Kurti naseljava Albance i posle izbornog poraza

Kosovska Mitrovica – Dok centralna izborna komisija (CIK) u Prištini i dalje broji rezultate prošlonedeljnih redovnih lokalnih izbora, na kojima je Srpska lista čak i od albanskih političara i javnog mnjenja proglašena pobednikom, uz procentualno najveću izlaznost u srpskim sredinama i apsolutni trijumf u devet opština, još uvek je nepoznato kada će se znati konačni rezultati za odbornike u svim lokalnim skupštinama na KiM.

Ono što je poznato jeste da je Srpskoj listi preostala borba u drugom krugu 9. novembra u desetoj opštini gde naš narod čini većinu, a premijer privremenih prištinskih institucija u tehničkom mandatu Albin Kurti pobedio je tek u četiri lokalne samouprave u prvom krugu. I pri tome je u južnoj Mitrovici za „dlaku” izbegao politički sunovrat i ušao u drugi krug, a glavni konkurent kandidatu njegovog pokreta „Samoopredeljenja” iz redova opozicije je predstavnik Demokratske partije Kosova (DPK), koju je do odlaska u Hag vodio Hašim Tači.

Sve to dovodi u pitanje izglede Kurtija, koji je mimo svih zakona, pa čak i prištinskih, od strane tzv. kosovske predsednice Vjose Osmani, proglašen za mandatara, da formira novu vladajuću većinu u skupštini privremenih institucija u Prištini. Očigledno da ovo nije bila izborna godina za Kurtija, koji je na sve načine, a posebno udarom na sever Kosmeta, pokušao da animira svoje sunarodnike, ali su mu oni i na februarskim parlamentarnim izborima dali oko 100.000 glasova manje nego prošli put. I sada su mu jasno stavili do znanja da to što je pokušao da okupira sever Kosmeta nije dovoljan „adut”, u vremenu kada zbog jako loše ekonomske situacije sve više Albanaca napušta Kosovo i odlazi put Zapada.

Stavili su mu jasno do znanja da primat nisu četiri opštine na severu u koje je uselio svoje nelegitimne „gradonačelnike” 2023. nakon izbora koje su Srbi bojkotovali, ali i pošto su u novembru 2022. zbog terora Kurtija Srbi sa severa na lokalnom i na centralnom nivou napustili sve kosovske institucije. Ono što političku javnost u pokrajini ovih dana zanima, ali posebno albansku, jeste da li će se formirati nova vlada u Prištini, kako je mnogi nazivaju „Kurti 3”, iako je od februarskih izbora prošlo osam meseci. Pitanje je šta će uraditi tzv. ustavni sud kojem je Srpska lista podnela žalbu na odluku da se Nenad Rašić izabere za potpredsednika skupštine, mimo svih zakona, jer to mesto pripada kandidatu Srba iz stranke koja osvojila najveći broj glasova. A pitanje je kada bi sud na žalbu mogao da odgovori, jer rok za odgovor ne postoji. Kao što je pitanje da li će se pridržavati zakona ili će pod pritiskom Kurtija pronaći „rupe u zakonu”.

Ukoliko se žalba prihvati, Kosovo i Metohija idu na nove izbore, ali i ukoliko je sud odbije, čini se, po izjavama albanskih analitičara da ni Kurti neće uspeti da nakupi nekakvu natpolovičnu većinu i da u decembru formira novu vladu. U slučaju novih, ovog puta vanrednih izbora, lider esktremističkog „Samoopredeljenja” će po svoj prilici i ocenama brojnih analitičara, i tu doživeti kolaps, kao 9. februara na prethodnim parlamentarnim, i 12. oktobra na redovnim lokalnim izborima.

I, dok se Kurtijeve političke zavrzlame iz dana u dan menjaju i dopunjuju, on poput očajnika poseže za starim „receptom”, a to su najbrutalnije provokacije i pretnje uperene protiv Srba. Prekjuče je glavna vest bila „greška” tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) nakon što su njihovi pripadnici sa više vozila upali u severnu Kosovsku Mitrovicu. Iako su još istog dana i KBS, ali i tzv. kosovska policija, a potom i Kfor isticali da je „konvoj KBS zalutao u severnu Mitrovicu”, to se ne čini previše realnim. U pitanju je tzv. vojska Kosova kojoj uz sve savremene sisteme navođenja teško da je moglo da se desi da promaši ulaz sa magistralnog puta iz pravca Prištine ka južnoj Kosovskoj Mitrovici, odnosno kasarni koja se nalazi na obodu južnog dela grada, gde je do rata bila stacionirana Vojska Jugoslavije.

Ako su pak tvrdnje da je u pitanju „greška” istina, postavlja se pitanje poseduju li pripadnici KBS-a minimalne standarde profesionalizma, neophodne za jednu oružanu formaciju. Ispostavilo se da su s južne strane duboko zagazili u severni deo Kosovske Mitrovice, pa je čak konvoj od dva kamiona i četiri hamera stigao do izlaza iz grada, gde su ih „zaustavili pripadnici kosovske policije i uz njihovu pratnju ih vratili na pravu lokaciju”.

Albanski politički analitičari su saglasni da je dolazak KBS u severnu Kosovsku Mitrovicu, koji bez odobrenja komandanta Kfora ne sme da kroči u severne opštine, „Kurtijeva instrumentalizacija pred izbore”, aludirajući na nove parlamentarne, gde pokušava da na sve načine pridobije albansko glasačko telo. U toku jučerašnjeg dana moglo se čuti i to da je Kurti ovim „isprobavao puls Srba”, a bez sankcije Kfora.

Ni tu nije kraj nizu eskalatornih koraka, koji sada izgledaju kao osvetničke mere posle izbornog debakla. Nakon što je uzurpirao više stotina hektara što privatne, što opštinske zemlje i na njima instalirao oružane baze, sada je odlazeća, inače nelegitimna „skupština opštine” Severne Mitrovice donela odluku o „prenameni 16.465 kvadratnih metara zemljišta” u multietničkom selu Suvi Do. Kako je rečeno nakon vanredne sednice odlazećih odbornika i čelne nelegitimne garniture, prenamenjeno je 17 parcela čiji su vlasnici Albanci i Bošnjaci. Ovim činom, smatraju Srbi, meštani Suvog Dola, Kurti želi da promeni etničku strukturu sela, da naseli Albance, i da Srbe stavi u „geto”, kako bi bili primorani da pod terorom novopridošlih Albanaca isele.

Inače, u ovom selu je u više navrata dolazilo do napada ne samo na Srbe koji ovde žive, već su na ambulanti i školi koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije razbijani prozori, a na zidovima ispisani grafiti „UČK”. Čak je i novosagrađena crkva bila na meti vandala, koji nikada nisu pronađeni. Inače, albanske strukture južnog dela grada odavno su se nameračile na selo Suvi Do, ističući da po „katastru” ovo selo pripada južnoj Mitrovici, što nikada u istoriji ovog sela ono južnoj strani nije pripadalo.

Ali, i pored toga što donose odluke, odnosno albanski „gradonačelnici” posebno u severnoj Kosovskoj Mitrovici pokušavaju da ugrabe dok su na „vlasti”, ipak je evidentna njihova zabrinutost koju javno i ne kriju, a juče se pojavila informacija u albanskim medijima gde se navodi da će „srpske strukture, odnosno Srpska lista na čelu sa gradonačelnicima pokušati da povrati stanje od pre 2023. godine, a sve odluke proglasi ništavnim”. Zato računaju da će tzv. kosovsko ministarstvo za lokalnu samoupravu, ali i ministarstvo finansija stopirati sve odluke lokalne vlasti, koju će činiti Srbi.