Eliksir mladosti krije se u spoju uma i tela

Gošća „Politikinog” podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bila je Jelena Miladinović Delić, magistar farmacije u Velikoj Britaniji. Farmaciju je završila na čuvenom Kraljevskom koledžu u Londonu, radila je i kao profesor na univerzitetu, ali je odlučila da se više posveti farmaceutskoj praksi, da bi potom fokus preusmerila na kozmetologiju. Osmislila je svoju kozmetičku liniju koju promoviše u svetu, a veoma je aktivna i u britansko-srpskoj medicinskoj dijaspori.

Budući da se dosta pažnje u svetu u poslednje vreme posvećuje dugovečnosti, sve više se govori i o značaju pozitivnog starenja.

– Pozitivno starenje ili zdravo starenje zapravo je pozitivan pristup godinama. Gleda se kako starimo i važno je da imamo cilj da ostanemo u dobrom zdravlju što duži period godina, da znamo kako naši organi funkcionišu, šta nama prija, kakva je naša genska struktura. Ima puno toga što individua može da predupredi svojim ponašanjem, svojim životnim navikama, svojim stavovima, pa ne smemo zaboraviti ni mentalno zdravlje i mentalnu higijenu, koja je izuzetno važna i prepoznata kao faktor za dugovečnost – navodi gošća našeg podkasta.

Nedavno je u javnosti mogao da se čuje delić razgovora između predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga, kada su govorili o tome da će ljudi u budućnosti možda živeti i 150 godina.

– O toj temi se već neko vreme govori i u svetu postoje centri za istraživanje starenja, gde se analizira kako starimo, na koji način, koji biomarkeri su važni za praćenje procesa starenja. Nadam se da će taj produženi životni vek zapravo biti obogaćen zdravljem pre svega, znači da će biti proveden u dobrom zdravlju, a kad je reč o broju godina, to se ne zna... Realno je moguće da će životni vek čoveka biti duži u bliskoj budućnosti. Pojam biološkog starenja nije nužno izjednačen s hronološkim starenjem. Znači, biološko starenje govori kako naše ćelije, naše tkivo i naš organizam u celosti stare, a hronološki je ono koliko imamo godina, odnosno šta „kaže” krštenica. Ljudi su razumeli u svetu medicine i nauke da se ta dva staranja ne poklapaju često. Zato se dešava da za nekoga kažemo: „Pa ti ne izgledaš u skladu sa svojim godinama, izgledaš mnogo mlađe, nikad ti ne bih dala toliko godina.” To je zaista realnost današnjice, da mi imamo taj luksuz da možemo da negujemo kožu, da održavamo svoje dobro zdravlje duži niz godina. I ja mislim da svaki pojedinac treba da radi na tome kako da dobro zdravlje održi. Treba raditi n na prevenciji, koja je bitna grana medicine, ali i da uzmemo odgovornost u svoje ruke. Poruke koje smo čuli od Putina i Sija takođe ukazuju na to s koje strane zapravo dolazi mogućnost istraživanja i ko se zapravo time i bavi. Jedna je profesorka Andrea Mejer, koja radi u Singaporu, na njihovom nacionalnom univerzitetu, koja se detaljno i sistematski bavi pitanjem starenja. Reč je o kliničkim istraživanjima, o upotrebi određenih suplemenata u održavanju dugovečnosti i u održavanju dobrog zdravlja. To nije nimalo jednostavan proces i potrebno je mnogo istraživanja da bismo videli kako to zapravo naš organizam funkcioniše, kako se naše ćelije ponašaju, da li su naše mitohondrije promenile oblik, kako funkcionišu na nivou energije… Budućnost nam donosi životni vek do barem 150 godina. Ono što mogu da kažem kao iskustvo iz Engleske jeste da zaista veliki broj starijih građana slavi stoti rođendan. Taj duži životni vek donosi nam različita iskustva i donosi jednu vrstu mudrosti, zrelosti, pa čak da kažem i nežnosti koju uočavam kod starijih ljudi. Oni imaju razumevajući i nežan odnos i prema sebi i prema drugima i taj odnos prihvatanja sebe i to je nešto što zaista može da se kaže da je privilegija. Ima nešto zaista magično u tom životnom procesu – pojašnjava naša sagovornica.

Eliksir mladosti je za našu gošću spoj uma i tela koji osobi donosi jednu vrstu harmonije, prihvatanja sebe, posmatranja sebe sa jedne tačke zrelosti.

– I eliksir mladosti krije se zapravo u ćeliji. Ćelija je ta koja će vam dati signal. Ja ne znam koliko je to poznato, ali recimo naše ćelije komuniciraju jedna s drugom, naši organi komuniciraju jedan s drugim. To može da se istraži putem biohemijskih mehanizama i određenih testova. Ali, da bismo zadržali zdravu ćeliju, ipak su bitne životne navike. To podrazumeva u kakvim uslovima živimo, koliko spavamo, to je sve recept za dugovečnost, ali i kakvim se mislima hrani naš um, kako se odnosimo prema sebi, da li smo odgovorni, da li realno i objektivno vidimo sebe… – dodaje naša sagovornica.

Gde najčešće grešimo prilikom nege kože?

– Najčešće greške dešavaju se kad osoba ne prepoznaje potrebe svoje kože i onda svašta stavlja na lice. Često žene posežu za nekom kombinacijom ili smešom za koju su čule ili koju im je neko preporučio, ili su negde pročitale. Dešava se da uzmu šaku sode bikarbone i da time trljaju lice jer su dobile preporuku od nekoga da je to za njih dobro, korisno. To svakako nije dobro za kožu i sa takvim kućnim radinostima treba biti oprezan. Čudno je da postoji jedna vrsta odbojnosti prema upotrebi preparata za zaštitu od sunčanja. Neke žene smatraju da su to preparati koji su puni hemije i koji su jako loši za njih i za njihovu kožu i zato nikako neće da ih koriste. Zatim posežu za, recimo, maslinovim uljem ili uljem s dodatkom lavande. Ne shvataju da to ne može biti zaštitni faktor. Maslinovo ulje kao takvo može da doprinese da se stvori lipofilni sloj na koži, ali nikako ne može da pruži zaštitu od sunčevog zračenja, koje je danas mnogo jako. Dešava se da žene govore kako na lice stavljaju isključivo kremu za negu beba. Što se tiče dečjih krema, sigurno je da one pružaju jedan nivo zaštite kože. Ali to je ipak prilagođeno i testirano za potrebe dečje kože, kože beba do tri godine, to je nešto što njima odgovara... Stalno ponavljam da koža prolazi kroz životni proces zajedno s nama i mi moramo da budemo u skladu s realnim vremenom. Možda oni koji stavljaju na lice samo kreme za bebe osećaju neku vrstu nostalgije za prošlim vremenima, kad nije bilo u ponudi toliko krema kao što je recimo danas slučaj – istakla je u podkastu Jelena Miladinović Delić.

Gošća našeg podkasta osvrnula se i na mudre savete naših baka o tome kako treba brinuti o svom telu.

– Mnogo su mudrih saveta imale. Recimo, imale su neke rituale kad je reč o održavanju higijene lica. Moja baba-tetka iz Amerike setila se kako joj je baka govorila da treba da se umiva prvim snegom. Njoj je to bilo bitno, jer tada nije bilo preparata, a taj ritual je doprinosio jednoj vrsti mikrocirkulacije epidermisa i dermisa i samim tim je ona održavala svoj ten na takav način. Takođe, ljudi su ranije nekako intuitivno znali da se sklanjaju od sunca, da se ne izlažu direktno sunčevim zracima. Moja pokojna baka je imala maramu, uvek joj je nešto prekrivalo glavu, a samim tim i lice. To su neke mudrosti koje su transgeneracijski prenesene nama, ali mi sada malo šta od toga primenjujemo – dodaje naša sagovornica.

A šta se u kozmetologiji može uraditi što može da bude pandan estetskoj hirurgiji?

– Ono što prija nekoj koži, ne mora da znači da će odgovarati drugoj osobi. Svako mora u skladu sa svojim godinama, sa svojim zdravstvenim stanjem, zavisno od toga da li ima neke bolesti kože ili problematiku koja je specifična, da se posavetuje s odabranim zdravstvenim radnikom, bilo da je to farmaceut u apoteci, dermatolog, lekar opšte prakse, i da dobije neku dodatnu informaciju i savet. Jer, zahtevi kože se menjaju. Koža u 30. godini traži jedno, u 42. nešto drugo, u 60. godini nešto treće. Treba biti fleksibilan i pratiti sebe, svako treba da prati svoj organizam, svoju kožu i da reaguje u skladu s tim. Postoje žene koje žele da svoj prirodan izgled u potpunosti zadrže bez primene botoksa, filera ili nekih drugih antiejdžing procedura. Ali postoji i grupa žena koje žele sve to da primene na sebi i da tako „održavaju” svoju kožu. Teško je reći šta je od toga bolje. Rešenje za neku ženu može biti kombinacija redovne nege, botoksa i filera u nekim manjim dozama koje ne menjaju drastično fizionomiju njenog lica. Međutim, estetska medicina je jako napredovala i sada imate na tržištu mogućnosti da uz neke korekcije dame mogu da izgledaju potpuno prirodno. To znači da ne moramo uvek ići za nekim drastičnim promenama, ni na licu, ni na telu. Može to da bude nešto i suptilno. Bitno je da žena bude srećna i zadovoljna svojim izgledom – ističe Miladinović Delić.

A šta se dešava s kožom kad žena uđe u menopauzu?

– Menopauza je trajni presek u vremenu. To je samo 12 meseci kada izostane menstrualni ciklus. Ali ono što prethodi menopauzi je perimenopauza. A ono što ide iza menopauze je postmenopauza. To znači da mi praktično imamo sinergiju ta tri perioda. Zahtevi za negu kože u perimenopauzi, menopauzi i postmenopauzi su različiti. Pristupi žena nezi kože takođe su različiti. U istraživanju koje sam sprovela tokom 2023. godine saznala sam neke vrlo zanimljive stvari. Žene u menopauzi najviše muči hidratacija kože. Ja sam očekivala da će one imati odbojnost prema činjenici da im se pojavljuju bore na licu, međutim nijedna to nije rekla. Žene su mi rekle: „Bore su tu, to je prirodno. Tu mi ne možemo ništa.” Ali rekle su da žele im bude koža hidrirana i žele da zadrže blistavost. Blistavost i hidriranost su dva najčešće spominjana efekta koje žene žele da dobiju na licu. Takođe, s obzirom na to da telo prolazi kroz hormonske promene, dešava se da im, recimo, formulacije krema koje su koristile u 30. ili 40. više ne odgovaraju i da nikako ne žele kremu koja je lepljiva, masna, koja im „stoji” na licu ceo dan. Žele laganu formulaciju, laganu teksturu i to im najviše prija – pojasnila je Miladinović Delić.

Smatra da je važno da svaka žena u zrelim godinama shvati da treba da radi ono što je ispunjava i što je čini srećnom, što su mnoge dame istakle u istraživanju koje je radila s pripadnicama lepšeg pola u menopauzi.

– Žene kažu da je došlo njihovo vreme i da žele da ga provedu na način kako njima prija. I ja bih svakoj ženi to preporučila – da se zadubi u sebe i da prepozna ono što nju čini srećnom. Najvažnije je da se ona oseća dobro. A onda sve drugo dolazi samo... Inače, žene su jako izložene očekivanjima sredine nametanjem društvenih normi – rekla je gošća našeg podkasta.

Nije bilo lako doneti odluku o odlasku

Jelena Miladinović Delić otišla je u Englesku nakon završene četvrte godine Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, prijavila se na tri univerziteta i sva tri su joj pružila mogućnost da studira tamo.

– Međutim, od mojih datih ispita ovde nisu mogli da mi priznaju ništa, pa sam se vratila na prvu godinu studija, s tim što nisam polagala nikakav prijemni ispit. To je bila jedina olakšavajuća okolnost. Mogućnost da studiram u Engleskoj bila je za mene izuzetno velika i dragocena, tako da tu šansu nisam htela da propustim. Smatrala sam da je to jedna vrsta nadogradnje, i to stvarno i jeste bila nadogradnja jer sam program farmaceutskih studija tamo pratila po britanskom programu koji je u to vreme, čini mi se, bio moderniji i obogaćen stručnim predmetima od prve godine. Nije bilo lako doneti odluku o odlasku… – istakla je naša sagovornica.

Osećam se kao građanka sveta

Gošća našeg podkasta istakla je da joj je povremeno u životu bilo teško da balansira između privatnog i poslovnog života, da izgradi uspešnu karijeru i da odgaja troje dece.

– Zahtevalo je sve to dosta odricanja, uklapanja vremena koje imam i obaveza. Značilo mi je to što mi je mama pomagala oko odgoja dece i omogućila da ostanem u kontaktu s profesijom koliko je to bilo moguće. Samo predan rad omogućio mi je da ostvarim sve što sam htela. Ne odustajem ni od svojih hobija. Hobi su mi putovanja. Najviše volim Grčku, SAD i Norvešku. Nekako se osećam kao građanka sveta i teško da mogu da pripadam samo jednoj lokaciji, možda je to nekako moj usud, moja sudbina, ne znam… Vezana sam za Englesku, vezana sam i za Srbiju, ali i za druge zemlje, i poslovno i privatno. Možda bih kad budem u penziji odlučila da se vratim u Srbiju i uživam negde u prirodi. Mnogo mi nedostaje Srbija kada sam tamo, prijatelji iz detinjstva mi nedostaju, u Beogradu sam udahnula prvi vazduh... – otkrila je naša sagovornica.