Interes ujedinio „večite rivale"

Ono što je kod nas nezamislivo, u Italiji je, vidimo realnost: gradski protivnici Milan i Inter zajednički grade stadion kroz partnerstvo koje je mnogo veće od sporta. I pored rivalstva dužeg od veka, mnogih neslaganja kroz istoriju, došli su do tačke kada ih je spojio – interes. Razumni ljudi se lako dogovaraju kad shvate da mogu da imaju koristi od suživota, a oni koji ne vide dalje od svog nosa nastavljaju da se guše u međusobnom trvenju.

Poslednjeg dana septembra Gradsko veće grada Milana odobrilo je prodaju čuvenog stadiona „Đuzepe Meaca” u delu grada San Siro (stadion je poznat i po tom, starom imenu) i okolnog zemljišta za 197 miliona evra, a kupci su fudbalski klubovi, Milan i Inter. Ovaj predlog prošao je na veću tek posle 12-časovne debate u dva dana.

Sadašnji stadion biće srušen, ali ne u celosti. Novi će biti podignut u neposrednoj blizini, gde će čitav taj kvart dobiti novi izgled, oslonjen na fudbalsku tradiciju grada koja će – kako tvrde arhitekte – biti usađena u temelje budućeg kompleksa. Prema portalu specijalizovanom za arhitekturu, „Parametrik-arhitekčer”, gradiće se dvospratna arena sa 71.500 mesta koja „balansira moderno iskustvo navijača sa efikasnošću u dizajnu”.

Dva kluba nameravaju da približno 281.000 kvadratnih metara zemljišta pretvore u urbanu zonu mešovite namene, sa javnim prostorima, maloprodajom, ugostiteljstvom i zajedničkim prostorima. Da bi klubovi bili ravnopravno zastupljeni u odlučivanju i vođenju kompleksa, osnovali su zajedničku kompaniju („džoint holding kompanija”) preko posebnih firmi — „Red stadko” (Milan) i „Blueko” (Inter) — od kojih svaka ima 50 odsto vlasništva.

Do ove saradnje došlo je posle višegodišnjih analiza, iz kojih je proistekao zajednički zaključak – da je stari „San Siro” neodrživ. Troškovi održavanja su visoki, prihodi nedovoljni, a infrastruktura zastarela. Zajednički projekat omogućava uvećanje prihoda putem komercijalnih sadržaja, povećanja sposobnosti stadiona da i mimo utakmica ostvaruje značajne prihode.

Grad je podržao ideju klubova i pored toga što deo javnosti (navijača) nije za to da se stadion star čitav vek (otvoren 1925) – zaštitni znak grada – pošalje u istoriju. Klubovi, pak, tvrde da „San Siro” nastavlja da živi, ali u drugačijem obliku, primerenom novom vremenu. Kako „Parametrik-arhitekčer” objašnjava, ovaj stadion neće sav nestati sa lica zemlje, već da će srednji od tri nivoa, biti sačuvan i pretvoren u „novu vrednost”:

– Očekuje se da će deo drugog nivoa, koji se smatra arhitektonski i istorijski značajnim, biti zadržan kao spomen-fragment. Ovaj gest priznaje kulturnu težinu stadiona, nudeći opipljivu vezu između prošlosti i budućnosti. Hitnost koja stoji iza odluke Gradskog veća delimično proizilazi iz Zakona o nasleđu. Kroz mesec dana, drugi prsten (nivo) „San Sira” biće star 70 godina, što znači da bi mogao da potpadne pod Zakon o zaštitni kulturnog dobra. Završetak prodaje i formalizacija planova rekonstrukcije pre tog datuma omogućava klubovima veću slobodu da redizajniraju bez velikih ograničenja.

Početak izgradnje zakazan je za 2027, a otvaranje za 2031. Plan je da grad Milano novi stadion sa okolnim kompleksom predstavi za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2032, koje zajednički organizuju Italija i Turska.

Milan i Inter očekuju da će ih zajednički projekat značajno osnažiti (pre svega finansijski) u konkurenciji s nekim drugim velikim klubovima čije arene su temelji njihovog biznis plana. Pored prihoda od utakmica, očekuje se da će novi kompleks generisati održive prihode kroz zabavu, maloprodaju i turizam. „Foster i partneri” i „Manika” najavljuju fasadu od prozirnog aluminijuma i stakla koja reflektuje svetlo i boje grada; krov koji se otvara i zatvara pomoću solarnih panela; akustiku projektovana tako da „eho tribina” ostane jednako moćan kao na starom „San Siru”; ulice ispod tribina – unutrašnji trgovi sa restoranima, klupskim muzejima, fan-zonama i trgovinama…

Sutra: Iz rivalstva u partnerstvo