Nuklearne podmornice stižu kasno — Australija već u opasnosti

SIDNEJ — Australija se već nalazi u „prozoru visokih strateških rizika“ i može se suočiti sa pretnjom sukoba pre nego što u okviru sporazuma AUKUS dobije svoje prve nuklearne podmornice, navodi se u novom izveštaju Australijskog instituta za stratešku politiku (ASPI). Stručnjaci iz tog instituta upozoravaju da tradicionalne obezbeđujuće mere neće biti dovoljne u kratkom roku i predlažu razvoj nekonvencionalnih kontramera. 

U kratkom pregledu stanja, ASPI ističe da je osnovna pretpostavka AUKUS — da će nuklearno pogonske podmornice obezbediti dugoročnu odvraćajuću sposobnost — tačna samo u srednjem i dugom roku, dok u predstojećem petogodišnjem periodu (približno 2027–2032) Australija ostaje izložena kratkoročnim rizicima koje podmornice neće moći da ublaže. Zbog toga institut predlaže da se vladine strategije dopune merama „nekonvencionalne odbrane“. 

Među instrumentima koje ASPI navodi su elementi gerilskog/asimetričnog ratovanja, pojačane sajber operacije, ciljana informaciona (propagandna) dejstva i subverzivne aktivnosti kao delovi šireg „sivog polja“ (grey-zone) koje bi mogle da otežaju eventualnom protivniku da ostvari očiglednu stratešku superiornost. Autori izveštaja upozoravaju da su takve mere rizične i moraju biti pažljivo usklađene sa međunarodnim pravom i političkim ciljevima. 

Izveštaj je već privukao pažnju međunarodnih medija i analitičara, koji podsećaju da odnosi sa velikim silama u indo-pacifičkom regionu i nesigurnost u pouzdanost savezničkih garancija utiču na potrebu za prilagođavanjem australijske odbrane. Nekoliko medijskih saopštenja prenelo je da ASPI poziva na „inovativniji“ pristup odbrani, koji kombinuje vojne, tehnološke i nevojne mere za popunjavanje praznine pre nego što podmornice postanu operativne. 

Vlada u Kanberi je do sada insistirala da AUKUS predstavlja stub dugoročne bezbednosti, ali kritičari ukazuju da tehnički i vremenski izazovi oko nabavke i razvoja nuklearno pogonskih podmornica ostavljaju zemlju u prolaznom periodu ranjivosti. ASPI primećuje i da će AUKUS, pored podmornica, uključivati i druge tehnologije — kao što su sajber, veštačka inteligencija i podvodne tehnologije — koje takođe moraju biti razvijene i integrisane. 

Strategije „nekonvencionalne odbrane“ koje ASPI predlaže podstiču javnu i parlamentarnu debatu u Australiji o tome koliko agresivno i u kojoj meri treba sprovoditi mere van klasičnih vojnih okvira — posebno zbog pravnih, etičkih i diplomatskih implikacija. Upotreba sajber operacija i informacionih kampanja, na primer, nosi rizik eskalacije i međunarodnog odgovora ako se primeni bez jasnih političkih granica. 

Australijska javnost i političari će, po svemu sudeći, u narednim mesecima sve intenzivnije raspravljati o balansu između dugoročnih investicija u podmorničku flotu i hitnih mera koje bi trebalo usvojiti da se smanji trenutni strateški rizik — uključujući i pitanje koliko daleko vlada može i treba da ide u primeni „nekonvencionalnih“ metoda odbrane.