U borbi za muzičkog Oskara

Prošlo je tačno pola veka od dodele prve Gremi nagrade. Ova ugledna muzička manifestacija tokom pet decenija prerasla je u pravu instituciju i može se porediti sa dodelom Oskara u filmskoj industriji. Uprkos brojnim kritikama da ovaj događaj često zapostavlja pravo stanje na svetskom muzičkom tržištu i ukuse publike, kao i da doprinosi „gomilanju nagrada” ionako velikih zvezda, za Gremi se iz godine u godinu nadmeće sve veći broj uglednih muzičara i bendova širom sveta.

Sve je počelo sada već davne 1958. godine, kada je američka muzička institucija NARAS (The National Academy of Recording Arts & Sciences), sa sedištem u Los Anđelesu, odlučila da pokrene akciju nominacija i dodele Gremi nagrada, delom i kao vid doprinosa afirmaciji popularne muzike i nadolazećih pravaca kao što su rokenrol i pop. Činjenica da se Oskar dodeljuje još od 1927. podstakla je čelnike NARAS-a da naprave svojevrsni pandan filmskoj ceremoniji i uz ništa manju svečanost i glamur dodele nagrade najzaslužnijim autorima tokom minule godine. Prvih nekoliko sezona dodele Gremija proteko je u dubokoj senci starijeg filmskog „brata”, delom zbog nezainteresovanosti medija za ovaj vid ceremonije, a delom i zbog toga što je rokenrolmanija u tom periodu još tretirana kao nešto prolazno, nešto što će biti kratkog veka. Razvojem muzičke industrije i pojavom „globalnih fenomena”, odnosno sastava poput „Bitlsa” i „Stonsa”, stvari su počele da se menjaju. Već sredinom šezdesetih i naročito sedamdesetih godina, ovaj događaj dobija na globalnom značaju, da bi svoj zenit dostigao tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Uz izuzetak Nešvila 1973. godine, od osnivanja do danas čast da budu domaćini ove manifestacije, koja se po nepisanom pravilu održava u periodu krajem januara ili prvoj polovini februara, imali su samo Njujork i Los Anđeles. Lokacije su birane tako da zadovolje standarde visokog komfora, potencijalnog glamura, ali i velikog broja posetilaca i novinara. U skladu sa tim Gremi je uglavnom održavan u „Šrajn auditorijumu” ili „Stejpls centru” što se tiče najvećeg grada Kalifornije ili „Medison skver gardenu” i „Radio siti mjuzik holu” kada je u pitanju Njujork.

Proces nominacija je sledeći: NARAS i izdavačke kuće nominuju izvođače i ostvarenja koja smatraju najreprezentativnijim u toku protekle godine. Posle ovog sledi više zasedanja stručnog tima, uslovno rečeno „žirija”, koji čini 150 (nekada i više) predstavnika iz različitih grana muzičko-izdavačke industrije. Ovo predstavlja manje-više formalni deo, kako bi se sa relativnom preciznošću utvrdilo da je konkretno delo ušlo u zvaničnu nominaciju za odgovarajuću kategoriju. Naravno, u skladu sa ekspanzijom i sve češćom fuzijom muzičkih pravaca, ovaj protokol vremenom predstavlja sve veći izazov i često nije striktno definisan.

Kompletna lista kategorija u koju ulaze pojedina dela, izvođači i sastavi zaista je predugačka. Praktično svaki muzički žanr (pop, rok, dens, ritam i bluz, džez, rege, kantri, hiphop, latino, „world”...) zastupljen je brojnim potkategorijama. Takođe, nominovani se takmiče i za neke od specifičnih priznanja, poput nagrade za najbolju muziku za igrano ostvarenje, kategoriju muzičkih spotova, dečju muziku, aranžiranje i komponovanje...

(/slika2)Ovogodišnje, 51. izdanje dodele Gremija biće održano 8. februara u već pomenutom „Stejpls centru”, inače domu čuvenog košarkaškog tima „Los Anđeles lejkersa”. U uslovno rečeno „najvažnijoj” kategoriji, onoj za najbolji album godine, takmičiće se „Koldplej” sa izdanjem „Viva la Vida…”, oksfordski miljenici „Rejdiohed” sa „In Rainbows”, Robert Plant i Alison Kraus sa „Raising Sand”, ritam i bluz umetnik „Ne–Yo” uz „Year of the Gentleman”, i američki hiphoper Lil Wayne sa „Tha Carter III”. Nagradu za najbolju pesmu očekuje da će poneti britanska mlada autorka Adel („Chasing Pavements”), zatim Estel i Kanije Vest („American Boy”), Džejson Mraz („I’m Yours”),Sara Bareils („Love Song”) i ponovo Koldplej („Viva La Vida”).

Za naslov najboljeg mladog izvođača takmiče se Dafi, Adel, „Jonas Brothers”, bend „Lady Antebellum” i Džasmin Saliven. Baš kao i prošlih godina, dogodilo se da u srodnim kategorijama neki od izvođača ukupno budu nominovani više puta, dok neki, za koje se očekivala bar jedna nominacija, nisu ušli u konkurenciju. Ova činjenica opet ide u prilog onima koji kritikuju manifestaciju, ali, baš kao što je to slučaj i prilikom dodele Oskara, ali i svih većih događaja ovog tipa, nemoguće je udovoljiti svima. Ipak, nema sumnje da će i ove godine svi laureati moći da se pohvale da su ušli u Muzički hol slavnih i dali svoj doprinos umetnosti, industriji zabave i šou biznisa.

-----------------------------------------------------------

Bogata lista laureata

Dugačku listu dobitnika Gremija predvodi Stivi Vonder, koji je u raznim kategorijama ukupno osvojio 25 nagrada. Kod žena najuspešnija je Alison Kraus, sa ukupno 21 priznanjem. Lien Rajms predstavlja najmlađu pobednicu ikad, s obzirom na to da je nagradu primila sa samo 14 godina. Leni Kravic je u periodu od 1999. do 2002. godine osvojio četiri uzastopna priznanja u kategoriji najboljeg rok izvođača. Legendarna Areta Frenklin najuspešnija je ritam i bluz diva sa čak 18 nagrada. Kvinsi Džons drži rekord po pitanju ukupnog broja nominacija - čak 79.

Rekorderi po broju priznanja u toku samo jedne dodele predstavljaju Majkl Džekson (1984) i Karlos Santana (2000). Obojica su tih večeri postali bogatiji za po osam Gremija. Pet Metini je ubedljivo najuspešniji džezer, sa ukupno 18 titula. Najubedljiviji trijumf kao grupa odnele su „Diksi čiks”, koje su se 2007. okitile sa pet uzastopnih priznanja. Iste godine čuveni muzički producent Rik Rubin postao je i zvanično najnagrađivaniji, dobivši takođe pet nagrada u jednoj noći.