Vojni rok između tradicije i realnosti

Kada je 2011. godine ukinuto obavezno služenje vojnog roka, to je predstavljeno kao simbol modernizacije i korak ka evropskim standardima. Profesionalna vojska trebalo je da bude manja, efikasnija i spremna za savremene izazove. Danas, međutim, s vremenske distance, jasno je da je taj potez imao i neželjene posledice, ne samo po sistem odbrane, već i po društvenu svest građana Srbije. Ukidanje vojnog roka bilo je politički popularno i vladajuća stranka je to iz tih razloga učinila ne razmišljajući o štetnosti takve odluke i posledicama koje će proizvesti po Srbiju. Javnost, zasićena ratovima devedesetih, dočekala ga je s olakšanjem. No, tada je malo ko razmišljao o dugoročnim efektima. Profesionalna vojska, iako stručnija, suočila se s hroničnim nedostatkom ljudstva, padom interesovanja za vojni poziv i slabljenjem rezerve, koja je nekada činila osnovu nacionalne odbrane. U praksi, Srbija ima vojsku spremnu za mirovne misije, ali ne i za masovnu odbranu zemlje. U mirnodopskim uslovima to deluje racionalno, ali u svetu novih bezbednosnih pretnji takav sistem pokazuje svoja ograničenja i slabosti.

Ukidanjem obaveznog vojnog roka nestala je i jedna vrsta društvene škole. Vojna služba, koliko god teška i zahtevna bila, imala je ulogu u formiranju karaktera, discipline i osećaja pripadnosti zajednici. Današnji mladi više nemaju dodir sa tim iskustvom. To nije samo pitanje odbrane već i pitanje identiteta i toga koliko smo kao društvo spremni da podnesemo ličnu obavezu u ime zajedničkog dobra. Sociolozi s pravom upozoravaju da je vojni rok i simbol jednakosti, u vojsci su brisane razlike između bogatih i siromašnih, gradskih i seoskih mladića. Ukidanjem te institucije, izgubili smo i taj aspekt zajedničkog iskustva.

Poslednjih godina raste podrška ideji o ponovnom vraćanju obaveznog vojnog roka, makar i u skraćenom trajanju. Javnost traži povratak osećanja sigurnosti i reda, dok političari o tome govore oprezno, svesni da takva odluka može uticati na rejting stranke i rezultate na izborima. Predlozi o tromesečnoj obuci predstavljaju pokušaj da se pomiri tradicija sa stvarnim kadrovskim potrebama mirnodopske i ratne vojske. Povratak obaveznog vojnog roka ne znači povratak u prošlost jer pitanje vojnog roka nije stvar nostalgije već stvar potrebe i razuma. Istorija pokazuje da nacija koja zaboravi da se brani, zaboravlja i da postoji.

Dragan Paskaš,

general u penziji, Beograd