Grip je odavno prestao da bude samo „zimska prehlada”. To je ozbiljna virusna infekcija od koje svake godine obole milioni ljudi, a koji ima na stotine hiljada smrtnih ishoda širom sveta. Upravo zbog toga, vakcina protiv gripa postala je jedno od najvažnijih dostignuća moderne medicine, čiji razvoj traje već gotovo jedan vek.

Prve naučne pretpostavke o virusnoj prirodi gripa pojavile su se početkom 20. veka, a sam virus izolovan je 1933. godine u Engleskoj. Samo nekoliko godina kasnije, 1938, razvijena je i prva eksperimentalna vakcina protiv virusa gripa tipa A.

Tokom Drugog svetskog rata, američka vojska je počela masovnije da koristi tu vakcinu kako bi zaštitila vojnike od epidemija u zatvorenim kolektivima. Nakon rata, istraživanja su ubrzano napredovala – otkriveni su i drugi tipovi virusa (B i C), pa su vakcine postale kombinovane, kako bi štitile od više sojeva.

Za razliku od mnogih drugih vakcina koje se primaju samo jednom ili nekoliko puta u životu, vakcina protiv gripa mora da se obnavlja svake godine. Razlog je jednostavan – virus influence se stalno menja, mutira i stvara nove sojeve. Naučnici zato svake sezone prate njegovu evoluciju i prave novu formulaciju koja odgovara aktuelnim oblicima virusa.

Iako nije „čarobni štit” koji pruža apsolutnu zaštitu, vakcina protiv gripa ostaje najbolji način da se spreče teške komplikacije i sačuva zdravlje u zimskom periodu, pogotovo kod starijih od 65 godina, osoba sa hroničnim bolestima, trudnica, zdravstvenih radnika i svih ostalih koji često dolaze u kontakt sa većim brojem ljudi.

Šta je grip

Grip je zarazna bolest koju izaziva virus influence, a koja se prenosi kapljicama prilikom kašljanja, kijanja i govora, direktnim kontaktom (rukovanje, poljubac) ili kontaktom sa kontaminiranim predmetima.

Virus influence je RNA virus iz porodice Orthomyxoviridae, a postoje tri osnovna tipa koji napadaju ljude.

Tip A je najpromenljiviji i najopasniji. On izaziva sezonske epidemije i pandemije (kao što je bila španska groznica 1918, azijski grip 1957, svinjski grip 2009). Mutira vrlo brzo i može da pređe sa životinja (ptica, svinja) na ljude.

Virus influence tipa B obično izaziva blaže sezonske epidemije i ne mutira toliko brzo kao tip A, ali i dalje može da izazove ozbiljna oboljenja kod dece i starijih osoba.

Virus influence tipa C obično izaziva blage respiratorne infekcije, slične prehladi, i ne uzrokuje epidemije.

Svi ovi virusi napadaju ćelije sluzokože disajnih puteva — nosa, grla i pluća.

Simptomi se javljaju iznenada, ponekad u roku od nekoliko sati, a mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, naročito ako dođe do komplikacija.

Najčešći simptomi uključuju povišenu telesnu temperaturu, groznicu, malaksalost, glavobolju, bol u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu i pojačanu sekreciju iz nosa.

Pored vakcinacije, opšte mere prevencije uključuju izbegavanje bliskog kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku i izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta. Važno je, takođe, često provetravanje prostorija i izbegavanje boravka u zatvorenim prostorijama sa većim brojem ljudi. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora, umerenu fizičku aktivnost i ishranu bogatu vitaminima.

Trovalentna vakcina

Vakcina ne može da izazove grip, jer ne sadrži živi virus. Savremene vakcine protiv gripa sadrže inaktivirane (mrtve) viruse ili delove virusa influence – najčešće proteine sa njegove površine (hemaglutinin i neuraminidazu). Upravo ti proteini stimulišu imuni sistem da stvori antitela, koja zatim prepoznaju i neutrališu „pravi” virus, kada dođe u kontakt sa organizmom.

Izabrani sojevi virusa se ubrizgavaju u oplođena kokošja jaja stara oko 10-12 dana, jer se u njima embrion već razvio dovoljno da može da podrži razmnožavanje virusa. Svako jaje sadrži po jednu dozu virusa koji se zatim umnožava nekoliko dana na toplom mestu.

Nakon inkubacije, tečnost iz jaja u kojoj se virus razmnožio, pažljivo se izvlači. Ta tečnost sadrži veliki broj čestica virusa influence.

Virus se zatim inaktivira (ubija) hemijskim sredstvima, najčešće formaldehidom ili beta-propiolaktonom, tako da više ne može da izazove bolest, ali zadržava svoje proteinske strukture koje izazivaju imuni odgovor.

Dobijeni materijal prolazi kroz niz procesa pročišćavanja, kako bi se uklonili ostaci jaja i hemikalija, a zatim se izdvajaju antigeni – proteinski delovi virusa (uglavnom hemaglutinin i neuraminidaza) koji se koriste u vakcini.

Kada su svi sojevi pripremljeni, oni se kombinuju u tačnim odnosima, dodaju se stabilizatori, konzervansi i rastvarači, koji čuvaju njenu postojanost. Neke savremene varijante vakcina (posebno u Evropi) prave se i u ćelijskim kulturama, umesto u jajima, čime se smanjuje mogućnost alergijskih reakcija.

Torlakova vakcina

Efikasnost vakcine protiv gripa zavisi od nekoliko faktora – prvenstveno od toga koliko se virusi u cirkulaciji podudaraju sa onima koji su uključeni u vakcinu. U proseku, zaštita se kreće od 40 do 70 odsto, ali i kada ne može potpuno da spreči infekciju, vakcina značajno ublažava simptome i smanjuje rizik od komplikacija, kao što su upala pluća, pogoršanje hroničnih bolesti srca i pluća, pa čak i smrtni ishod kod starijih i slabih osoba.

Svetska zdravstvena organizacija i većina nacionalnih zavoda preporučuju vakcinaciju svake jeseni.

Vakcina protiv gripa se stalno menja, njena istorija pokazuje koliko je medicina napredovala od prvih eksperimentalnih pokušaja do savremenih sezonskih vakcina koje se prave po najvišim standardima i čuvaju milione života svake godine.

U Srbiji je počela vakcinacija protiv virusa gripa, a ove godine je prvi put za sve odrasle građane vakcinu proizveo Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

Za ovu sezonu, kako je prošle nedelje saopštio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, planirano je i ugovoreno ukupno 332.340 doza vakcine protiv gripa. Torlakova vakcina „Tor Vax Flu” je trovalentna i sadrži dva soja tipa A i jedan soj tipa B virusa gripa. U njen sastav ulaze soj A/Victoria (H1N1), soj A/Croatia (H3N2) i soj B/Austria.

Kontraindikacije

Vakcinacija trovalentnom vakcinom se sprovodi kod odraslih, starijih od 18 godina sa jednom dozom vakcine od 0,5 mililitara. Kontraindikacije za primenu trovalentne vakcine su preosetljivost na proteine jaja, perje, kokošje meso, ovalbumin, neomicin, Triton X - 100 i betapropionlakton.

Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2 do 3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje imuniteta pokriva jednu sezonu.

Za decu od 6 meseci do 18 godina obezbeđena je „Vaxi grip” vakcina. Vakcinacija se sprovodi sa jednom dozom vakcine od 0,5 ml, osim kod dece koja se prvi put vakcinišu protiv gripa uzrasta od 6 meseci do 9 godina, koja primaju dve doze u razmaku od mesec dana.

Kontraindikacije za primenu ove vakcine je preosetljivost na jaja (ovalbumin, kokošiji proteini), neomicin, formaldehid ili oktosinol 9.

Neželjene reakcije nakon vakcinacije vakcinom protiv gripa su uglavnom blage i povlače se kroz 1 do 3 dana. Najčešće su to crvenilo, otok i bol na mestu davanja vakcine, a kod nekih se mogu javiti i glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina.