Deca čine polovinu otkrivenih žrtava

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je tokom prošle godine otkrilo 23 krivična dela trgovine ljudima i podnelo 20 krivičnih prijava protiv 42 osobe, od kojih je 40 državljana Srbije i dva strana državljana – Kine i Bugarske, navedeno je u drugom izveštaju ombudsmana, nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima. Od ukupnog broja identifikovanih izvršilaca, 30 su muškarci, a 12 žene. Najzastupljeniji oblici eksploatacije prema evidenciji MUP-a bili su seksualna eksploatacija, prinuda na vršenje krivičnih dela, radna i višestruka eksploatacija.

Krivičnim delima trgovine ljudima obuhvaćenim prijavama MUP-a oštećeno je 28 osoba, od kojih su 24 državljana Srbije, dva državljanina Kine i jedan Ukrajine. MUP je posebno ukazao na sve veću zloupotrebu društvenih mreža od strane izvršilaca, a kao dodatni izazov navodi i sve učestalije korišćenje lažnih ličnih podataka od strane pretpostavljenih žrtava, što, kako napominju, otežava identifikaciju i utvrđivanje identiteta.

S druge strane, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima konstatovao je da seksualna eksploatacija nije više tako dominantna kao do 2023. godine, kada je bila apsolutno najzastupljeniji oblik eksploatacije. Ali je, ukazuju, u poslednje dve godine, njena zastupljenost približna radnoj eksploataciji i slučajevima prinude na prosjačenje. Centar je, prema izveštaju, formalno identifikovao 71 žrtvu trgovine ljudima, od čega su 55 državljani Srbije, a 16 strani državljani. „Već treću godinu zaredom raste broj identifikovanih žrtava radne eksploatacije, među kojima su i domaći i strani državljani. Ukupan broj prijava centru iznosio je 184”, navedeno je u izveštaju.

Posebno je zabrinjavajuće što su, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, polovina identifikovanih žrtava deca. „Procenat dece, među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima, veoma je visok i iznosi 49 odsto. Deca su najčešće žrtve prinude na prosjačenje, na vršenje krivičnih dela, seksualne, radne eksploatacije i prinudnih brakova”, navedeno je u izveštaju.

Posebno su, kako je ukazano, ranjiva deca bez roditeljskog staranja i dok su na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite, ali i ona koja žive u hraniteljskim ili srodničkim porodicama. „Šestoro identifikovane dece je bilo na smeštaju dok su eksploatisana (sama eksploatacija se odvijala van ustanova), a dvoje dece je bilo na smeštaju pre eksploatacije”, precizirano je u izveštaju.

U riziku da postanu žrtve prinude na vršenje krivičnih dela su većinom deca sa problemima u ponašanju. U toku 2024. godine, centar je identifikovao petoro dece koja su eksploatisana na ovaj način i reč je o dečacima koji su i ranije imali probleme u ponašanju što su trafikeri koristili prilikom vrbovanja.

„Od ukupnog broja dece koja su identifikovana, njih pet je bilo osnovnoškolskog uzrasta, a nisu pohađali školu, a šest je bilo srednješkolskog uzrasta i takođe nisu bili upisani u školu. U 13 slučajeva, roditelji su bili eksploatatori ili su saučestvovali, a u dva slučaja su deca eksploatisana zajedno sa svojim roditeljima”, ukazano je u izveštaju.

Najmlađi iz romske populacije se najčešće iskorišćavaju za prosjačenje. Takođe, u ovom delu populacije mnogo su češći prinudni brakovi, koji, takođe, povećavaju rizik od trgovine ljudima. Devojčice koje bivaju prodate radi braka često u takvoj zajednici budu višestruko zlostavljane.

„U toku prošle godine, centar je identifikovao četiri devojčice koje su eksploatisane u okviru prinudnog braka i to sve četiri seksualno, a dve i seksualno i radno”, navedeno je u izveštaju.

U toku prošle godine identifikovana su dva deteta strani državljani koji su bili žrtve trgovine ljudima – jedno je muškog pola starosti 10 godina, koje je eksploatisano radi učestvovanja u ratnim sukobima i jedno ženskog pola, prinudom na brak.

Tokom izveštajnog perioda, centar je identifikovao šestoro dece koja su eksploatisana dok su bila na smeštaju u ustanovi socijalne zaštite (eksploatacija se nije odvijala u samoj ustanovi), što je duplo više nego u prethodnoj godini.

Centar za zaštitu trgovine ljudima je naglasio da ima veliki broj odbijenih zahteva za smeštaj dece žrtava u ustanove i hraniteljske porodice. „U prethodne dve godine, za sedmoro njih su odbijeni u više od deset domova i centara za porodični smeštaj. Naročito je izazovno obezbediti smeštaj za decu sa mentalnim teškoćama, pošto ustanove socijalne zaštite ne mogu da im obezbede neophodan intenzitet podrške, jer je odnos broja zaposlenih i korisnika neodgovarajući, a vaspitači i stručni radnici su preopterećeni i deca često svojevoljno i bez dogovora sa zaposlenima napuštaju ustanove na po nekoliko dana ili nekoliko nedelja, koje provode bez nadzora. U ovim periodima su naročito ugrožena”, ukazuje centar u izveštaju.

Kako napominju, centar nastoji i da radi na prevenciji trgovine decom koja se nalaze na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite. Najintenzivniju saradnju imaju sa domovima Dečije selo „Dr Milorad Pavlović”, Spomenak i Zavodom za vaspitanje dece i omladine Beograd.

Seksualno iskorišćavanje u salonu za masažu u Boru

Policijska uprava u Boru je prvi put prošle godine evidentirala krivično delo trgovine ljudima. Na osnovu sprovedenih istražnih radnji i prikupljenih dokaza, podneta je jedna krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru. Identifikovan je jedan učinilac, muškarac, državljanin Narodne Republike Kine, starosti 50 godina, koji je seksualno eksploatisao dve žene, starosti 34 i 40 godina, u okviru legalno registrovanog objekta koji je formalno nudio usluge masaže. „Ovakav modus operandi predstavlja novinu u radu PU Bor, budući da se prikriveni oblici eksploatacije u legalnim delatnostima nisu ranije beležili na teritoriji ove policijske uprave”, navedeno je izveštaju obudsmana.

Radna eksploatacija drugi najzastupljeniji oblik u slučajevima trgovine ljudima

Kada je reč o radnoj eksploataciji, najznačajniji inspekcijski nadzori obavljeni su u vezi sa radnim angažovanjem stranih državljana iz Indije, Pakistana, Azerbejdžana i Nigerije. U slučaju „STP Agro d. o. o. Obrovac”, inspekcijom je utvrđeno da je poslodavac doveo veći broj indijskih državljana preko agencije iz Indije, a zatim ih bez zakonske osnove ustupio drugom privrednom društvu, „Danke d. o. o. Selenča”. Uočeni su brojni prekršaji u oblasti rada i bezbednosti na radu, ali nisu utvrđeni elementi trgovine ljudima. Slično je postupanje inspekcije u slučaju „Tibeliks d. o. o. Novi Sad”, gde su 43 državljanke Pakistana angažovane bez prijave na portal Poreske uprave, bez procene rizika, određenih mera kontrole i lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu. I pored navedenih propusta, i u ovom slučaju nisu prepoznati indikatori trgovine ljudima, ali je obavešten MUP radi dalje provere. U slučaju radnog angažovanja državljana Azerbejdžana u Sokobanji, koji nisu bili zatečeni na terenu, inspekcija je predmet prosledila mesno nadležnoj jedinici u Beogradu, koja je utvrdila da su oni radili bez ugovora, prijave i radnih dozvola.

„Evidencija Centra za zaštitu žrtava pokazuje da prošloj godini Inspektorat za rad nije dostavio nijednu prijavu o sumnji na trgovinu ljudima. Istovremeno, radna eksploatacija se u evidencijama centra nalazi kao drugi najzastupljeniji oblik eksploatacije u slučajevima trgovine ljudima. Ovi podaci jasno ukazuju na nedostatak efikasne i dosledne primene indikatora u postupanju inspekcije rada, kao i na nedovoljnu unutrašnju proceduru za identifikaciju i prijavljivanje slučajeva sumnje na trgovinu ljudima”, napomenuto je u izveštaju ombudsmana.

Žrtve vrbuju ponudama za posao i brak

Trafikeri su vrbovali žrtve na različite načine, a najčešće ponudama za posao, predstavljajući se da su im prijatelji, udvaranjem i ponudama za brak, navedeno je u izveštaju zaštitnika građana u oblasti trgovine ljudima. Ponude za posao se najčešće koriste kao način vrbovanja za radnu eksploataciju – u 62 odsto slučaja. Ovakve ponude koristile su se i za vrbovanje u svrhu seksualne eksploatacije (25 procenata slučajeva). Lažno prijateljstvo i udvaranje su najčešći načini vrbovanja za seksualnu eksploataciju, u 40 odsto, odnosno 27 procenata slučajeva. Kao često sredstvo za vrbovanje žrtava, pojavljuju se i pozajmice, koje se zelenaškim metodama naglo uvećavaju bez osnova i mimo prvobitnog dogovora. Ovako je vrbovano 37 odsto žrtava prinuda na krivična dela i 22 procenta žrtava seksualne eksploatacije.

„Eksploatatori su decu najčešće vrbovali praveći se da su im prijatelji i emotivnim manipulacijama, a odrasle ponudama za posao. Zloupotreba različitih internet platformi i društvenih mreža često se koristi kako za vrbovanje, tako i za eksploataciju žrtava. Trafikeri vrbuju žrtve putem lažnih oglasa za posao ili udvarajući im se preko različitih sredstava za onlajn komunikaciju”, ukazano je u izveštaju. Kasnije, najčešće u slučajevima seksualne eksploatacije, osumnjičeni koriste društvene mreže, ali i veb-sajtove za oglašavanje. „Ovi alati se sve češće koriste, pa su tako u 2022. godini uočeni u 25 odsto slučajeva, u toku 2023. u 39 procenata, a prošle godine u 49 odsto. U velikom procentu koriste se i prilikom vrbovanja za radnu eksploataciju, kao i prinudni brak”, zaključeno je u izveštaju.