Bod bi sada bio velik kao kuća

Hrabrost je jedna od osobina karaktera koja odvaja one koji su spremni na sve, od onih koji se ipak ne bi tako lako odlučili na neki čin. Jer, onaj ko nije dovoljno hrabar da rizikuje neće postići ništa u svom životu. Tako je i sa našim fudbalerima. U ove četiri i po godine Stojkovićeve vladavine na klupi državnog fudbalskog tima, koja je započeta još u martu 2021. godine, kroz reprezentaciju je prodefilovalo više od pedeset fudbalera. Za vreme Piksijevog mandata koji je prestao one večeri kada je Srbija doživela poraz u Leskovcu od Albanije, naši najbolji fudbaleri učestvovali su na dva velika takmičenja. Na Mundijalu u Kataru, čime je nastavljena tradicija učestvovanja na najvećim fudbalskim takmičenjima. A posle skoro četvrt veka Srbija se vratila u najbolje evropsko društvo u Nemačkoj. U međuvremenu, ostvaren je još jedan sjajan rezultat - plasman u A diviziju Lige nacija. Ipak, čini se da je bolan poraz od direktnog konkurenta za baraž definitivno “trasirao put” Draganu Stojkoviću ka izlaznim vratima. Ako nam je za utehu, na kraju smo uspeli da “istrpimo” jednog čoveka četiri i po godine i naravno on neke ljude koji su mu već od prvog dana opasno “stezali obruč” oko vrata...

Šta dalje posle oktobarskih iskušenja? U kom pravcu treba gledati, da li prema Engleskoj, gde nam još jedino preostaje šansa, ili ovaj fudbalski brod potpuno okrenuti, sa dabome novom kormilarom, koji će, zvanično, na novu dužnost stupiti tek početkom iduće godine. Još pre nego što će Ištvan Kovač odsvirati kraj jedne tužne fudbalske večeri u Leskovcu, brže bolje čaršija je počela da se bavi ko će biti novi Stojkovićev naslednik. O njegovom nasledniku naravno neće odlučivati Stručni odbore FSS, već predsednik Dragan Džajić i Branko Radujko. 

Ova sadašnja reprezentacija kao da nema pravi fizionomiju. Izostanak prave desetke, nekoga ko će poput Dušana Tadića, uspešno povezivati sve linije u timu, čini se da je i dalje gorući problem. To se videlo i protiv Albanije, gde su prte svih Vlahović i Mitrović bili uskraćeni novih golova. Zašto Dušan Vlahović, igrač koji danas jedini može da napravi ozbiljnu prevagu na terenu nije shvaćen bolje od svojih saigrača pa i trenera? Umesto da u Andori posle sjajnog vodećeg gola dobije priliku da izvede kazneni udarac tako i sebi a i ekipi podigne samopouzdanje pred novembarska iskušenja, neko je doneo odluku da penal ponovo izvodi Aleksandar Mitrović, koji je u dosadašnjoj reprezentativnoj karijeri zahvaljujući ovakvim prilikama rušio rekorde. Mitrović je na zalasku reprezentativne karijere, hijerarhija u ekipi takođe mora da se poštuje i postoji. Ali, njegovo vreme polako prolazi, više se ne živi od stare slave, pa zato ova današnja ekipa treba da bude potpuno okrenuta ka jednom igraču - Dušanu Vlahoviću! Jer igrati u Kataru ili u Italiji zapravo nije sve jedno. Da napadač Juventusa u narednim godinama bude naš glavni kormilar sa devetkom na leđima. Dabome i kapitenskom trakom na ruci, jer na taj način, naš centarfor bi još više radio za ekipu. Zapravo, Vlahović je rođeni lider!

Kada se sutra bude sastajao Izvršni odbor najpre će uslediti analiza dosadašnjeg opusa Dragana Stojkovića. Zatim bi narednih dana trebalo da se obave razgovori sa kandidatima. Džajić, kao odgovoran fudbalski čovek i Radujko kao neko ko sledi predsednikovu politiku od prvog dana nadamo se da će izabrati najbolje moguće rešenje. Nikako nametnuto ili iznuđeno rešenje, jer bi time i sebi naudili. Ako smo pre četiri i po godine tvrdili da je atmosfera u timu loša, kao i čitavo okruženje oko državnog tima, činilo se posle kratkog bljeska da smo ponovo na dobrom putu. Ali, ovde kod nas, kao da ne može bez problema, koje uistinu sami stvaramo. Niko drugi, niko treći. Istina je da Dragan Stojković od starta nije bio “po volji” nekih ljudi. Piksi se trudio koliko je mogao da ignoriše sve probleme, ali, kao da ih je nagomilavao iz ciklusa u ciklus, da bi na kraju “pukao kao balon”.

Tek sada se vidi koliko znači jedan bod. Da smo u Leskovcu bili samo malo pametniji, da nije bilo onog nesrećnog gola u nadoknadi prvog poluvremena, sada bi ova priča išla u nekom drugom pravcu. Srbija bi razmišljala o baražu, o budućim rivalima koji će je stajati na putu ka svetskom prvenstvu. Ovako, moramo da pobedimo Englesku, koja je do sada nezaustavljiva. Ekipu koja u ovim kvalifikacijama nije primila gol, jer će poslednja utakmica sa Letonijom biti svakako lak zadatak. Naravno, male su šanse za tako nešto, ali, ljudski je nadati se fudbalskom čudu. U okrilje tima vratiće se štoper Nikola Milenković. Ako smo u ne tako dalekoj prošlosti najveći problem imali sa odbranom, sa lako primljenim golovima, kao što je i ovaj nesrećni u Leskovcu, onda sada možemo da kažemo da smo možda taj problem donekle rešili. Imamo odlične golmane, odbranu (Pavlović, Milenković, Veljković i mladi Milosavljević) i napadača svetske klase poput Vlahovića, jasno je da nas danas tišti neki drugi problem. A to je vezni red. Zašto su recimo Hrvati neprikosnoveni godinama ne samo na ovim prostorima već i šire jer imaju Luku Modrića, koji i sa punih četrdeset godina neprikosnoveno vlada fudbalskim terenom. U međuvremenu su mu pripremili naslednika Petra Sučića, koga je za 14 miliona Inter platio Dinamu. A da ne pominjemo Kovačića majstora fudbala u Mančester sitiju. Koga danas Srbija ima u nekom velikom evropskom klubu osim Dušana Vlahovića u Juventusu i Pavlovića u Milanu? A naše komšije imaju trenere u Juventusu ( Igor Tudor), Dortmundu (Niko Kovač), Atalanti (Ivan Jurić). A gde to imamo mi trenera u nekom velikom evropskom klubu? 

Pre ovih utakmica sa Albanijom i Andorom, jedan visoki fudbalski stručnjak koji je trenutno bez posla, kakav apsurd, a čovek je dokazani fudbalski trener najviše klase, rekao mi je da će Vladan Milojević zameniti Dragana Stojkovića a da na klupu Crvene zvezde dolazi Aleksandar Kolarov!? Dakle, ovde se unapred sve zna. Milojević je neko ko ide korak po korak u svojoj karijeri. Možda je ovo trenutak za novi iskorak u trenerskom poslu. Ali, i njegov prethodnik Dejan Stanković je neko ko bi itekako dobro došao u ovom trenutku, međutim, čini se da mu bar za sada prija klupa moskovskog Spartaka. Stanković  je veliko igračko ime kao Dragan Stojković. Struka nam je nikad slabija, otuda i ne čudi što se u našoj fudbalskoj ligi kao na vrtešci smenjuju treneri. Valjda nam je takav karakter, da sami sve pokvarimo…

Iako je ovaj trenutak težak, možda i najteži, naši igrači moraju da znaju da ne smeju nikada da odustanu, jer uvek u sportu i fudbalu postoji vreme i mesto kada će se plima promeniti. Zato, neka fudbaleri samo misle na dobro, pa će im se dobro i vratiti. Pobeda je najslađa, kada već okusite poraz…

Stanković i Milosavljević prava otkrovenja

Aleksandar Stanković igrač Klub Briža i Veljko Milosavljević fudbaler Bornmuta kupili su kartu za novo okupljanje. Obojica su dokazali da na njih novi selektor može da računa u punom kapacitetu. Posebno se istakao mladi Stanković, jedno prijatno osveženje i potvrda da se svaki pošten rad i profesionalni odnos na kraju isplate.