Vraćanje duga našoj istoriji

Kapitalno delo „Srbi i aristokratija na teritoriji današnje Rumunije” autora dr Saše Jašina, predstavljena je u Domu omladine Beograda, a u razgovoru su pored autora učestvovali akademik prof. dr Dragan Simeunović i Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji. Prisutnima se obratio i Đorđe Milićević, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom. Ova promocija bila je ujedno i prva u nizu zajedničkih programskih aktivnosti Doma omladine Beograda i Saveza Srba u Rumuniji, između kojih je potpisan Sporazum o saradnji. Time je uspostavljen okvir za dugoročnu kulturnu, umetničku i obrazovnu razmenu, saradnju i razvoj, za umrežavanje stvaralaca i publike u Srbiji i Rumuniji.

– Ovo delo predstavlja značajan doprinos proučavanju i razumevanju istorijskih veza između našeg naroda i teritorije na kojoj danas živi srpska zajednica u Rumuniji. Ova monografija osvetljava istorijske prilike i doprinos srpske aristokratije, ukazujući na njen uticaj i ulogu u kulturnom, društvenom i političkom razvoju ovog regiona. Ovo je svakako važan korak u očuvanju naše zajedničke kulturne baštine i jačanju svesti o istorijskim vezama koje nas spajaju. Istovremeno, ovakva dela podsećaju na naš zajednički identitet i snagu kulturne povezanosti, koji prevazilaze granice i vreme. Upravo kroz ovu monografiju jača svest o značaju očuvanja tradicije i razvoja saradnje između zajednice i matice, što predstavlja temelj za buduće uspehe. Srpska zajednica u Rumuniji dragocen je most između dva naroda i dve kulture. Srbi u Rumuniji čuvaju svoj jezik, tradiciju i običaje, a Srbija, kao matica, ima posebnu obavezu da podržava i neguje te veze, kao i da bude garant očuvanja našeg nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa – istakao je ministar Đorđe Milićević.

Profesor dr Dragan Simeunović govorio je o aristokratiji nekad i sad, naglašavajući da pojam aristokratije danas znači nešto drugo u odnosu na početke njegovog nastanka.

– Aristokratija proističe iz ljudske potrebe da neprekidno teži svome dobru, a u toj težnji, osvešćenost čoveka upućuje na to da možda neko drugi može više da učini za njegovo dobro od njega samog. Tako da su se ljudi oduvek prepuštali vođstvu boljih, starijih i iskusnijih od sebe. Otuda je prvo vođstvo, ono što nazivamo harizmatskim vođstvom, prepuštanje predvodništva onom koji je mudriji. Zato se danas kaže „rukovodilac”, ljudi su nekada bili vođeni kroz bespuća. Problem sa harizmatskim vođama zasniva se na povremenim čudima, ali ona nisu stalno moguća, a nisu ni dovoljna. Već u antičko doba formira se taj pojam aristokratije, vladavine najboljih. Pojava eugenike, kasnije, nastavlja vladanje preko potomstva, što donosi Dušana Silnog i Uroša Nejakog, i mnogo sličnih primera. Težeći dobru, narod nije hteo da trpi iluziju najvećeg dobra, i zato su mnogi prestoli bili okrvavljeni. Onda su dva kriterijuma stavljena ispred prirodnih: imanje vlasti i materijalnog bogatstva, što je aristokratiju dovelo u istorijsku situaciju da bude zamenjena elitom, u građanskom smislu. Srećom, danas imamo elite u različitim oblastima, to su najbolji koje drugi prepoznaju. Danas izučavamo ono što smatramo aristokratijom duha – istakao je prof. dr Dragan Simeunović.

Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji, zapazio je da monografija Saše Jašina nije samo kulturni događaj već i čin vraćanja duga našoj istoriji, našim precima i našem zajedničkom pamćenju, i da na istraživački i dokumentovan način prikazuje nastanak i evoluciju srpske plemićke elite od srednjeg veka do početka 20. veka. Obuhvata podatke o više od 200 srpskih porodica, koje su svojim ugledom, radom i doprinosom ostavile trajan trag u istoriji ovih prostora, gde i danas žive i stvaraju njihovi potomci.

– Ovo kapitalno delo svedoči o tome da su Srbi sa prostora današnje Rumunije bili deo šireg evropskog kulturnog i duhovnog prostora, ljudi od obrazovanja, časti i službe za opšte dobro. Ono nas podseća na to da je u temeljima našeg bića duboko ukorenjena svest o pripadnosti kulturi i istorijskoj odgovornosti. Kao predsednik Saveza Srba u Rumuniji posebno želim da istaknem da naš savez već decenijama ima nezamenljivu ulogu u očuvanju nacionalnog identiteta Srba sa prostora Rumunije, u očuvanju našeg jezika, pisma, vere, tradicije i kulturnih vrednosti. Upravo sa istraživačima i stvaraocima kao što je Saša Jašin, Savez Srba u Rumuniji nastavlja svoju misiju da bude čuvar onoga što nas je održalo kroz vekove, da i savremenom vremenu neguje sećanje na one koji su nam ostavili putokaze– rekao je Krstić.

Autor Saša Jašin objasnio je da srpska zajednica u Rumuniji baštini tradicionalne srpske vrednosti i zalaže se za očuvanje istorijskog nasleđa, duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta, pri čemu je od presudnog značaja memorijalistika, koja se transponuje u beleženju naše istorijske prošlosti na celom jezičkom i kulturnom prostoru, na kojem žive Srbi. Na teritoriji današnje Rumunije posebno je istaknut značaj srpske aristokratije, kao jednog od najstarijeg i tradicionalnog staleža srpskog naroda.  

– Plemstvo je očuvalo jedinstvo Srba u najvećim iskušenjima naše duge i burne istorije. Od vremena Nemanjića, Svetog Save i bogokrunisanih naših kraljeva i careva, preko poluvekovnog ropstva pod Turcima i stvaranja modernih država, srpski plemićki stalež, kao sastavni deo srpskog etničkog korpusa imao je odlučujuću ulogu u očuvanju ovih vrednosti, za očuvanje Kosovskog zaveta i nacionalne svesti. U izobilju narodnih pesama, njihova prisutnost postala je epopeja hrabrosti, požrtvovanja i večne odanosti ideji slobode i ponovnog uspostavljanja srpske državnosti. To je Brankoviće, plahovite Jakšiće, vojvode Miloša Belmuževića i Nikolu Crepovića, kasnije slavne Tekelije, erdeljske Brankoviće i porodicu Rac, navelo navelo da sa sabljom u ruci srpskom narodu osiguraju zasluženo mesto u elitnom društvu svoga vremena – istakao je Saša Jašin.