Porasla smrtnost među mladima u Istočnoj Evropi, uprkos globalnom opadanju

BERLIN – Smrtnost među mladima u Istočnoj Evropi porasla je u poslednjoj deceniji, iako su globalni stope smrtnosti opale. Porast broja smrtnih slučajeva u regionu izazvan je upotrebom droga, samoubistvima i ratovima, dok su zemljotresi i klimatske nepogode dodatno povećali stopu smrtnosti.

Izveštaj „Global Burden of Disease”, objavljen u nedeljnom izdanju časopisa „Lanset” i predstavljen na Svetskom samitu o zdravlju u Berlinu, analizirao je podatke iz više od 200 zemalja i teritorija kako bi procenio vodeće uzroke bolesti, smrtnosti i prevremene smrti u periodu od 1990. do 2023. godine, preneo je briselski Politiko.

Između 2000. i 2023. godine, došlo je do značajnog porasta broja smrtnih slučajeva među mlađim odraslim osobama u Istočnoj Evropi, izazvanih HIV-om, samopovređivanjem i nasiljem.

U Centralnoj Evropi, smrtni slučajevi zbog mentalnih poremećaja i poremećaja u ishrani takođe su u poslednjoj deceniji drastično porasli među adolescentima.

Ovaj trend odražava globalnu pojavu, porast mentalnih zdravstvenih poremećaja, pri čemu su globalne stope anksioznosti porasle za 63 odsto, a depresije za 26 odsto. Izveštaj takođe pokazuje nekoliko pozitivnih trendova-globalne stope smrtnosti smanjene su za 67 odsto između 1950. i 2023. godine, dok je prosečni životni vek u 2023. godini bila više od 20 godina viša u poređenju sa 1950. godinom.

Uprkos tim poboljšanjima, studija ukazuje na „nastalu krizu” viših stopa smrtnosti među tinejdžerima i mladim odraslim osobama u određenim regionima, prenosi Tanjug.

 U Istočnoj Evropi, najveći porast smrtnosti bio je među osobama uzrasta 15-19 i 20-24 godine, sa porastom od 54 odsto i 40 odsto, respektivno, između 2011. i 2023. godine