Izraelske snage se povlače, humanitarci spremni da uđu

Izraelska vlada je juče ujutru zvanično ratifikovala sporazum o primirju s Hamasom, kojim se predviđa obustava borbi i razmena talaca. Prema saopštenju kabineta premijera Benjamina Netanjahua, izraelska vojska (IDF) trebalo bi da se razmesti na nove linije unutar enklave, dok Hamas ima 72 sata da oslobodi sve taoce, uključujući i tela poginulih. Vojska je potvrdila da je primirje stupilo na snagu tačno u podne po izraelskom vremenu, te da su trupe već premeštene na dogovorene položaje, ali uz napomenu da će „nastaviti da uklanjaju svaku neposrednu pretnju”.

Nije odmah bilo jasno kakva je situacija na terenu u Gazi, ali arapski mediji su prikazivali hiljade ljudi koji hodaju duž puta od južnog ka severnom delu pojasa. Avihaj Adrae, portparol izraelske vojske, izjavio je da će IDF dozvoliti Palestincima da se kreću glavnim putevima ka severu. Međutim, upozorio je ljude da ne prilaze određenim područjima širom Gaze gde će izraelske trupe i dalje biti prisutne, rekavši da su ta mesta „izuzetno opasna”. Dok su hiljade civila pokušavale da iskoriste privremeni predah, opasnost je i dalje tinjala, jer je samo veče ranije IDF gađao lokaciju u severnoj Gazi za koju tvrdi da su je koristili borci Hamasa koji su „predstavljali neposrednu pretnju” izraelskim trupama. Služba Hitne pomoći Civilne zaštite Gaze navela je da je pogođeno mesto zapravo bila stambena zgrada u kojoj se u trenutku napada nalazilo više desetina ljudi.

Ove napetosti podsećaju na težinu izazova na Bliskom istoku, jer primirje nije isto što i mir. A da bi mir bio postignut, Netanjahu je juče poručio da on neće odustati od ostalih zahteva, uključujući da Hamas položi oružje i da Gaza bude demilitarizovana.

„Ako se to postigne na lakši način – tim bolje. Ako ne, biće učinjeno težim putem”, rekao je Netanjahu. Međutim, Hamas i dalje razoružanje vidi kao čin kapitulacije i smatra oružanu borbu legitimnim oblikom otpora izraelskoj kontroli nad palestinskim teritorijama.

Dok politička i vojna pitanja ostaju nerešena, međunarodne humanitarne organizacije pripremale su se  juče da pošalju što više pomoći u Gazu, ali njihovo osoblje na terenu reklo je da još nema jasnu predstavu o tome šta će biti dozvoljeno da uđe u okviru sporazuma. Očekuje se da će isporuka pomoći funkcionisati po sličnim uslovima kao tokom primirja u januaru, kada su osoblje Palestinske samouprave i Evropske unije bili raspoređeni na prelazu. U tom januarskom primirju, sporazum je predviđao ulazak 600 kamiona dnevno. Međutim, procene su da će sada pomoć morati da bude veća. Gaza se nalazi u dubokoj humanitarnoj krizi ‒ rasprostranjena je glad, razorena infrastruktura i raseljena većina od dva miliona stanovnika.

Naši timovi su spremni, poručila je Žilijet Tuma, portparolka agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA).

„Samo nam je potrebna dozvola da pokrenemo kamione i dostavimo pomoć ljudima kojima je najpotrebnija”, rekla je Tuma i dodala da UNRWA u skladištima ima dovoljno hrane, lekova i materijala za skloništa da popuni 6.000 kamiona.

Podsekretar UN za humanitarna pitanja i koordinator za hitnu pomoć, Tom Flečer, naveo je u četvrtak da Ujedinjene nacije imaju plan za povećanje obima isporuke pomoći tokom prvih 60 dana primirja. On je istakao da gotovo celokupnom stanovništvu Gaze treba neka vrsta prehrambene pomoći, uključujući 500.000 ljudi kojima je potrebno lečenje zbog posledica gladi.

„Sada je trenutak da se pomoć isporuči u obimu koji je potreban ‒ da se dosegne svaka porodica u krajnjoj nevolji. Spremni smo da spasavamo živote”, kazao je Flečer i dodao da će Ujedinjene nacije nastojati da svakog dana pošalju stotine kamiona u Gazu kako bi obezbedile hranu stanovnicima, te da će podržati pekare, narodne kuhinje, ribare i stočare u Gazi. Osim hrane, plan UN predviđa i obnovu razorene zdravstvene infrastrukture u Gazi. To uključuje otvaranje novih zdravstvenih centara i slanje hitnih medicinskih timova. Veći deo Gaze je sravnjen sa zemljom, a osnovne komunalne službe nalaze se u haotičnom stanju. Flečer je rekao da će UN pomoći u obnovi i popravci tih sistema i da će biti otvoreni prostori za obrazovanje oko 700.000 dece.

Ali još pre dva meseca u Njujorku je generalni sekretar UN, Antonio Guteres upozorio da će rešavanje potreba stanovnika Gaze zahtevati potpun, siguran i neprekidan pristup za humanitarne radnike kroz uklanjanje birokratskih prepreka.

„Možemo istovremeno povećati isporuku hrane, vode, medicinske i stambene pomoći. Ali da bi ovo primirje donelo stvarni napredak, potrebno je više od samog utišavanja oružja”, naveo je tada Guteres, koji je više puta ponovio da je humanitarna pomoć bila jedno od najspornijih pitanja tokom rata u Gazi.

Prošlog meseca, komisija UN saopštila je da Izrael sprovodi genocid nad Palestincima, a mesec dana pre toga panel-stručnjaka za ishranu koji podržava UN objavio je da su delovi Gaze zvanično pogođeni glađu. Tel Aviv je odbacio oba zaključka i osporio metodologiju korišćenu u istraživanju o gladi. Izraelski zvaničnici tvrde da su dozvolili ulazak dovoljne količine hrane u Gazu, ali da je deo te pomoći ukrao Hamas ili da humanitarne organizacije nisu dobro organizovale distribuciju.