Obredni hlebovi i pogače

Izložba obrednih hlebova i pogača priređena je u lazarevačkoj Biblioteci „Dimitrije Tucović”. Posebna pažnja je bila usmerena na promociju kosovske strugane pogače. Ideja za njen upis u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije pokrenuta je 2021. godine na inicijativu Udruženja „Etno-domaćice” iz Lazarevca, koje vodi Milica Stojković.

Predlog su podržali Biblioteka „Dimitrije Tucović”, Turistička organizacija GO Lazarevac, Udruženje „Naše ognjište”, Udruženje „Prela i posela” i Aktiv žena iz Lazarevca.

– Značaj običaja lomljenja strugane pogače žitelji sa Kosova i Metohije preneli su tokom egzodusa i u ostale krajeve u koje su izbegli. Strugana pogača, kao pogača „sa dušom”, priprema se za slavu, Božić, Uskrs, za venčanja, krštenja, a deo je i pogrebnih običaja ljudi sa KiM. Ovom pogačom dočekivan je svaki gost. Priprema se po jednostavnom receptu. Potrebni su kvasac, brašno, so, šećer i voda – objasnila je Jasmina Ivanković, direktorka Biblioteke „Dimitrije Tucović”.

Ona je dodala da je tim povodom „Kiss FM Media” pripremila dokumentarni film. Etnolozi Narodnog muzeja iz Čačka, prikupljali su dokumentarnu građu na terenu, pa su kod svečara koji slave Ilindan – praznik posvećen Svetom proroku Iliji, u okolini Čačka, zabeležili kako se pored slavskog kolača lomi i kosovska strugana pogača.

Izložbu je posetila i zamenica predsednika opštine Lazarevac Anđela Pejović, koja je između ostalog istakla da se na ovaj način ukazuje kakav značaj i simboliku ima obredni hleb u srpskoj tradiciji.

O značaju smotre koja je deo manifestacije „Dani evropske baštine” govorila je i Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog i muzejski savetnik iz Narodnog muzeja u Čačku, regionalni koordinator za nematerijalno kulturno nasleđe za centralnu Srbiju. Ona je bila u žiriju sa etno-arheologom dr Biljanom Đorđević, koja je i muzejski savetnik, i gastroheritologom Tamarom Ognjević, direktorkom „Artis centra”.

Publika je učestvovala i u biranju najukusnije i najlepše pogače, a pohvaljena je i kreativnost. 

Najbolji ukus, prema oceni stručnjaka, imala je strugana pogača Milice Stojković, drugo mesto osvojila je Svetlana Marković koja je umesila „cvet pogaču”, a izuzetno ukusna bila je i proja Dragice Krčmarević koja je dobila treću nagradu.   

U kategoriji „najbolji izgled pogače” prvonagrađena je Biljana Čajić, koja je na trpezu iznela „svečanu” pogaču, dok je za pogaču „suncokret” drugu nagradu dobila Tanja Vujanović, a trećenagrađena je Milanka Rakić za posni kolač.

Posebna pohvala za kreativnost dodeljena je Ljiljani Lukić koja je pripremila obredne kolače.

Glasovima publike u kategoriji najlepše pogače, prvo mesto osvojila je Svetlana Marković, drugonagrađena je Tanja Vujanović, a treća nagrada pripala je Slavici Mirić.

Publika je takođe birala i najukusniju pogaču i u toj kategoriji najviše glasova dobila je Biljana Čajić.

Izložba u Lazarevcu imala je bogate sadržaje, pa su posetioci mogli da vide i tradicionalne ručne radove – košulje ukrašene vezom, pregače, „kuvarice” i još mnogo toga što govori o vrednostima kulturne baštine. A posebno je značajno što su mogli da razgovaraju sa učesnicima koji tradiciju i običaje neguju na jedinstven način.