Teror antisemitizma liberalnog dela Amerike

Obeležavanje druge godišnjice napada Hamasa na Izrael bilo je povod, zajedno s novim napadima na Jevreje u evroatlantskom svetu, da se intenzivira debata o porastu antisemitizma. U isto vreme, predsednik SAD Donald Tramp predstavio je predlog o rešavanju sukoba Izraela i Hamasa. Podržale su ga mnoge arapske zemlje, EU, kao i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji se relativno pozitivno odredio kad je reč o njemu. Izraelske oružane snage najavljuju pomake u procesu vraćanja talaca, što je tema od značaja i za našu zemlju. 
U Srbiji je ispod radara prošla vest i da je medijska kuća Si-Bi-Es kupila onlajn magazin „Fri pres” (TFP) za neverovatnih 150 miliona dolara. Mreža je u vlasništvu porodice Elison, IT mogula i porodičnih prijatelja s premijerom Netanjahuom. Deri Vajs, američka Jevrejka koja je diplomirala na Univerzitetu Kolumbija i koja je osnovala TFP, pored finansijske dobiti, biće glavni i odgovorni urednik u Si-Bi-Esu.

Ona je 2020. godine napustila prestižno mesto kolumniste u „Njujork tajmsu” jer više nije mogla da izdrži teror vouk opsesije. U pismu koje je tim povodom objavila primetila je da je društvena mreža „Tviter” (današnji „Iks”) postala glavni urednik i u tim novinama, iako je nema u njihovom zaglavlju, ciljajući na to da su vlasnici i urednici poklekli pod pritiskom vouk „urednika” s mreža, mahom simpatizera, ili i članova progresivnog krila Demokratske stranke.

„Umesto da rade u potrazi za istinom, novinari su svedeni na puke saopštavače istine koja je poznata samo vrlo malom krugu ljudi na vrhu i koja se ne dovodi u pitanje istraživačkim novinarstvom.” 
Po odlasku, osnovala je magazin TFP, prvobitno nazvan „Common Sence” – zdrav razum. List brzo postaje uticajan. Progresivci ga optužuju da je naklonjen Izraelu, a sada i predsedniku Trampu. No, Vajsova i saradnici, suprotno optužbama, podstiču i gaje kulturu debate s neistomišljenicima, smatrajući je esencijalnom za odbranu vrednosti na kojima počiva Amerika. 
Nakon napada Hamasa na Izrael 2023. godine ukazivali su na nagli porast antisemitističkih incidenata širom sveta. Identifikovali su tri osnovna centra koji šire novi talas antisemitizma: desničarski ekstremizam, ali i levi ekstremizam i društvene mreže. Upozoravali su da ekstremni anticionizam, uočljiv na američkim univerzitetima, može da preraste u antisemitizam. 
Povodom obeležavanja prve godišnjice 7. oktobra, Vajsova je u jednom nastupu navela niz sličnosti tog masakra s američkom tragedijom 11. septembra, uočavajući i zastrašujuću ključnu razliku. Naime, napad Al Kaide bio je odmah široko osuđen na globalnom nivou, dok su reakcije na teroristički napad Hamasa na Izrael uključivale i „šokantnu spremnost” da se opravda teror.

Sama Vajsova time nije bila iznenađena. Razloge za ovu zabrinjavajuću pojavu nalazila je u širem kontekstu svojevrsnog tihog marša liberalne ideologije kroz američke institucije. „Još kao studentkinja, počela sam da pišem o tada bezimenom, posebnom pogledu na svet, koji je delovao suprotno svemu što su me učili od detinjstva. U početku su pojmovi poput postmodernizma, postkolonijalizma i postnacionalizma izgledali kao igra reči i intelektualna zabava – male zagonetke pomoću kojih se moglo „dekonstruisati” gotovo sve. Ali vremenom sam shvatila da to neće ostati samo akademska igra, već pokušaj da se iznutra razgradi naša civilizacija.

Taj pogled-ideologija ruši samu ideju dobra i zla. Zamenjuje osnovne moralne vrednosti novim principom: nemoćni su dobri, a moćni loši. Zamenila je slepoću na boju opsesijom rasom; ideje – identitetom; debatu – osudom; ubeđivanje – javnim sramoćenjem; vladavinu prava – besom mase. U tom novom poretku, autoritet se dodeljuje ne prema talentu, trudu i doprinosu društvu, već obrnutoproporcionalno „nepravdi” koju je neka grupa pretrpela, prema definiciji radikalnih ideologa... Tokom protekle dve decenije gledala sam kako ovaj iskrivljeni pogled na svet proždire ključne institucije američkog društva. Počelo je na univerzitetima, a zatim se proširilo na kulturne institucije – uključujući i TNT – kao i na muzeje, fondacije, medijske kompanije i velike korporacije.

Prisutan je čak i u osnovnim i srednjim školama. Na kraju je zahvatio i pravosuđe... Toliko je zahvatio američke institucije da je mnogi više i ne primećuju – jer je svuda. Za Jevreje, opasnost je očigledna: ako se pravednost meri jednakošću rezultata, a ne mogućnosti, tada njihova „prezastupljenost” (dva odsto populacije SAD) ne znači trud ili sposobnost, već „nezasluženu privilegiju”. 
Ova logika lako prerasta u stare antisemitske mitove o maloj grupi Jevreja koja „deli plen sveta”. Vajsova je tom prilikom pobrojala i neprijatno veliki broj prestižnih američkih univerziteta i kampusa na kojima su posle napada na Izrael počeli da cvetaju podrška Hamasu i antisemitizam. 
I Anti-Defamation League, američka organizacija protiv defamacije, koja od 1979. godine vodi evidenciju o antisemitističkim incidentima u SAD, evidentira porast antisemitizma. U 2024. godini zabeležila je 9.354 incidenta, pet posto više nego u prethodnoj. U poslednjih deset godina antisemitizam u SAD porastao je za 893 odsto. Liga posebno ističe da je na američkim univerzitetima antisemitizam poslednjih godina rastao brže nego na bilo kojoj drugoj lokaciji praćenja, geografskoj ili institucionalnoj, i čini 18 odsto svih evidentiranih incidenata. Pitanje je koliko je ovaj trend posledica i vouk totalitarizma. 
A kako je kod nas? Liberalnih, zdravorazumskih medijskih struktura nema ni u regionu ni u Srbiji. Antifa ideologija provlači se kroz nedeljnike koji se izdaju kao etničkomanjinska glasila. Portal kojem je pesimizam skoro u sloganu, ponavlja stalno iste tekstove Gideona Levija i Bernija Sandersa. Provladini tinktenkovi i komentatori bolje su se snašli u praćenju zalaganja za povratak zdravog razuma u Americi nego navodna pro-EU tinktenk i opoziciona scena, pored koje je ubistvo Čarlija Kirka prošlo nezapaženo, ma kako konsekventno bilo. 
Aktuelno državno rukovodstvo Izrael smatra jednim od ključnih strateških partnera. U prethodnim godinama dosta pažnje i sredstava uloženo je da se postave na noge ili obnove institucije koje neguju sećanje na Holokaust. Delovi amorfnog studentskog pokreta, skoro svi objedinjeni oko iskazivanja međusobne solidarnosti i solidarnosti s različitim društvenim grupama, šalju malobrojne kontradiktorne signale o svojim vizijama spoljnopolitičke i vrednosne orijentacije zemlje.

Strašne prilike u Gazi neke su opredelili za saradnju s globalnim aktivistima, oštrim kritičarima izraelskog režima, koji smatraju odgovornim za navodni genocid u Gazi. Vrlo energično su od države zahtevali da se angažuje u slučaju kolege Ognjena Markovića, jednog od aktivista koje je Izrael nedavno deportovao. U znak solidarnosti organizovali su protest ispred ambasade Izraela. I pre su se na njihovim protestima mogle videti brojne palestinske zastave, dok drugih skoro uopšte nije bilo. U junu ove godine održan je skup podrške Palestini i protest zbog izvoza oružja u Izrael kojem su se pridružili i studenti u blokadi s različitih fakulteta. Ognjen je ovih dana stigao natrag u Srbiju. 
S druge strane, Alon Ohel, Novosađanin po rođenju, dvadesetčetvorogodišnji pijanista koji ima srpsko i izraelsko državljanstvo, već dve godine je Hamasov talac. Nedavno se saznalo da je živ, ali u lošem fizičkom stanju.

Za njegovo oslobađanje studenti se ne zalažu energično kao za Ognjenovo, ako uopšte i preduzimaju išta. O Alonovoj sudbini nas, na sreću, podsećaju državni zvaničnici. Studentska selektivna solidarnost bolja je od odsustva solidarnosti, ali je indikativna.

Podrška napaćenim Palestincima u Gazi i kritika izvoza oružja su legitimne političke pozicije. Treba se nadati da one neće zastraniti u tendencije uočene na američkim univerzitetima koje cionizam izjednačavaju s kolonijalizmom, na primer i da ne predstavljaju podršku ekstremnim antisemitskim stavovima – „od reke do mora”. 
Ne znam da li studenti u blokadi znaju i koliko ih zanima da su Hamasovi napadači na Izrael pretukli ili spalili više od 360 mladih posetilaca festivala. Još 40 ih je uzeto za taoce. Dakle, njihovih vršnjaka. Osobu koju je takođe zadesila sudbina da iskusi Hamasovo zatočeništvo, prevaziđena i površna Greta Tunberg, jedna sa flotile u koju, verujem, nije tako jednostavno doći, pogrešno je predstavila kao žrtvu genocida nad Palestincima. Možda bar to studente u blokadi navede da obrate pažnju na širi kontekst, te prošire krug svoje solidarnosti i na Alona Ohela, mladog državljanina Srbije u Hamasovom zatočeništvu.

*Politički analitičar

 Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista