Zasviraj, pa zadeni

„Dnevnik” ima svoj uobičajeni redosled: političke i ekonomske aktuelnosti, zatim kraće reportaže, slede kultura, sport, zanimljivosti iz sveta, pa vremenska prognoza... Odnedavno se učestano, s izgledima da postane redovna, u ovaj niz uvrstila i rubrika o samoj Radio-televiziji Srbije. To su najčešće brojke o rekordnoj gledanosti pojedinih njenih emisija i saopštavanje gledaocima, statistikom, da su prethodnog dana najviše svog televizijskog vremena proveli baš uz večernje vesti, igrane serije i sportske prenose RTS-a.

Nema mogućnosti da se nekim piplmetrom ili sličnim uređajem za merenje TV afiniteta publike utvrdi kako ona gleda na ovakvu upotrebu „Dnevnika” za samohvalu RTS-a. S obzirom na to koliko ona postaje napadna, i zapravo u funkciji neprestane, žustre borbe s komercijalnim televizijama, odnosno s TV Pink kao glavnim konkurentom, može se pretpostaviti da već pomalo nervira. Reklama na programu ionako je previše.

Doba je vladajućeg marketinga u kome se svako trudi da svoju robu prikaže što lepšom i što korisnijom, ali i selfmarketinga gde svako nastoji da sebe predstavi što boljim i što privlačnijim. Zakonitosti ponude i tražnje treba privlačiti na svoju stranu, pa to rade fabrike, banke, restorani, banje... Što ne bi i televizije? Kad pojedini ministri, premijer, predsednik države vole da pred kamerama ističu lične zasluge, povodom nabavke gasa, recimo, uspeha u učinku koji su inače predizborno obećavali i poslova zbog kojih su i izabrani, što to ne bi smeo i RTS?

Naivno je danas pozivati se na onu narodnu: „Ko se hvali, sam se kvari”. Ali, narod je rekao i ovo: „Zasviraj, pa za pojas zadeni”. Stoga bi u korišćenju sopstvenog programa za samoreklamiranje, mimo uobičajenih najava i reklamnih blokova, RTS morao da sačuva razumnu meru opreza i zadršku prema zloupotrebi mesta i vremena koje narod plaća.

Javnom RTV servisu Srbije pretplata pristiže upravo da bi pravio privlačan, obiman, raznovrstan i valjan program, prema potrebama različitih uzrasta, prema očekivanjima raznih ukusa, informativan, zabavan, podsticajan za saznavanje i učenje, otvoren za nauku i umetnost... Da li RTS sebe doživljava u takvom totalitetu? Sudeći po sadržaju pohvale s kojom izlazi u javnost, RTS se ponosi jedino onim što se najviše gleda i time pristaje na besomučnu trku za visokim rejtingom kao jedinim smislom TV postojanja. Nema, naravno, mnogo smisla ni obrnuto – praviti program koji malo ko hoće da gleda. Ali, zar aduti nisu „Pustolov” i „Muzički tobogan”, „Stepenište” i „Zdravo, Evropo”, „Slagalica” i „Visoki napon”, „Živeti kao sav normalan svet” i „Balkanskom ulicom”, „Kvadratura kruga” i „Sasvim prirodno”, „Subotom uveče” i „Leti, leti, pesmo moja mila”, „Beokult” i „Metropolis”, „Ključ” i „Da. Možda. Ne”, „Žikina šarenica” i „48 sati svadba”... i još pokoji naslov?

Za samopoštovanje medija opasno je, a za Javni servis nedopustivo, svoditi svrhu svoje delatnosti samo na besprizivno „osvajanje tržišta” i sticanje najšire moguće popularnosti.