Ruski „Bastion" na vežbi — proba udara po infrastrukturi NATO u Baltičkom zalivu

Posade obalskih raketnih sistema „Bastion“ ruske Baltičke flote izvodile su vežbe na obalama Finskog zaliva u kojima su simulirana lansiranja krstarećih raketa ne samo na morske ciljeve već i na udaljene komandne punktove i aerodrome — što, kako ocenjuju strani analitičari, ukazuje da se radi o probi za udare po infrastrukturi NATO-a u slučaju direktnog konflikta. 

Prema izveštaju specijalizovane publikacije „Army Recognition“, elementi manevara i odabrani ciljevi imaju „operativnu i političku“ poruku: postavljaju se scenariji u kojima bi obalski kompleks mogao da deluje protiv kopnenih i vazdušnih infrastrukturnih tačaka u zoni Finskog zaliva, naročito u kontekstu proširenja NATO-a (Finska 2023, Švedska 2024 - prim. aut. Politika onlajn). 

Rusko Ministarstvo odbrane i pres-služba Baltičke flote u sopstvenim saopštenjima navode da su posade „Bastiona“ izvršile marš na pozicije, kamuflažu, procedure protiv sabotaža i elektronske probne (simulirane) lansiranja ka „simuliranom neprijatelju“, što je praksa koja omogućava proveru mobilnosti i brzine raspoređivanja sistema u uslovima neprijateljskog napada. 

Analitičari upozoravaju da je sposobnost mobilnih „Bastiona“ — namensko naoružanih raketama tipa „Oniks“ (P-800/Oniks) — da budu raspoređeni u skloništima i u kratkom roku pokrenu uzvratni udar ključni element doktrine odvraćanja i projekcije moći uz obalu. To praktično znači da se ciljevi daleko u pozadini, poput komandnih centara i vazduhoplova, mogu tretirati kao prioritetni u scenariju eskalacije. 

U širem kontekstu vojnih modernizacija, ruski stručnjaci su poslednjih godina radili na unapređenju protivbrodskih i univerzalnih karakteristika rakete „Oniks“ — među njima i napori da se poveća domet i proširi lista pogodnih ciljeva (uključujući i kopnene objekte). Generalni konstruktor vezan za proizvodnju ovih raketa javno je govorio o radu na modernizacijama koje sistemu daju dodatne operativne mogućnosti. 

Dok za sadašnje vežbe nema pokazatelja neposredne namere za napad, sam dizajn i ciljevi manevara upućuju na jasnu vojno-političku signalizaciju — demonstraciju da obalska raketna grupa ima opciju za udare po zemaljskim i vazdušnim infrastrukturama u regionu Baltika, gde su geopolitičke tenzije pojačane nakon širanja NATO-a. 

U narednim danima i nedeljama treba očekivati pojačane izveštaje i analize kako ruskih izvora, tako i zapadnih vojnih krugova, o aktivnostima u regionu Baltika — što će pomoći da se jasnije oceni da li su ove vežbe deo rutinskih priprema ili sastavni deo strategije „postepene eskalacije“ u blizini novih članica Alijanse.