ku­ca­la je i na vra­ta Ist Ri­ve­ra i svet će sve re­đe vi­đa­ti „pla­ve šle­mo­ve” na kri­znim ža­ri­šti­ma. Uje­di­nje­ne na­ci­je pla­ni­ra­ju da u na­red­nim me­se­ci­ma sma­nje broj pri­pad­ni­ka mi­rov­nih sna­ga u sve­tu za če­tvr­ti­nu zbog ne­do­stat­ka nov­ca, pre­no­sa agen­ci­je. Ova­kva od­lu­ka pre­vas­hod­no je re­zul­tat Tram­po­ve po­li­ti­ke „Ame­ri­ka na pr­vom me­stu”, ko­ja je do­ve­lo sma­nje­nja fi­nan­si­ra­nja svet­ske or­ga­ni­za­ci­je, jer su SAD bi­le naj­ve­ći do­na­tor. 

„Mo­ra­će­mo da po­vu­če­mo oko 25 od­sto na­ših ukup­nih mi­rov­nih tru­pa, nji­ho­vu opre­mu, a bi­će po­go­đen i ve­li­ki broj ci­vil­nog oso­blja u mi­si­ja­ma ši­rom sve­ta, re­kao je za Roj­ters zva­nič­nik UN, na­vo­de­ći da će bi­ti po­go­đe­no 11 ope­ra­ci­ja.

Do­pri­no­si SAD i Ki­ne či­ne po­lo­vi­nu bu­dže­ta UN za mi­rov­ne ope­ra­ci­je. Va­šing­ton je obez­be­đi­vao oko 26 od­sto po­tre­ba mi­si­ja UN, a Ki­na oko 24 pro­cen­ta. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve su pre po­čet­ka no­ve fi­nan­sij­ske go­di­ne bi­le u za­o­stat­ku s upla­ta­ma u vred­no­sti od oko 1,5 mi­li­jar­di do­la­ra, a Va­šing­ton sa­da du­gu­je do­dat­ne 1,3 mi­li­jar­de do­la­ra. Je­dan vi­so­ki zva­nič­nik UN, ko­ji je ta­ko­đe že­leo da osta­ne ano­ni­man, za AP ka­že da je Ki­na na­ja­vi­la da će iz­mi­ri­ti svoj pu­ni fi­nan­sij­ski do­pri­nos do kra­ja go­di­ne.

Zbog manj­ka pa­ra u ka­si UN iz­me­đu 13.000 i 14.000 voj­ni­ka i po­li­ca­ja­ca, od pe­de­se­tak hi­lja­da pri­pad­ni­ka mi­rov­nih sna­ga ras­po­re­đe­nih u de­vet glo­bal­nih mi­si­ja, bi­će vra­će­no u svo­je ma­tič­ne ze­mlje. Kan­ce­la­ri­ja UN za po­dr­šku u So­ma­li­ji ta­ko­đe će bi­ti po­go­đe­na kre­sa­njem bu­dže­ta. UN pla­ni­ra­ju da sma­nje bu­džet mi­rov­nih sna­ga za pri­bli­žno 15 od­sto za ovu go­di­nu, pre­no­si AP.

Uje­di­nje­ne na­ci­je naj­ve­ću mi­rov­nu mi­si­ju ima­ju u Kon­gu, ko­ja bro­ji čak 18.300 voj­ni­ka i po­li­ca­ja­ca. Sle­de mi­si­je u Cen­tral­no­a­frič­koj Re­pu­bli­ci i Ju­žnom Su­da­nu, ko­je bro­je oko 14.000 lju­di. U Li­ba­nu je raz­me­šte­no 11.000, a na Ki­pru 800 voj­ni­ka i 69 po­li­ca­ja­ca. Kre­sa­nje bro­ja mi­rov­nja­ka po­go­di­će i pot­pu­no skraj­nu­ti Un­mik na Ko­so­vu u Me­to­hi­ji, ko­ji sa­da ima sim­bo­li­čan broj oso­blja (65), uglav­nom fo­ku­si­ra­nog na iz­ve­šta­va­nje, po­sre­do­va­nje i po­dr­šku di­ja­lo­gu. Ka­da je 1999. go­di­ne po Re­zo­lu­ci­ji 1244 for­mi­ra­na ova mi­si­ja, Un­mik je u svom sa­sta­vu imao čak 4.700 voj­ni­ka, po­li­ca­ja­ca i ci­vil­nog oso­blja, da bi se to­kom go­di­na taj broj sma­nji­vao.

SAD su na­ve­le da će iz­dvo­ji­ti 680 mi­li­o­na do­la­ra za de­vet mi­rov­nih mi­si­ja, što je znat­no sma­nje­nje u od­no­su na upla­tu od mi­li­jar­du do­la­ra ko­ju su SAD iz­vr­ši­le pro­šle go­di­ne u ovo vre­me. To fi­nan­si­ra­nje bi­će do­stup­no svim ak­tiv­nim mi­si­ja­ma, po­seb­no oni­ma za ko­je su SAD po­ka­za­le po­seb­no in­te­re­so­va­nje, kao što su mi­rov­ne sna­ge u Li­ba­nu i De­mo­krat­skoj Re­pu­bli­ci Kon­go.

Sva­ka od 193 ze­mlje čla­ni­ce UN ima za­kon­sku oba­ve­zu da pla­ća svoj deo za mi­rov­ne mi­si­je. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN An­to­nio Gu­te­res is­ti­če da s bu­dže­tom „ko­ji pred­sta­vlja ma­li deo glo­bal­ne voj­ne po­tro­šnje, oko po­la pro­cen­ta, mi­rov­ne sna­ge UN osta­ju je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih i naj­i­spla­ti­vi­jih ala­ta za iz­grad­nju me­đu­na­rod­nog mi­ra i bez­bed­no­sti”.

Od­lu­ka o po­kre­ta­nju ve­li­ke re­or­ga­ni­za­ci­je mi­rov­nih sna­ga po­zna­tih ši­rom sve­ta po svo­jim pre­po­zna­tlji­vim pla­vim šle­mo­vi­ma usle­di­la je na­kon sa­stan­ka Gu­te­re­sa i pred­stav­ni­ka glav­nih ze­ma­lja do­na­to­ra, na ko­jem je bio i Majk Volc, no­vi am­ba­sa­dor SAD u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma.

Volc i dru­gi zva­nič­ni­ci Tram­po­ve ad­mi­ni­stra­ci­je is­ti­ču da su bu­džet i agen­ci­je UN pre­op­te­re­će­ni i su­vi­šni, obe­ća­va­ju­ći da ne­će da­va­ti da­lji do­pri­nos dok Stejt de­part­ment ne pro­ce­ni efi­ka­snost sva­ke agen­ci­je ili pro­gra­ma UN. Po stu­pa­nju na svoj dru­gi man­dat, u ja­nu­a­ru, Tramp je na­re­dio re­vi­zi­ju UN i dru­gih mul­ti­la­te­ral­nih in­sti­tu­ci­ja, što je već re­zul­ti­ra­lo pre­ki­dom ve­za SAD s agen­ci­jom UN za oču­va­nje kul­tur­ne ba­šti­ne Une­sko, Svet­skom zdrav­stve­nom or­ga­ni­za­ci­jom (SZO) i vo­de­ćim te­lom UN za ljud­ska pra­va.

U okvi­ru Gu­te­re­so­vih na­po­ra za re­for­mu UN kao od­go­vor na ame­rič­ko sma­nji­va­nje fi­nan­si­ra­nja vi­še od 60 kan­ce­la­ri­ja, agen­ci­ja i ope­ra­ci­ja re­du­ko­va­će broj za­po­sle­nih za 20 od­sto. U in­ter­vjuu za jed­nu ame­rič­ku te­le­vi­zi­ju, Volc je re­kao da su SAD fo­ku­si­ra­ne na to da UN vra­te osno­va­ma pro­mo­ci­je mi­ra, spro­vo­đe­nja mi­ra, spre­ča­va­nja ra­to­va, do­da­ju­ći ipak: „Mo­ra­mo da eli­mi­ni­še­mo sve ove dru­ge glu­po­sti.”

Broj mi­rov­nih ope­ra­ci­ja UN uve­ćao se po­sled­njih de­ce­ni­ja. Na kra­ju hlad­nog ra­ta po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, bi­lo je 11.000 mi­rov­nja­ka UN. Do 2014. go­di­ne taj broj je na­ra­stao na 130.000 u 16 mi­rov­nih ope­ra­ci­ja. A da­nas je oko 52.000 voj­ni­ka, po­li­ca­ja­ca i slu­žbe­ni­ka an­ga­žo­va­no u kon­flikt­nim re­gi­o­ni­ma od Afri­ke, pre­ko Azi­je, Bli­skog is­to­ka i Evro­pe.