Verska netolerancija uznemirila Evropu

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 11. januara – Odnosi između jevrejske i muslimanske zajednice u Belgiji naglo su pogoršani s nedavnom eskalacijom izraelsko-palestinskih sukoba u Gazi, i uprkos apelima predstavnika obe verske zajednice, svakodnevno se povećavaju tenzije. To preti da izazove nasilje na ulicama evropskih gradova, zbog čega su podjednako zabrinuti građani i vlast.

Posle serije protesta muslimana koji su u Briselu i svim većim gradovima organizovali antiizraelske demonstracije, ulice su zauzeli Jevreji koji demonstriraju protiv Hamasa. Istovremeno, u različitim delovima Belgije, kao i u susednoj Francuskoj, zabeleženo je više napada na sinagoge, kao i na kuće i lokale u jevrejskom vlasništvu.

U Antverpenu, najvećoj evropskoj zajednici ortodoksnih Jevreja (17.000) koja je pod specijalnim merama policijskog nadzora (u njoj se nalazi više od 1.500 juvelirnica) 365 dana godišnje, pojačana je pažnja, ali stanovništvo živi u strahu. Kako navodi Žak Venger, predsednik tamošnje jevrejske opštine, roditelji đaka zovu ga svakodnevno da provere da li bi decu trebalo da šalju u školu. Nekoliko porodica iz zajednice primilo je anonimne pretnje smrću, a jevrejskom novinskom magazinu zaprećeno je napadom bombaša samoubica.

Hićam el Mzair, lider muslimana, kojih u Antverpenu ima oko 30.000, zajedno sa Mihaelom Admitedlijem, urednikom jevrejskog časopisa, pozvao je stanovništvo da se umiri. „I jedni i drugi pripadamo Antverpenu, Flandriji i Belgiji. Možemo se neslagati, ali i dalje živeti u demokratskom miru. Želimo da živimo slobodno. Ovo je slobodna zemlja”, navedeno je u njihovom zajedničkom saopštenju koje su preneli svi mediji.

Na drugom kraju Belgije u gradiću Šarloa, neko je proteklog utorka kamenom razbio prozor sinagoge, a zatim zapalio vatru na ulaznim vratima. Požar je brzo ugašen, pa šteta nije velika, ali je to bio znak za ministarstvo unutrašnjih poslova i lokalnu policiju da maksimalno pojačaju nadzor u čitavom gradu. Mauris Konopicki, iz jevrejske opštine u Šarloa, kaže da su njegovi sunarodnici istovremeno šokirani i uplašeni i da im nije jasno zašto su meta napada. „Rođeni smo ovde i građani smo Šarloa i državljani smo Belgije. Zašto nas napadaju? Kako smo mi odgovorni za ono što se događa u Izraelu?”, pita se Konopicki.

U briselsku sinagogu prošle nedelje ubačen je Molotovljev koktel, a u manjim mestima u okolini zgrade su išarane grafitima sa porukom „Izrael = ubice”. Na velikim antiizraelskim demonstracijama muslimana i levičarskih partija u Briselu zapaljen je jedan lokal čiji je vlasnik Jevrejin, a na mnogim radnjama iscrtana su nacistička znamenja. Zapaljeno je više američkih i izraelskih zastava. Pedeset učesnika demonstracija je uhapšeno. Sve navedene događaje osudili su lideri obe verske zajednice, kao i Belgijanci, ali kraj problema još se ne nazire. Napada na jevrejske objekte bilo je i u Švedskoj, a u Danskoj je povređen 27-godišnji Palestinac koga su napala dvojica Izraelaca.

Hiljade Jevreja započelo je proteste širom Evrope pružajući podršku izraelskim trupama u Gazi i tražeći od Evropske unije da otvoreno podrži borbu protiv Hamasa. U sredu uveče oni su se okupili ispred sedišta iranske ambasade u Briselu da, kako su naveli, podrže izraelsku vojnu akciju protiv Hamasa, kao i da izraze solidarnost sa izraelskim i palestinskim civilima. „Iran je univerzitet koji uči ideologiji nasilja, isključivosti i terorizma, a Hamas primenjuje ta učenja.”

Alarm u susedstvu zazvonio je kada je nedavno u parisku sinagogu bačena zapaljiva bomba, a na mir su apelovali predsednik Francuske Nikola Sarkozi, njegovi ministri i predstavnici obe verske zajednice. Strahovanja u Francuskoj s razlogom su velika, jer tamo živi više od pet miliona muslimana i pola miliona Jevreja, što ovu zemlju čini veoma osetljivom na događaje na Bliskom istoku.