Nema razloga da se ljudi plaše nuklearne energije

Državna ruska korporacija „Rosatom” je spremna da sarađuje sa Srbijom ne samo u okviru same izgradnje nuklearne elektrane već i u razvoju celokupnog energetskog sektora, koji će u budućnosti biti održiv i efikasan, istakla je u razgovoru za „Politiku” Marija Deurić, direktorka predstavništva ove kompanije u Srbiji. Ona je naglasila da je njihov cilj da budu sveobuhvatan i strateški partner, pružajući podršku u realizaciji projekata, uključujući lokalne kompanije i srpske stručnjake, kao i partner u obezbeđivanju dugoročnih, pouzdanih isporuka nuklearnog goriva. „Težimo tome da Srbija dobije projekat koji će biti ne samo tehnički kvalitetan već i ekonomski i ekološki održiv, sa jasno definisanim planom uključivanja lokalne industrije i kadrova u svim fazama izgradnje i razvoja nuklearne infrastrukture”, ističe Deurićeva.

Generalni direktor „Rosatoma” nedavno je izjavio da je nakon sastanka srpskog predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina postignut određeni dogovor o saradnji Rusije i Srbije u izgradnji nuklearne elektrane u našoj zemlji. Da li je potpisan neki konkretan sporazum i u kojoj meri „Rosatom” može da doprinese jačanju energetske stabilnosti Srbije?

Radujemo se što Srbija i Rusija aktivno vode pregovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane, kao i tome što Srbija prepoznaje značaj ovog projekta i njegove prednosti, što je nedavno istakao predsednik Aleksandar Vučić nakon sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom i generalnim direktorom Aleksejom Lihačovom u Pekingu. Uvereni smo da će ova saradnja značajno ojačati energetsku stabilnost Srbije, diversifikovati izvore energije i smanjiti spoljnu zavisnost, što je od ključnog strateškog značaja za budućnost Srbije. Pored toga, spremni smo da podržimo obrazovanje i obuku srpskih stručnjaka, kako bi lokalni kadrovi aktivno učestvovali u upravljanju i održavanju elektrane, stvarajući čvrstu osnovu za dugoročno i stabilno partnerstvo između Srbije i Rusije u oblasti nuklearne energetike.

Po čemu se Rusija razlikuje od drugih zemalja u izgradnji nuklearnih elektrana i zašto smatrate da je „Rosatom” najbolje rešenje za taj zadatak?

Danas je „Rosatom” svetski lider sa 80 godina iskustva. Trenutno je u fazi aktivne realizacije 24 energetska bloka, što čini skoro 90 odsto svetskog izvoza nuklearnih elektrana. U portfoliju inostranih porudžbina „Rosatoma” nalazi se 41 nuklearni energetski blok: 35 velike snage i šest male snage u 11 zemalja. Ovaj obim porudžbina čini „Rosatom” liderom u svetu po izgradnji nuklearnih elektrana u inostranstvu. Rusija se kroz „Rosatom” ističe time što obezbeđuje potpunu integraciju svih faza tzv. nuklearnog ciklusa – od vađenja uranijuma, obogaćivanja uranijuma, proizvodnje i isporuke nuklearnog goriva do njegove prerade i upravljanja nuklearnim otpadom. Ovaj pristup garantuje visok nivo efikasnosti, bezbednosti i pouzdanosti, smanjuje zavisnost od spoljnih dobavljača i obezbeđuje održivost i dugoročnu stabilnost nuklearne energetike.

Da li to znači da se primenjuju savremene tehnologije i da se otklanja nuklearni otpad?

„Rosatom” primenjuje moderne tehnologije prerade i reciklaže nuklearnog goriva, što znači da u projektima u kojima učestvuje praktično nema nuklearnog otpada. Pored toga, kompanija pruža sveobuhvatnu tehničku i stručnu podršku, uključujući obuku kadrova, izgradnju infrastrukture i uvođenje najnaprednijih rešenja u oblasti nuklearne energetike. Zahvaljujući tome, „Rosatom” je priznat kao lider svetske nuklearne industrije i pouzdani partner za realizaciju bezbednih, efikasnih i održivih nuklearnih projekata, uključujući potencijalni projekat u Srbiji.

Koliko godina obično traju priprema projekta i izgradnja nuklearne elektrane?

Priprema projekta i izgradnja nuklearne elektrane jesu dugoročni procesi koji zahtevaju pažljivo planiranje, projektovanje i realizaciju. Ovaj period zavisi od tipa reaktora, lokacije i regulatornih procedura, uključujući izradu tehničko-ekonomske studije, tehničkog projekta i dobijanje svih dozvola i saglasnosti. Zatim sledi faza izgradnje, uključujući montažu opreme, ugradnju reaktora, testiranje i pripremu za puštanje u rad. Ukupno, od početka planiranja do puštanja nuklearne elektrane u rad može proći od osam do 15 godina. Naravno, mnogo toga zavisi od odlučnosti zemlje domaćina i brzine napredovanja projekta u samoj zemlji. Važna prednost za Srbiju je to što, nakon ukidanja moratorijuma na nuklearnu energetiku, zemlja ima mogućnost da izgradi svoje zakonodavstvo „od nule” u ovoj oblasti, bez opterećenja prošlošću.

Da li ste svesni da se u našoj zemlji ljudi i dalje plaše čak i samog pojma nuklearne elektrane?

Shvatamo da nuklearna energetika izaziva određene strahove kod javnosti, posebno zbog predrasuda i nedovoljnog razumevanja ove tehnologije. Zato smatramo izuzetno važnim transparentnu komunikaciju, edukaciju i uključivanje stručnjaka koji mogu objasniti kako funkcionišu savremeni reaktori, koji standardi bezbednosti se primenjuju i kakve prednosti donosi ova energija. Naš cilj je da građani Srbije budu informisani o svim aspektima projekta: od tehničke bezbednosti i ekološke održivosti do ekonomskih i socijalnih koristi. Tehnologije izgradnje u skladu sa najnovijim postfukušimskim standardima bezbednosti reaktora generacije tri plus značajno su unapređene. Ali smatramo da je neophodno istražiti šta je pravi uzrok straha i radiofobije u Srbiji. Često strah može biti iracionalan i srpski narod treba da se zapita želi li da Srbija bude zemlja visokih tehnologija i nezavisne energetike. Srbija ima susede koji već dugo imaju nuklearne elektrane, ali nema benefite od toga. Na primer, Mađarska gradi novu nuklearnu elektranu „Pakš 2” u saradnji sa „Rosatomom”, dok već postojeća „Pakš 1” radi uspešno već dugi niz decenija.

Koju realnu korist donosi nuklearna elektrana nekoj zemlji?

Nuklearna elektrana donosi zemlji višestruku korist. Pre svega, to je stabilan i pouzdan izvor električne energije na dugoročne staze (više od 60 godina), što doprinosi energetskoj bezbednosti i smanjenju zavisnosti od uvoza energenata. Pored toga, nuklearna energija je, kako mi kažemo, čist i zeleni izvor energije, što značajno smanjuje emisije štetnih gasova i doprinosi zaštiti životne sredine. Razvoj nuklearne energetike podstiče tehnološki napredak i inovacije, stvara nova radna mesta i jača naučnoistraživačku i industrijsku infrastrukturu. Razvoj veštačke inteligencije i data centara će se u bliskoj budućnosti zasnivati na energiji iz nuklearnih elektrana. „Rosatom” sve više dobija upita za saradnju iz celog sveta, posebno iz Afrike i Azije. Za Srbiju vođenje atomske energetike omogućilo bi ne samo stabilnu proizvodnju struje već i sveobuhvatni tehnološki razvoj i mogućnost za privlačenje novih investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Na dugi rok, nuklearni sektor može postati važan faktor ekonomskog razvoja, privlačenja investicija i pripreme visokokvalifikovanih kadrova, što stvara čvrstu osnovu za održivu i konkurentnu energetsku politiku zemlje.

Kada je reč o nuklearnoj medicini, kakvu saradnju predlažete Srbiji u ovoj oblasti?

Predlažemo saradnju u izgradnji centara za nuklearnu medicinu u Srbiji, kao i u zajedničkom razvoju inovativnih radiofarmaceutskih preparata (RFP) za dijagnostiku i lečenje različitih bolesti u socijalno značajnim oblastima (onkologija, kardiologija, neurologija, reumatologija, hematologija, endokrinologija). Takođe, predlažemo isporuku medicinske opreme i tehnologija za proizvodnju ciklotronskih izotopa. „Rosatom” je svetski lider u primeni nuklearnih tehnologija u zdravstvu, pružajući visokotehnološka rešenja koja spasavaju milione života. Kompanija proizvodi i isporučuje medicinske izotope i radiofarmaceutske preparate, razvija dijagnostičku i terapijsku opremu, gradi medicinske centre i laboratorije, kao i preduzeća za proizvodnju RFP. Godišnje se u svetu sprovodi oko 2,5 miliona dijagnostičkih i terapijskih procedura uz korišćenje izotopa „Rosatoma”, a kompanija je jedini svetski dobavljač sa kompletnim proizvodnim ciklusom za ključne izotope, kao što su lutecijum-177 i aktinijum-225. Posebnu pažnju posvećujemo razvoju teranostike, koja kombinuje preciznu dijagnostiku i ciljanu terapiju različitih bolesti, uključujući i rak. Kontinuirano se ulaže u naučna istraživanja, nove izotope i preparate, što povećava dostupnost i efikasnost naprednih medicinskih tehnologija i doprinosi tehnološkoj nezavisnosti i razvoju naučnotehničkog potencijala.

U februaru, tokom posete vašeg direktora našoj zemlji, najavljena je mogućnost saradnje u modernizaciji onkološkog sektora, posebno radioterapijskog programa i dijagnostike onkoloških i kardioloških pacijenata. O čemu je reč?

Spremni smo da podržimo Srbiju u razvoju infrastrukture za nuklearnu medicinu, uključujući ciklotronsko-radiofarmaceutske komplekse i kliničke blokove za molekularnu vizuelizaciju i radionuklidnu terapiju.

Već dugi niz godina dodeljujete stipendije stranim studentima za školovanje u Rusiji. Za našu zemlju ste ove godine napravili izuzetak i dodelili čak osam stipendija. Zašto je to važno za naše studente?

Danas više od 20 studenata iz Srbije studira nuklearne i srodne smerove na ruskim vodećim univerzitetima koji su međunarodno priznati. Za ove studente otvaraju se široke mogućnosti za dubinsko izučavanje nuklearnih nauka i za razvoj naučnoistraživačkog potencijala. Uz podršku „Rosatoma”, svake godine se realizuju obrazovni i naučni projekti koji omogućavaju sticanje sveobuhvatnih znanja i profesionalnih kontakata, a preko 400 stranih studenata godišnje prolazi praksu u našim preduzećima i centrima. Nuklearne tehnologije stvaraju budućnost, a budućnost je u rukama mladih. Investicije u obrazovne i naučne programe za mlade stvaraju čvrstu osnovu za zajedničke projekte, razmenu iskustva i razvoj ideja. Mnogi studenti nakon završetka studija postaju okosnica struke u svojim matičnim zemljama. Za studente organizujemo karijerne događaje i povezujemo ih sa poslodavcima i institutima nuklearnog sektora celog sveta. Očekujemo da će se broj srpskih studenata na partnerskim univerzitetima „Rosatoma” postepeno povećavati zbog rastućeg interesovanja mladih za visokotehnološke oblasti i reputacije ruske škole u inženjerstvu i prirodnim naukama.

Predstavnici 118 zemalja na Svetskoj atomskoj nedelji

Kako ocenjujete značaj nedavno održane Svetske atomske nedelje u Moskvi za jačanje međunarodne saradnje u oblasti nuklearne energetike i tehnologija?

Svetski forum „World Atomic Week” (WAW) održan je u Moskvi od 25. do 29. septembra i postao ključna platforma za jačanje međunarodne saradnje u oblasti nuklearne energetike i tehnologija. Ovaj događaj, posvećen 80. godišnjici ruske nuklearne industrije, okupio je više od 20.000 stručnjaka iz 118 zemalja, uključujući predstavnike Međunarodne agencije za atomsku energiju i lidere zemalja sa razvijenim ili nuklearnim programima u razvoju. Forum je pokrio širok spektar tema, uključujući inovacije u nuklearnim tehnologijama, održivu energetiku, kao i obrazovne i kadrovske izazove u industriji. I ono što je posebno značajno to je da smo jedan poseban deo izdvojili za mlade i studente iz celog sveta.

Do 2030. godine uvodi se prvi svetski nuklearni energetski kompleks sa zatvorenim ciklusom goriva

Koji su najvažniji rezultati ili poruke Svetske atomske nedelje posebno relevantne za Srbiju i region?

Zadovoljni smo učešćem državnih zvaničnika Republike Srbije, kao i srpskih naučnika i predstavnika vodećih naučnih instituta. To je omogućilo predstavnicima Srbije da uspostave kontakte sa vodećim svetskim stručnjacima i liderima u oblasti nuklearne energetike i medicine. Za Srbiju, koja razmatra i radi na projektu izgradnje nuklearne elektrane, važno je uzeti u obzir dve ključne poruke foruma. Prva je da „Rosatom” pomaže svojim partnerima da razviju sopstvene, suverene nuklearne industrije. Ovaj pristup omogućava zemljama da ostvare energetsku nezavisnost i kontrolu nad sopstvenim energetskim resursima, doprinoseći globalnoj energetskoj bezbednosti i stabilnosti.

Druga je da će do 2030. godine „Rosatom” uvesti prvi u svetu nuklearni energetski kompleks sa zatvorenim ciklusom goriva. Ovaj sistem omogućava ponovnu upotrebu do 95 odsto iskorišćenog goriva, značajno smanjujući potrebu za novim uranijumom i doprinoseći održivosti nuklearne energetike. Ovaj korak označava prelomnu tačku u globalnoj energetskoj industriji.