Iz rivalstva u partnerstvo

„Ovo je istorijski i odlučujući korak za budućnost klubova i grada”, istaknuto je nedavno u zajedničkom saopštenju fudbalskih klubova, gradskih rivala, Milana i Intera, koji su partnerski započeli projekat od okvirno 1,2 milijardi evra.

Reč je o kupovini zemljišta za 197 miliona evra u delu grada San Siro sa stadionom koji su delili čitav vek (podignut 1925); koju im je pre dve nedelje odobrilo Gradsko veće grada Milana, tesnom većinom (24:20), posle dvanaestočasovne rasprave.

I javnost je bila podeljena. Prema anketi „Republike”, 60 odsto ispitanika smatra da bi barem deo starog stadiona trebalo sačuvati, što – uostalom – i predviđa novi projekat. Deo lokalne zajednice i političara smatra da bi San Siro trebalo da ostane onakav kakav jeste, u celosti, jer predstavlja kulturno i istorijsko dobro grada. Deo navijača je apelovao na društvenim mrežama: „Ne rušite emocije”!

Međutim, stručnjaci, poput urbaniste Luke de Santisa, smatraju da je partnerski poduhvat dva kluba „prirodna evolucija grada koji teži održivosti”.

„Stari San Siro više ne može da prati moderne standarde – od energetske efikasnosti do pristupačnosti. Novi kompleks predviđa zeleni pojas, komercijalne i javne prostore. Ako se to sprovede kako je najavljeno, Milano će dobiti jedan od najmodernijih sportskih parkova u Evropi”, preneli su neki svetski mediji izjavu De Santisa.

Predstavnik Udruženja navijača Milana, Federiko Bjanki, tvrdi da će „cene karata porasti, a novi stadion postati sterilno korporativno mesto”:

„Fudbal se udaljava od običnog navijača. Želimo moderan stadion, ali ne po cenu gubitka autentičnosti.”

Iza partnerskog projekta Milana i Intera (u koji ulaze sa 50 odsto vlasništva) stoje dve renomirane svetske arhitektonske kuće – „Foster i partneri” i „Manika”. Na severnoj strani novog kompleksa biće očuvani delovi starog drugog prstena stadiona – prepoznatljivi spiralni tornjevi i deo betonskih tribina. Taj arhitektonski i simbolički najznačajniji deo starog objekta, biće preuređen u memorijalni park, nabijen tradicijom dva fudbalska kluba i imenima koja su pisala njihovu istoriju.

„Igrati na San Siru je predivno. Te uspomene su predivne, takođe. Ali postaje pomalo prevaziđeno za ambicije kakve imaju Milan i Inter”, preneo je „Njujork tajms” izjavu legende Milana i italijanskog fudbala Paolo Maldinija, koji je pre pet godina, na ovu temu dao intervju „Atletiku”.

Ovaj stadion će poslednji put biti u centru pažnje svetske javnosti za vreme Zimskih olimpijskih igara 2026, kada će Milano i Kortina ugostiti taj događaj: na njemu će biti svečano otvorene Igre. Početak izgradnje novog kompleksa počinje 2027, a kraj radova najavljen je za 3031, godinu pre Evropskog prvenstva koje Italija zajedno organizuje sa Turskom.

Predsednik Intera Đuzepe Marota objašnjava da je projekat novog stadiona bila neminovnost:

„Nismo više bili u mogućnosti da organizujemo finale Lige šampiona, ili da budemo jedan od gradova kandidata za domaćina Evropskog prvenstva u fudbalu 2032. Sve zbog toga što se politička debata zaoštrila, gde su glavni igrači političari od pre trideset godina, veoma konzervativni, gluvi za inovacije. San Siro mora da se poštuje, to je građevina velikih emocija i predstavlja istoriju dva kluba. Ali, moramo da gledamo napred, jer to je prevaziđena struktura koja zahteva stalno nadgledanje. Vemlbi je srušen i ponovo izgrađen, a ista tako snažna potreba postoji i ovde.

Prema najavi nekih italijanskih medija, gradski rivali će igrati na sadašnjem stadionu u prvoj fazi projekta. Novi kompleks je najavljen kao jedna od žila kucavica grada. Preko dana biće otvoren za javnost, a uveče će sijati u bojama dva kluba. Poseban akcenat stavljen je na ekološku i energetsku održivost: stadion će koristiti sto odsto obnovljive izvore energije, imaće sistem za sakupljanje i reciklažu kišnice, pametnu rasvetu, automatizovane sisteme ventilacije…

Tri prstena i njihov značaj

„San Siro”, stadion otvoren pre jednog veka (poznat i pod imenom „Đuzepe Meaca”), ima tri nivoa tribina. Prvi nivo je izgrađen 1926, drugi – dodat 1955 (tri decenije od otvaranja), a najviši, treći – dograđen za Svetsko prvenstvo 1990. Zbog specifične arhitekture i simbolike, drugi (srednji) prsten biće sačuvan u novom projektu Milana i Intera.