Princip jedne Kine je nepokolebljiv

Ove godine obeležava se 80 godina od pobede u Svetskom antifašističkom ratu, osnivanja Ujedinjenih nacija, pobede u Ratu otpora kineskog naroda protiv japanske agresije i povratka Tajvana. Povratak Tajvana Kini bio je rezultat pobede u Drugom svetskom ratu i važan deo posleratnog međunarodnog poretka. Nedavno je veoma mali broj spoljnih sila lažno tvrdio da Rezolucija 2758 Generalne skupštine UN „nema nikakve veze sa Tajvanom, širio laž i zabludu da je „status Tajvana neodređen” u pokušaju da ospore autoritet Ujedinjenih nacija i posleratni međunarodni poredak.

Njihova suština je pokušaj izmene činjenice da je Tajvan deo Kine kako bi ostvarili svoj politički cilj „korišćenja Tajvana za obuzdavanje Kine”. Kina i Srbija oduvek su bile čelični prijatelji koji se uzajamno razumeju i podržavaju. Da bih zaustavio glasine i ispravio pogrešne konstatacije, želeo bih da detaljno objasnim pitanja Tajvana. Nadam se da će ovo pomoći našim srpskim prijateljima da bolje shvate vitalnu brigu Kine i opšte težnje kineskog naroda.

Tajvan je kineska teritorija od davnina, činjenica sa čvrstom istorijskom i pravnom osnovom. Već u 12. veku, kineska vlada uspostavila je administrativne institucije i vršila jurisdikciju na Tajvanu. Godine 1895, Japan je ratom prisilio vladu dinastije Ćing da potpiše neravnopravni sporazum u gradu Šimonoseki i Japanu ustupi Tajvan i ostrva Penghu, što dokazuje da je Tajvan već bio kineska teritorija pre 1895. godine.

Dana 1. decembra 1943. godine, Kairskom deklaracijom, koju su izdale Kina, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, predviđeno je da sve teritorije koje je Japan zaplenio, uključujući i Tajvan, moraju biti vraćene Kini.

Dana 26. jula 1945. godine, Potsdamskom deklaracijom, koju su izdale Kina, Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sovjetski Savez, potvrđeno je da se odredbe Kairske deklaracije moraju sprovesti. Kina je nizom dokumenata sa međunarodnopravnim dejstvom povratila Tajvan i pravno i faktički.

Dana 1. oktobra 1949. godine osnovana je Centralna narodna vlada Narodne Republike Kine, koja je zamenila Vladu Republike Kine kao jedinu legitimnu vladu koja predstavlja celu zemlju. To je bila promena vlade unutar istog međunarodnog pravnog entiteta Kine, bez promene suvereniteta ili inherentne teritorijalne granice zemlje. Vlada Narodne Republike Kine prirodno uživa i vrši suverenitet nad Kinom u potpunosti, uključujući i Tajvan. Iako su dve strane Tajvanskog moreuza zapale u posebno stanje dugoročne političke konfrontacije zbog nastavka kineskog građanskog rata i mešanja spoljnih sila, suverenitet i teritorija Kine nikada nisu bili podeljeni i nikada neće biti dopustivo da budu podeljeni, a status Tajvana kao dela kineske teritorije nikada nije bio i nikada neće biti dopustivo da se promeni.

U oktobru 1971. godine, 26. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju 2758 ogromnom većinom, „odlučujući da vrati sva prava Narodnoj Republici Kini, priznajući predstavnike Vlade Narodne Republike Kine kao jedine legitimne predstavnike Kine u Ujedinjenim nacijama, odmah proteravši predstavnike Čang Kaj Šeka sa mesta koja su nezakonito zauzimali u Ujedinjenim nacijama i svim njenim organima”. Princip jedne Kine osnovna je premisa i temelj Rezolucije 2758 Generalne skupštine UN, koja ga svečano potvrđuje i u potpunosti otelotvoruje.

Ova rezolucija temeljno je rešila pitanje predstavljanja cele Kine, uključujući Tajvan, i Ujedinjenim nacijama sa političke, pravne i proceduralne perspektive, jasno stavila do znanja da postoji samo jedna Kina na svetu i Vlada Narodne Republike Kine jedini je legitimni predstavnik cele Kine, uključujući Tajvan. Ne postoje „dve Kine” ili „jedna Kina, jedan Tajvan”. Njen legitimitet, validnost i autoritet ne mogu se osporiti. Sistem Ujedinjenih nacija i njene organizacije takođe koriste Rezoluciju 2758 Generalne skupštine kao autoritativnu osnovu za rešavanje pitanja Tajvana. Zvanično pravno mišljenje Sekretarijata UN jasno navodi da „Tajvan kao jedna provincija Kine nema nezavisan status” i da „tajvanske vlasti ne uživaju nikakav oblik statusa vlade”.

Nedavno su neke zapadne zemlje iskrivile i osporile Rezoluciju 2758 Generalne skupštine UN, ponavljajući lažnu i apsurdnu tvrdnju da je „status Tajvana neodređen” u pokušaju da otvore put Tajvanu da traži „međunarodni prostor”, što ne samo da dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Kine već i autoritet Ujedinjenih nacija i međunarodni poredak posle Drugog svetskog rata, a takođe gazi osnovne principe međunarodnih odnosa kao što su suverena jednakost država i nemešanje u unutrašnje poslove. Ovaj pokušaj preokreta istorije osuđen je na propast. Tajvan nikada nije bio država. Nikada nije bio, nije sada i nikada neće biti. Pitanje statusa Tajvana potpuno je rešeno još 1945. godine, kada je kineski narod pobedio u Ratu otpora protiv japanske agresije. Pobeda koju je kineski narod, uključujući i naše sunarodnike na Tajvanu, izvojevao nakon krvavih bitaka i ogromnih žrtava ne može biti poljuljana lažnim narativima pojedinih zapadnih političara.

Kina i Srbija dele slavnu tradiciju suprotstavljanja podelama i očuvanja jedinstva, čvrstu rešenost da se suprotstave hegemoniji i politici sile, kao i zajedničku posvećenost očuvanju međunarodne pravičnosti i istorijske pravde. Dve zemlje uvek su čvrsto podržavale međusobne vitalne interese i po pitanjima značajnih briga, kao i puteve razvoja koji su same izabrale. Mi smo čelični prijatelji i istinski partneri koji se pouzdaju jedan u drugog. U septembru ove godine, predsednik Vučić pozvan je da prisustvuje obeležavanju 80 godina od pobede u Ratu otpora kineskog naroda protiv japanske agresije i Svetskom antifašističkom ratu, tokom čega je ponovio svoju čvrstu podršku Kini po svim pitanjima koja se tiču vitalnih interesa Kine, uključujući i pitanje Tajvana, još jednom pokazujući međusobno poverenje na visokom nivou između Kine i Srbije, što predstavlja pravedan glas međunarodne zajednice. Kina je takođe uvek čvrsto podržavala Srbiju u očuvanju njenog nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, i spremna je da sa Srbijom ulaže napore u produbljivanje izgradnje zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, na korist naroda obe zemlje, kako bi zajedno još više doprinele cilju mira i napretka čovečanstva.

Ambasador Kine