Filmsko brojanje do deset

„Jedan od onih dana kada Heme umire” naziv je filma koji je kao kandidat za nagradu Oskar otvorio i zatvorio „Dane turskog filma” u Beogradu. Advokat Murat Firatoglu, ujedno scenarista, reditelj i jedan od glavnih glumaca, ponekad i kamerman, bio je retko idealan sagovornik posle završene projekcije.

– Istina je da bih voleo da osvojim Oskara, ali mi je mnogo važnije da što više ljudi u svetu vidi film koji sam snimao sa decom iz mog sokaka, sa mojom komšijskom porodicom. Da vide priču o Ejupu, koji neumorno radi na berbi paradajza pod vrelim suncem na jugoistoku Turske i suočava se sa ličnim teškim životnim okolnostima, a onda još ne bude plaćen za svoj mukotrpni rad. I o tome kako takav čovek pokušava da problem reši na svoj način, odlazeći po pištolj. Čak ga naizgled ni pogled, u prolazu kroz dvorište, na suprugu koja pere tepih dok se oko nje dečica igraju, ni za tren ne zadrži – kaže glumac.

Ipak, Ejup ne ubija svog poslodavca i ta enigma rađa pitanja. Šta ga je sprečilo, ako ne porodica i deca, da li su mu ipak ostali u podsvesti?

– Tema filma je povratak kući. Poruka je da se, kada padne veče, treba vratiti svome domu. Često vide markesovski apsurd i zaplet u mom delu, ali film je svoj i odraz je neobičnosti svakodnevnice turskog sokaka na jugu – kaže autor kratko, kako inače odgovara na sva pitanja.

Na prošlogodišnjem beogradskom festivalu „Slobodna zona” ovo Firatogluovo ostvarenje dobilo je priznanje za najbolji angažovani film u regionalnoj selekciji „Horizonti Balkana”. Film je nagrađen i na festivalu u Veneciji, a kako je još tada autor rekao, uzor mu je bilo ostvarenje „Tri” Saše Petrovića, iz potpuno drugačije produkcije od one u njegovoj zemlji, što nameće pitanje zašto.

 – Taj vaš film ostavio je na mene veliki utisak. Vidim ga kao neverovatno putovanje glavnog junaka i kao njegovo pokajanje. Sve vreme mi je bilo u glavi dok sam snimao. Moj glavni junak se, hodajući nesvesno preusmerava, hladeći svoj bes. U početku, kada je rešio da ubije, seda na stari motocikl koji se pokvari i onda u odlučnom pešačenju sreće razne ljude i poznanike koji njegov bes stišavaju. Poznajem mnogo radnika u mom kraju blizu granice sa Iranom i Sirijom i dok sam snimao, sve vreme sam razmišljao koji su njihovi motivi i zašto odlaze na težak posao svaki dan. Pokušao sam da prikažem njihov bes u jednoličnom životu u kojem ne vide perspektivu, a ta preovlađujuća crvena boja paradajza na ekranu samo pojačava ovaj efekat – kaže za „Politiku”, dodajući da je kao advokat bio svedok mnogih svađa i da nema goreg osećanja od besa.

Murat Firatoglu rođen je u Sivereku 1983. i ceo život je bio zaljubljen u film, kako tvrdi. Kaže da je još kao dete „proždirao” sve što bi video na di-vi-diju ili nekom piratskom filmskom sajtu, zato što u njegovom rodnom mestu nema ni bioskopa niti filmskih festivala. Ipak, po želji svog oca upisao je studije prava i zato danas radi kao advokat, stalno zaposlen u Istanbulu.

Ipak, i kad se zaposlio, nije prestao da sanja da snimi film, te je pozajmio novac od prijatelja, počeo da piše scenario, a onda i podigao kredit u banci.

– Odlučio sam da uzmem kameru u ruke i film koji sam napravio i odglumio po svojoj meri je za 20 dana bio završen. Ovo je bilo moje filmsko brojanje do 10 čoveka iz mog zavičaja – rekao nam je odlazeći posle jednodnevne posete iz Beograda.