Molitveno otpočeo Otvoreni dan 2. centra za obuku u kasarni „Vojvoda Živojin Mišić"

Na praznik Svetog Andreja Jurodivog, koji se smisleno i molitveno nadovezuje na Pokrov Presvete Bogorodice, u valjevskoj kasarni „Vojvoda Živojin Mišić” molitveno je otpočeo Otvoreni dan 2. centra za obuku, tradicionalna svečanost ustanovljena u čast oslobođenja Valjeva 1918. godine, koje su izvojevale snage pod komandom slavnog Vojvode Stepe Stepanovića.

Otvoreni dan u ovom vojnom objektu okuplja pripadnike Vojske Srbije, ali i brojne drage goste, s ciljem da im predstavi rad jedinice i tehniku i naoružanje kojima ona raspolaže.

Episkop valjevski Isihije je služio svetu arhijerejsku liturgiju na platou kasarne, uz sasluživanje sveštenoslužitelja iz Valjeva i molitveno prisustvo oficira, vojnika i građana.

Kako je navedeno u saopštenju Eparhije valjevske, u prazničnoj propovedi, vladika Isihije je upoznao sabrane sa ličnošću Svetog Andreja, nosioca jednog od najsmelijih hrišćanskih podviga jurodivosti, kome se daleke 911. godine javila Presveta Bogorodica kao zaštitnica svih koji joj se mole. Naveo je da se danas obeležavaju Sveti Kiprijan i Justina, za Hrista postradali u 3. veku. Današnji jevanđeljski odlomak (Lk 6, 46. 49) donosi obraćanje Gospoda Hrista onima koji Ga slušaju, što se odnosi i na nas danas, u kome se nalazi blagi prekor: Zašto me zovete Gospode, a ne činite što vam govorim? Naime, pojasnio je vladika Isihije, ako slušamo Boga, važno je da slušamo ozbiljno i ono što čujemo da sprovodimo u svom životu.

“Gospod nije dao nama spisak jasnih pravila da njih se držimo i sve smo ispunili, nego je život čoveka mnogo tajanstveniji. Zato je potrebno mnogo čitati reči Gospodnje, Sveto pismo i udubljivati se u to i povezivati sa svojim životom. Ako „zidamo kuću na kamenu“, izgrađujemo odnos sa bližnjima na kamenu koji je Hristos, to što činimo ima trajnost i smisao, to ostaje. Ako to isto činimo, a ne činimo od srca, onda ono nema čvrstu vrednost, dobijemo nepoštovanje od svog bližnjeg”, pouka je valjevskog arhipastira o iskrenosti odnosa koju čovek treba da neguje u odnosu sa Bogom i bližnjima, a primeri tome jesu danas proslavljani antiohijski stradalnici za Hrista Gospoda, Sveti Kiprijan (nekada vrač) i Sveta Justina, predana hrišćanka, koja je svojim molitvama odolevala vradžbinama i od njih spasila svoj grad, a potom obratila Kiprijana u pravu veru i zajedno sa njim od neznabožaca postradala.

U kontekstu života hrišćanina današnjice, napomenuo je vladika Isihije, imati na sebi sakrament krštenja ne znači biti na „kamenu veru“. Naime, objasnio je on, može se ispunjavati blagoslov dobijen od Crkve, a da se to ne radi iz srca. Zato, čitavog života moramo da se trudimo da sve što saznamo, primenjujemo u praksi. Za to su od velike pomoći knjige Svetog vladike Nikolaja, kome je posvećena kapela u valjevskoj kasarni, kao i primeri svetitelja čija su imena za današnji dan upisana u kalendar svetih SPC.

Na kraju liturgije, vladika je čestitao dan jedinice i dan pobede srpske vojske, koja je 1918. ponosno ušla u grad, poželevši komandantu kasarne pukovniku Nikoli Fatiću, njegovim saradnicima i svim vojnicima da slavu tih junaka i danas pronose. U pratnji domaćina, obišao je prostorije kasarne i razgledao izložbene postavke. Pored 2. centra za obuku, u svečanosti su učestvovali i Crveni krst i vatrogasno-spasilački bataljon.