Vučić: Država ulaže 40 miliona u porodilište, nema života ni države bez dece

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas radove na sanaciji i adaptaciji Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, u Višegradskoj ulici. Sa Vučićem u obilasku su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za javna ulaganja Darko Glišić, a dočekao ih je direktor klinike Aleksandar Stefanović.

Predsednik Vučić je istakao koliko je bitan ovaj objekat jer nam je "tu baza, državna banka ćelija" i naglasio da je uloženo 40 miliona evra i da će sve biti potpuno drugačije.

„Nalazimo se u ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj ulici, u najvećem porodilištu u Srbiji, ali ne samo u Srbiji. Tu nam je državna banka ćelija, fertiliti klinika. Položili smo kamen temeljac 2018. i to oko 5 miliona evra za krov jer je prokišnjavao, ali i za liftove. A sada ide velika sanacija, ulažemo 40 miliona evra za bolje uslove", kazao je predsednik Srbije i dodao da će sve biti potpuno drugačije i promenjeno.

„Po sobama više neće biti po 10-12 porodilja, već maksimalno tri. Svi će da imaju kupatilo, biće potpuno drugačiji odnos prema majkama i deci", rekao je Vučić i precizirao da će ukupno biti 540 ležajeva, od čega su 366 za odrasle, a ostatak je za bebe.

Na pitanje uticaja demografskih mera, predsednik je rekao da je stanje vrlo loše.

"Tamo gde smo najbogatiji i najbolje plate, stanje je najgore. Vračar, Savski grad, svuda je loše stanje. Tamo su plate prosečne 1.400 evra, a tu nam je najmanji natalitet", objasnio je predsednik i dodao da je razlika između Višegradske i Niša razlika 1.000 beba.

„Siromašnije sredine imaju više rađanja. Demografske mere daju rezultate u siromašnim sredinama. Mi smo zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom u Evropi. To pokazuje brigu države. Nijedna zemlja nije to uspela u potpunosti da reši i savlada jer mnogo bolji životni standard pravi sebične ljude. Ljudi se u svetu trude da reše probleme, ali uglavnom to rešavaju migracijama i davanja državljanstva drugim ljudima", rekao je predsednik.

"Mere daju rezultate u siromašnim sredinama i zato ih i donosite. Mi smo zemlja sa najvećim rodiditeljskim dodatkom u Evropi. Nijedna zemlja to nije uspela da reši i savlada te probleme, jer nas veći životni standard pravi sebičnijim, ali niko o tome neće da priča", rekao je Vučić.

On je pojasnio i da u drugim zemljama to pokušavaju da reše migracijama.

"Ne razumeju da bez toga nema napretka, ali naše je da učinimo da se majke osećaju dobro i da bebama prvi kontakt sa svetlošću i majkama bude u najboljim uslovima", rekao je on.  

„Otvaramo 2027.  GAK i Tiršovu, 2028 otvaramo Niš i Narodni front. Da budem sasvim iskren, održavanje je najteže. Promeni slavinu, promeni ovo. Koliko para da se uloži u održavanje. Mi smo to sa Putevima, kao što je neko radio Ložionicu, da obučavaju ljude da održavaju.“

Predsednik re naglasio da se kod nas naviše ulaže u održavanje najbitnijih auto-putova i uporedio sa onima u Hrvatskoj.

„Mi ćemo ovo da napravimo sve novo. Sve se ruši. Sve će biti potpuno novo, ok je godine tri, ali mora da se održava inače propada. Niko o tome neće posebno da brine, i onda za sve mora dopis pa neki ćata odlučuje pola godine. Moramo da radimo na tome,“ rekao je predsednik Vučić.

Radovi na porodilištu

Radovi na zgradi tog porodilišta počeli su 10. septembra, a njihova vrednost je 4,6 milijardi dinara.

Planirano je da traju dve godine, a ovim projektom planirana je kompletna adaptacija i sanacija kako bi se poboljšali uslovi lečenja i nege bolesnih žena, trudnica, porodilja i novorođenčadi.

Obuhvat radova je 21.600 kvadratnih metara.

Bolnica će raspolagati sa 540 postelja, od čega 363 za odrasle i 177 za bebe, kao i 15 kreveta u okviru dnevne bolnice i devet porođajnih bokseva.

Klinika za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, u Višegradskoj ulici, izgrađena je u periodu od 1946. do 1963. godine, a više od šest decenija je neprekidnom radu.

U više navrata bolnica je nadograđivana i delimično sanirana.

Tokom 2018. godine urađena je sanacija ravnog krova, sanacija dela liftova, a tokom 2019. godine nabavljena je medicinska i nemedicinska oprema.

U cilju obezbeđivanja dugoročne funkcionalnosti objekta, projekat podrazumeva prilagođavanje objekta savremenim normama u zdravstvu, poboljšanje uslova rada, komfora i higijene bolesnika i osoblja.

Planirano je smanjenje broja pacijenata po sobama, tako da su u najvećoj meri sobe jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne i u najvećoj meri sa kupatilom, što do sada nije bio slučaj.

Projektom je predviđen povećan kapacitet minimalno invazivnih dnevnih intervencija formiranjem dve nove sale.

Takođe, sanacija i adaptacija je moguća u fazama kako klinika ne bi prekidala rad, a izvršena je priprema i plan radova za prvu fazu, deo smeštajnog bloka i deo radnog bloka, po svim etažama.

Do početka radova je završeno iseljenje dela klinike koji se sanira i adaptira, iseljena je sva oprema i nameštaj.

Projekat se finansira kreditom Banke za razvoj Saveta Evrope, a u njemu učestvuje više izvođača.