ŠOS nije zamena za UN

Nedavne kineske diplomatske aktivnosti visokog profila, uključujući samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u severnokineskoj, 13-milionskoj metropoli Tjencinu, i Paradu pobede u Pekingu, odvijale su se u nemirnim vremenima. Oba događaja pokazala su da su međunarodnoj zajednici, radi okončanja dalje fragmentacije, hitno potrebni novi pristupi upravljanju. 
Posle 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, multilateralni sistem posrće. Ujedinjene nacije, nekada simbol posleratnog mira i saradnje, sve više potiskuju jednostrane akcije i trgovinski ratovi. Globalni Jug i Istok – uglavnom zemlje u razvoju, koje čine oko 85 odsto svetskog stanovništva – marginalizovani su u procesu donošenja odluka. 
ŠOS, sa 10 članica, dva posmatrača i 15 država partnera, jeste najveća regionalna organizacija na svetu. Osnovana je 2001, kada su se Tadžikistan, Kazahstan, Kirgizija i Uzbekistan pridružili NR Kini i Rusiji. Kasnije su u ŠOS ušli Indija, Pakistan, Iran i Belorusija. 
U početku je zadatak ŠOS-a bio borba protiv „tri ne” – ekstremizma, verskog fanatizma i separatizma – kao i protiv transnacionalnog kriminala, poput trgovine drogom. Sada je opseg nadležnosti ŠOS-a proširen na energetiku i trgovinu, a potom i na političko usklađivanje. 
Stanovništvo ŠOS-a čini oko 46 odsto svetske populacije. Po prostranstvu, zemlje ŠOS-a zauzimaju oko 24 odsto ukupne površine planete i oko 65 odsto teritorije megakontinenta Evroazije. Nominalni zbirni bruto domaći proizvod (BDP) članica ŠOS-a iznosi oko 26,8 biliona dolara – približno 24 odsto globalnog BDP-a. 
Samit ŠOS-a u Tjencinu bio je najveći u istoriji organizacije i istakao je njenu rastuću ulogu kao foruma za stabilnost, dijalog i razvoj u Evroaziji. Okupio je vodeće zvaničnike iz više od 20 zemalja Azije, Evrope i Afrike, koji su produktivno razgovarali o trgovini, bezbednosti, tehnologiji i diplomatskoj saradnji. 
Samit je bio i značajan diplomatski trijumf za alternativni glas stabilnosti u globalnom upravljanju. U tom duhu domaćin, predsednik NR Kine Si Đinping, izneo je, između ostalog, predloge za nove mehanizme saradnje – poput osnivanja Razvojne banke ŠOS-a – te Globalnu inicijativu za upravljanje. 
Prema Siju, banka bi se oduprla „hegemoniji američkog dolara” kako bi pomogla Kini i partnerima da onemoguće finansijske sankcije iz SAD. Ključne članice ŠOS-a, posebno Iran i Rusija, suočavaju se sa zajedničkim zapadnim sankcijama. Kini i Indiji iz Vašingtona prete sekundarne sankcije i kaznene dažbine zbog trgovine s Moskvom. 
Zalaganje predsednika Sija za globalno upravljanje najnovije je među njegovim predlozima, koji uključuju globalne inicijative „Pojas i put”, za razvoj, za bezbednost i za globalnu civilizaciju. Nova inicijativa postavlja pet smernica: suverena jednakost, posvećenost vladavini međunarodnog prava, podrška multilateralizmu u okviru sistema UN, razvoj usmeren na interese ljudi i saradnja radi konkretnih akcija. 
U Pekingu smatraju da je najnovija inicijativa pravi lek za boljke savremenog globalnog sistema, u kojem pojedine države podižu carine i podrivaju globalne institucije. ŠOS oličava tih pet principa i predstavlja platformu za saradnju zemalja s različitim kulturama, ideologijama i političkim sistemima. 
Na samitu su digitalna saradnja i prelazak na „zelenu” ekonomiju stavljeni u prvi plan. Širom ŠOS-a, lokalni predvodnici u finansijskoj tehnologiji i e-trgovini menjaju ekonomije, dok Kina pruža infrastrukturu, obuku i tehnološku stručnost. 
Otuda su se države članice obavezale da će proširiti obim stipendija, naučnih razmena i zajedničkih istraživačkih programa, ulažući u ljudski kapital potreban za sledeću fazu razvoja. 
ŠOS, međutim, nije samo ekonomija. Značajno prisustvo indijskog premijera Narendre Modija na samitu bilo je signal za ponovno oživljavanje kinesko-indijskih odnosa posle višegodišnjih graničnih tenzija. Iako stari sporovi traju, obe sile izrazile su posvećenost povećanju saradnje i angažovanja.
U Tjencinu su, takođe, lideri Indije i Pakistana sedeli za istim stolom – retka prilika, s obzirom na istorijske zategnutosti u Južnoj Aziji. Opet, u Pekingu je paradi povodom završetka Drugog svetskog rata prisustvovao i predsednik Nacionalne skupštine Južne Koreje Vu Von Sik, koji je, navodno, vodio kratak razgovor sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, ističući pomirljiv ton događaja. 
U Pekingu su predsednika Sija pratili gosti, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina i Kima. Njihovo zajedničko pojavljivanje mnogi smatraju simboličnom protivtežom uticaju Sjedinjenih Američkih Država u regionu. 
Ipak, u Pekingu ističu da je, uprkos fanfarama, glavna ideja parade bila odvraćanje, a ne agresija. U Sijevom govoru odavanje počasti višemilionskim kineskim žrtvama bilo je u skladu sa uveravanjima da je vojna modernizacija NR Kine usmerena na osiguranje bezbednosti, a ne na osvajanja. 
Činjenica da su gotovo sve susedne azijske države bile predstavljene na paradi u Pekingu ukazuje na ciljane napore da, uprkos poteškoćama, region bude obuhvaćen. Za Kinu je uzajamno delovanje s Indijom, Vijetnamom i drugim zemljama Udruženja zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) i znak poverenja i praktičan korak u rešavanju sporova. 
To je pragmatičan pristup koji povezuje nacionalnu obnovu s razvojem konstruktivnih partnerstava. Sve više, ova kombinacija zaštite osnovnih interesa i delovanja s drugima postaje obeležje kineske spoljne politike. 
Neki analitičari u Pekingu to tumače kao deo šire diplomatske strategije NR Kine: odlučnost da se zaštiti sopstvena bezbednost, uz istovremeno stvaranje mreže partnerstava koja mogu stabilizovati situaciju u regionu. 
Slično tome, ŠOS je forum na kojem se mogu voditi diskusije o Ukrajini, Gazi i drugim sukobima bez ideoloških razlika koje često parališu druge organizacije. Sposobnost ŠOS-a da ujedini različite aktere postaje važna protivteža polarizaciji koja dominira globalnim poslovima. 
ŠOS, međutim, nije zamena za UN i ne teži tome. Ipak, kako su UN umnogome paralisane, sve važniju ulogu u održavanju svetskog poretka igra regionalni multilateralizam. Zajedno s BRIKS-om, koji je proširio svoje prisustvo u Africi i Latinskoj Americi, ŠOS pokazuje kako se Globalna većina može organizovati, izraziti svoje interese i oformiti institucije. 
Ove organizacije ne odbacuju sistem; naprotiv, jačaju principe Povelje UN kroz praktične inicijative. NR Kina, kao druga – po nekim merilima i najveća – ekonomija na svetu, ima odgovornost i resurse da podrži multilateralne napore. Snižavanjem tarifa, finansiranjem infrastrukture, deljenjem tehnologije i uspostavljanjem dijaloga, nastoji da gradi poverenje u međunarodnoj zajednici. 
Jedna od lekcija iz Tjencina jeste da postoje alternative. Čak i u doba fragmentacije, mogući su modeli saradnje. 
Proširujući svoju misiju, stvarajući institucije i tražeći uključenost, ŠOS pokazuje kako može postati stub multipolarne stabilnosti. ŠOS i BRIKS pružaju praktična sredstva za prevazilaženje turbulencija. To je dobro i za više od tri milijarde stanovnika država članica i za širu međunarodnu zajednicu.

*Novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista